Piše: Milanka Kovačević/direkt.portal
Malo je onih koji smognu hrabrosti da otvoreno da pričaju o dešavanjima u ŠG “Zelengora”. Nakon toga uglavnom bivaju sklonjeni u stranu. Dok oni ukazuju na mobing, zloupotrebu položaja, lošu atmosferu u kolektivu, dotle iz Uprave JP “Šume” odgovaraju da su upoznati sa situacijom, da su je razmatrali i donosili konkretne mere. Koje – nisu odgovorili. Jedino što su priznali u svom pismenom odgovoru je da su problemi evidentni.
Dve godine vršilac dužnosti
Nakon dva poništena konkursa na čelu ŠG “Zelengora” je i dalje Đorđe Sladoje. Do sada mu je 13 puta produžavan status dvomesečnog vršioca dužnosti. Bez radnog staža i profesionalnog iskustva, ali uz podršku direktora “Šuma” Rista Marića, 29-togodišnji Sladoje je ustoličen na mesto direktora. U međuvremenu, konkurs je dva puta raspisivan, a potom i poništavan, kako stoji u dokumentu, iz proceduralnih razloga. Za razliku od dva protivkandidata, Sladoje nije ispunjavao osnovne uslove-pet godina rada u struci i tri na rukovodećem mestu. Jedan od protivkandidata za mesto direktora je aktuelni predsednik sindikata Zoran Šupeta. Ovaj šumarski inženjer sa 31-godišnjim radnim iskustvom u “Zelengori” tvrdi da su konkursi i poništavani jer Sladoje nije zadovoljavao uslove i obrazlaže zašto uprava preduzeća plaća kazne, ali ne smenjuje Sladoja niti raspisuje novi konkurs:
Ko kontroliše “Zelengoru” kontroliše i sve u Kalinoviku-Zoran Šupeta
“Jasno je da kupuju vreme i da se osećaju nadmoćno u ovoj situaciji jer kazne ne plaćaju iz svog džepa, nego iz kase preduzeća. Opšte je poznato da je Đorđa Sladoja na to mesto, kao uostalom i na mesto predsednika SO Kalinovik, postavio Radomir Sladoje Deba (zamenik načelnika i predsednik OO SNSD). I to iz dva veoma važna razloga: prvi razlog je što može šumu da prodaje kako hoće i, uopšte, da radi šta hoće. A drugi razlog je što će u šumarstvu moći da zaposli glasače koji će mu obezbediti politički položaj i uticaj.”
Iako je poslednji konkurs za direktora ŠG raspisan u januaru 2017, a poništen u aprilu iste godine, u dopisu iz JP “Šume RS” obrazlažu da je Đorđe Sladoje imenovan za VD do okončanja konkursne procedure međutim, ne preciziraju kad bi konkurs po treći put mogao biti raspisan.Tvrde da preduzeće nije plaćalo novčane kazne u ovom slučaju. U šturom odgovoru pominju jedan prekršajni nalog koji je “dat na sudsko odlučivanje jer postupajući inspektor nije uzeo u obzir da Sladoje nije imenovan po osnovu raspisane konkursne procedure, već za vršioca dužnosti (!?)” Međutim, u Sindikatu se pozivaju na akt Republičke uprave za inspekcijske poslove (RUIP) od 15. februara 2018. u kojem stoji da je u 2017. ova uprava inkasirala 100 hiljada maraka novčanih kazni, što za pravno, što za odgovorno lice u JP “Šume”
Šturi odgovori iz JP Šume
U sindikatu sumnjaju da se ta sredstva isplaćuju iz budžeta preduzeća. Optužuju i Đorđa Sladoja da, uprkos mnogobrojnim prekršajnim nalozima od strane raznih inspekcija-od one za lovstvo i šumarstvo, do one za rad i zaštitu na radu, ignoriše i teroriše zaposlene.
Četiri radnika u pet kvadrata
Jedna od njih je i inženjerka šumarstva Veselka Šupeta koja nakon 33 godine radnog staža doživljava pravu noćnu moru. Nekadašnja saradnica, na mestu rukovodioca tehničke pripreme, ukazivanjem direktoru na propuste je postala nepoželjna kao saradnik. Kada se sa kolegama obratila Direkciji, postala je i omražena, pa su od tada sati na poslu krajnje neprijatni:
“Postavljanjem Sladoja na mesto direktora u preduzeću su počele da se provode neke nelogične odluke. Ukazivala sam na to da će sa takvim radom uslediti i kazne. Sugestije nije uvažavao, šumsko-privrednu osnovu nije hteo da poštuje, išao je u minirane odele. Kada smo videli da nema pomoći, dvoje kolega i ja smo se obratili Direkciji. Tu je bio kraj. Nas četvoro je zatvorio u kancelariju od 5 kvadrata. Od tada, on sa nama ne govori, niti kontaktiramo. On je ljut stalno. Samo je jednom pozvao da me naruži što sam uzimala neki elaborat iz pripreme proizvodnje, što je moj posao.”
