Naslovnica Politički zabavnik PISMO MIGRANTA (III): Šofer nam je pobjeg’o s parama od Njemačke, ispali...

PISMO MIGRANTA (III): Šofer nam je pobjeg’o s parama od Njemačke, ispali smo naivniji od onog Zvizdića

PODIJELI

Migrantska kriza i dalje zabrinjava vlasti Bosne i Hercegovine, sada najzabrinutije jer su narod zabrinule nove cijene goriva. Svi su toliko zabrinuti da je zabrinutost prema migrantima na tren pala u drugi plan.

No, oni su se već uveliko snašli u našoj zemlji, jedni su se definitivno prilagodili, drugi se čak pokušavaju politički aktivirati, dok treći i dalje liječe nostalgiju pismima. Kako i na koji način migrant piše majci u Afganistan pokušao je da dočara naš saradnik Bosanski Bukvalista.

Priredio: Nedžis HALILOVIĆ

Selam alejkum, draga majko.

evo pišem ti novo pismo kako bi znala da ti pišem. Prije svega da ti kažem ono najvažnije, ja sam dobro. I dalje smo u ovdje ovoj Bosni, mada su neko veče došli u naš kamp i rekli nam da se spremimo i da sutra idemo u Njemačku. Vjeruj majko, nismo bili toliko srećni još otkako su onog Konakovića otjerali iz kantona, jer on nije nikad davao vode, ko kod nas u Afganistanu.

Sutradan smo se fino smjestili u autobus, svako svoje mjesto zauzeo. Sa Ibrom sam se izljubio i reko sam mu poslat para kad se snađem u Njemačkoj. Plakali smo obojica. Ja, što neću više vidjeti Ibru. On, što ostaje u Bosni.

Onda je šofer došo i reko – nema goriva u autobusu!

Gorivo je majko u Bosni poskupilo, to sam ti zaboravijo reć’, a mi mislili da muslimani u ovoj zemlji ne moraju plaćat naftu? Onda smo svaki od sebe dali po deset eura kako bi šofer nasuo goriva koliko treba do granice. Sjeli smo opet i krenuli.

DABOGDA SE ŠOFERU TRAG ZAMEO

Ali smo majko pravi pehovi, i vala smo i glupi. Gluplji od onog Zvizdića što su ga namagarčili Bakir i Sebija. Ne znaš Baketa i Seku? Ma nije važno majko, hoću da kažem da smo i mi tako namagarčeni jer nismo znali da su ovdje u Bosni odlučili da blokiraju puteve zbog poskupljenja goriva, pa se šoferu nije isplatilo čekat u koloni i vratio nas je nazad u kamp. Reko nas sutra odvest, ali od njeg više ni traga ni glasa, trag mu se dabogda zameo!

Nema ni naših para koje smo skupili za gorivo.

Eto sad, još smo i dalje u kampu i čekamo kad će opet neko doć’ po nas, o parama više i ne mislimo. Ibro kaže da se moremo pozdravit s parama i da koga Bosanac nije zajebo taj nije nikakav čojk.

Mutna su to posla, mati mila. Nas neće još da puste napolje, a iz obližnje Hrvatske ugledni kriminalci ulaze kako hoće i ne mereš im ništa. Ovdje ljudi ne mogu ni da očiste stranku, a kamoli državu. Kaže Ibro da onaj Radončić još nije odlučio hoće li SBB kandidovat njega za Precjedništvo.

Pa ti sad skontaj majko šta je insan htio da kaže? On je inače, taj Fahro, bio za akcize na gorivo, a sad evo ‘oće da vodi narod na pobunu jer je gorivo poskupilo?! Ma mati draga, mi u Afganistanu smo male mace za ove ovdje.

A ona SDA im počela da čisti stranku, a kako su počeli ostaće samo dva čojka u njoj. Kod njih je skoro i konj izvršio samoubistvo. Uglavnom ta im stranka izrodila desetak drugih stranaka i sad se takmiče ko ima više demokratije od njih, a ne bi prepoznali demokratiju ni kad bi se posrala pred njima.

A narod gladan.

Draga majko, veće su cijene u Bosni nego u Njemačkoj. Ako još malo duže ostanem ovdje bojim se da ću potrošit sve pare. Ibro pomaže koliko može, ali nema ni on. Kaže, platu dobio prije četri godine, obećavaju mu svaki dan da će isplatit ono što mu duguju, ali eto, nikad. Kaže, dobro je, samo nek ne puca.

DOŠ’O NEKI UGLEDNI KRIMINALAC MAMIĆ

Ibro ne gubi nadu, a ne gubimo ni mi da će nas odvest na granicu sa Hrvatskom. Mada, i iz ote Hrvatske, kažem ti, dolazio neki ugledni kriminalac Mamić u Bosnu. Ibro viče, opljačko Hrvatsku, pa pobjego u Hercegovinu. A bavio se tim nekim prodajama igrača, kažu da je mogo govno u celofanu prodat. I priča mi Ibro da bi me taj Mamić, iako nisam nikad šutn’o loptu, začas uvalio u Arsenal.

I tako majko, ne mogu nas vječno držat ovdje. Mada, sumnjam da će nas prije Bajrama vozit igdje. A Ibro me zvao na Bajram kod svojih, pa ću vjerovatno otić’.

Ma o Ibri ti mogu reć sve najbolje, dobar čojk, inače nekad kad su bili ti neki njihovi komunisti on je bio policajac koji je tuko pendrekom i hapsio sve, ali kad su došli ovi demokrati Ibru otjerali, kaže da mogu lakše pljačkat.

Eto majko moja, moram sad da idem, uskoro će nam povečerje, prebroje nas, ugase nam svjetla i onda moramo spavat, a tebi ću čim bude kakvih novosti ponovo pisat i nemoj da se puno brineš za mene. Rekli su nam da će nas ipak prebaciti do Njemačke, al da se malo strpimo, jedno 15 godina samo da Bakir opet postane precjednik.

OSTAVITI ODGOVOR