Traumatična iskusvra na kraju karijere- Veselka Šupeta
Veselka se obraćala i nadležnima i mnogobrojnim inspekcijama, ali bez konkretnog rezultata:
“Šume su zbog svih nepravilnosti plaćale kazne, interna kontrola je dolazila, konstatovala te nepravilnosti i na tome je ostalo. Inspekcija za rad je više puta pisala prekršajne naloge. S obzirom da smo stranka u postupku, putem Ombudsmena smo dobili informaciju da su inspekcije, što rada, što za šumarstvo i lovstvo do sada kaznile preduzeće sa preko 50 hiljada maraka, što je primer flagrantnog kršenja svih zakonskih propisa. I unatoč tolikim kaznama, stvari ostaju iste. O nepravilnostima smo obavestili Rista Marića (direktora JP). Tada su me i smenili sa mesta rukovodioca proizvodnje.”
Veselka je i dalje u pet kvadrata sa još troje kolega. Kako bi “ispoštovao” nalog inspekcije, Sladoje donosi odluku da se rasporedi na radilište u šumu, 10 kilometara od grada, bez struje, vode i toaleta. Inspekcija i ovaj put reaguje, daje rok od 15 dana da se problem reši, dok izvršna direktorica za pravne poslove JP u svom dopisu tvrdi da je problem sa radnim prostorom rešen. Međutim, prepiska traje, a Veselka sa troje kolega i dalje boravi u 5 kvadrata. Kako bi im boravak u tom prostoru učinio komplikovnijim, Sladoje je angažovao i portira čiji je jedini zadatak da beleži njihov dolazak i odlazak
“Jednog sekača su premestili na mesto portira čiji je zadatak da evidentira naš boravak na poslu. Šef napiše da smo bili osam sati, a onda direktor uzme od tog portira beleške, pa poredi, ako ima neki minut da nam oduzme. Sabrao je neke minute i, kaže, kasnila si dva sata. Dolazim sa koleginicom na posao, ona nije kasnila, a ja jesam.”
Veselka je razočarana svim što je doživela na kraju radnog veka. Sa nestrpljenjem čeka odlazak penziju jer su joj posledne godine na poslu narušile i raspoloženje i zdravlje:
“Teško je čoveku. Ali, to je naša stvarnost. Slične primere možete naći u skoro svim javnim preduzećima. Ako se nisi uklopio u tu nepravdu bićeš izopšten. Da se razumemo, nikada u životu nisam ništa od firme uzela. Čim se suprotstvaiš, to je krah za tebe. Zmisi da on mene do te mere omalovažava da neće ni jedan referat da mi da. Pravo da vam kažem ovaj mladi naraštaj, da li su ti ljudi preko veze završili, da li je to sve na gotovo dobilo, ali poštovanja nema, niko se ne ceni. Mi ne smemo ni za šta znati. Tražili smo završni račun i od direktora i od direkcije, ali nismo dobili.”
Kaže da su joj mnogi inspektori sugerisali da se ne buni, da treba da bude zadovoljna što imaju platu:
“Ali, od čega je dobijamo. Od pozajmice i iz kredita. Nije to zarađena plata od sortimenata već iz kredita, na klasu jedemo. Mi to moramo vratiti i kredit i pozajmcu koja je početkom 2017 bila 1,4 miliona. “Visočnik” iz Han Pijeska nam je pozajmio 800 hiljada i digli smo kredita oko 600 hiljada. Čim nemamo para, mi odmah dobijemo kredit, tako da su radnici zadovoljni.”
A kako je odlaziti na posao kad vas tamo čeka takva atmosfera dobro zna Veselka koja je persona non grata u preduzeću u kojem je provela radni vek.
“To su stvarno neprijatnosti. Zamislite, sad pred penziju da čovek tako nešto doživi, da vas neko tako sroza. Ne možete poverovati. Svi su radnici ljuti, oni pred njim meni ne smeju da kažu zdravo, da li verujete? Imamo mi tu rodbinu, ni oni ne smeju da nam dolaze, niti da se družimo. Neko ko skupi hrabrosti, otvori ona vrata, brže-bolje završi i izađe. Mom suprugu je, recimo, zabranio ( Sladoje) da dolazi. I portiri su u nezgodnoj situaciji, svi znaju mog supruga, ne žele da mu zabrane ulazak, ali ne smeju da ga puste. Zato nam preko posrednika poručuju da se plaše za posao i da moraju da rade kako im naredi direktor”
Neprijatnosti i na poslu i u gradu
Sindrom praznog stola, odnosno lišavanje svih radnih zaduženja i izolacija primenjuje se već dve godine i na inženjera Zorana Šupetu, aktuelnog predsednika sindikata u gazdinstvu “Zelengora”. Nakon tri decenije u preduzeću, suprotstavljanje potezima direktora i konkurisanje za mesto direktora stavilo ga je na listu nepoželjnih. Pre nekoliko dana je zaštitu od Sladoja zatražio i od policijske stanice u Kalinoviku.
“Psovke, nepristojni gestovi, pokazivanje srednjeg prsta, nazivanje pogrdnim imenima i na poslu i na javnim mestima u gradu ne prestaju. Stoga sam na ove primere asocijalnog i nekulturnog ponašanja ukazao policijskoj stanici, odbornicima u SO Kalinovik, Sindikatu i Upravi preduzeća.” Šupeta ne može da veruje da neko ko ima manje godina nego on staža može sebi da dozvoli tako nedostojno ponašanje:
. “Direktor je sve učinio da se ovde stvori haos. Vrši mobing nad radnicima, oformio je tzv Žuti sindikat i 90 posto ljudi su sada njegovi članovi, mahom ucenom. U poslednje vreme je bez konkursa primljeno između 20 I 30 ljudi, politički podobni, poslušnici koji su zaposeli radna mesta potrebna rukovodstvu na evidenciji ili u eksploataciji iako po zakonu ne ispunjavaju uslove. Seče se bez plana, bez reda, bez dozvole šumsko-privredne osnove. I što je poražavajuće, imaju podršku Uprave preduzeća na čelu sa direktorom Marićem. Sindikat na čijem sam čelu se žalio, ali bez efekta osim što sam navukao problem na sebe i svoju porodicu. Javno smo ukazivali na greške. Inspekcije su utvrdile da smo bili u pravu . Granski sindikat mi je dao podršku, ali bez efekta. Pojedine su inspekcije kažnjavale, a pojedini ne smeju ni da napišu ono što vide. Mi smo odbačeni, izolovani. Stavljeni u kancelariju od 5 kvadrata, stari inženjeri su tu smešteni. Šifre su oduzete, svi podaci od nas su skriveni. Sve je to pod velom tajne. Čim je tajno, onda je i sumnjivo. Ako je javno preduzeće, ne bi trebalo da bude tajno. Ni na skupštini ne dozvoljavaju da se raspravlja o tome. “
U stalnoj prepisci
Priču Zorana Šupete potvrđuje predsednik sindikata JP “Šume” Dušan Marković koji kaže da su u razgovoru sa direktorom i Upravom više puta iznosili problem jer su ugrožena radna i ljudska prava. Međutim, priznaje Marković, sindikat može da učini nešto samo ako dođe do uskraćivanja plate ili nezakonitog otpuštanja. Kada je u pitanju ovakav tretman, ruke si im vezane.
“Direktor ima podršku vlasti i ponaša se kako se ponaša, samovoljno i kao da je to njegovo vlasništvo. Dskriminacija je prisutna kao i jedan vid mobinga, ali prima platu, ko i svi ostali. Mi možemo javno da se oglasimo ili da pišemo dopise, ali ako organi, policija i tužilaštvo pre svih, ne rade svoj posao, mali šta može da se promeni.
Marković kaže da je Žuti sindikat u pojedinim gazdinstvima nastao pod pritiskom direktora, pa su, u strahu, radnici preko noći prelazili I postajali njegovi članovi.
“Malo ko se u Kalinoviku usudio da ne potpiše pristupnicu. Nije to volja radnika. Posebno su u lošoj poziciji mladi radnici koji su tek primljeni i moraju da slušaju. Takvo je vreme, zaštite ni od koga.”
Marković se, ipak, nada da će u preduzeću ipak doći do smene što će doneti i pozitivne promene.
Za razliku od njega, stav JP je optimističan sam po sebi. Na kraju 2017. Dobit “Zelengore” je iznosila čitavih 18 298 maraka, stoji odgovorima koje su nam dostavili.
Međutim, odgovore VD direktora Đorđa Sladoja do ovog trenutka nismo dobili uprkos potvrdi da je upit stigao i našim pokušajima da ga, u skladu sa instrukcijama sekretarice, na radno mesto zovemo do 8 ujutro. Slušalicu niko nije dizao.
