Poslednjih sedmica protiv zdravog razuma udružili se izbori u Americi, kampanja za lokalne izbore i užas od broja zaraženih i mrtvih od korone. Ako pričaš o koroni i čudiš se kako su ljudi uglavnom neodgovorni, onda te optuže da si paničar. Valjda se kod nas hrabrost svodi na to da skineš masku, hodaš po klubovima, dišeš za vrat onom ispred tebe u redu, pa se posle čudiš kad virus zakuca na tvoja vrata.
Čudno je to merilo hrabrosti na Balkanu. Trpi korupciju, trpi ponižavanje ono preostalih moždanih vijuga, a onda priča o slobodama kad treba masku da nosi i zbog sebe i zbog drugih. Valjda je sloboda i da ne pereš ruke i da se takav hladno rukuješ i sa onima koje voliš. Šta znam.
Još uvek tražim odgovor, na primer, kako će funkcionisati odluka u Republici Srpskoj da se ljudi sa blagim simptomima ne testiraju, već da se samoizoluju i jave porodičnom lekaru. Telefonom. Dobiće bolovanje i to je to. Kako će silni radnici iz proizvodnje do porodičnoog lekara diljem RS – ne znam.
Kako možemo očekivati odgovornost kad je ni do sada nije bilo – ne znam. Kako će znati da li su simptomi korone ili nečeg drugog – ne znam. Kako će na glasanje, to posebno ne znam, jer je rečeno da se takvi moraju prijaviti kako bi im mobilni tim došao i preuzeo glasački listić. Pri tome, rečeno da se prijava mora uraditi 72 sata pre glasanja i da se dostavi potvrda da je test pozitivan. To rekao CIK, koji je na državnom nivou i važi za celu državu, a Republika Srpska rekla da nema testiranja sa blagim simptomima.
Iz ovoga bi se dalo zaključiti da je deo glasova izgubljen, da nemamo garancije da neće biti zloupotreba, a posebno da ne znamo koliko će se zaraženih u neznanju pojaviti na glasanju i tako preneti drugima.
Važno da je bilo čisto izginuće od navijanja za američke izbore. Šta prosečan glasač ili stanovnik BiH zna o američkim izborima, posebna je misterija. Izgleda da se očekuje da američki predsedenici rešavaju u BiH nešto što ni sami građani nikada niisu rešavali. Sedi, navijaj i za svoje stranke ne pitaj, američki predsednik će.
Zato uglavnom stranke i nemaju vlastiti program na web stranici. SNSD ima neki dokument za lokalne izbore i rekao bi čovek da nisu na vlasti već petnaestu godinu, a posebno se potencira solidarnost. Valjda je srpsko-srpska unutarstranačka i potencijalno glasačka. Solidarnost za druge nismo gledali prethodnih godina. Njihovi koalicioni partneri ni to nemaju. Šta će im. SNSD misli za sve njih.
Kod Ujedinjene Srpske kad se klikne na Strategiju razvoja Banje Luke ili Republike Srpske, iskoči ono 404, odnosno greška. Šta znam, možda se tako i htelo kao najiskrenija ocena stanja. DEMOS i Socijalistička partija imaju statut i programske principe, koji su uvek kao da ih je pisao jedan te isti čovek.
SDS ima Socijalno-ekonomski savet, ali šta će raditi – nema. Uostalom, zadnja vest je negde iz 2017. godine. PDP ima Program ekonomske obnove Republike Srpske, naveden po tačkama i za svaku tačku po par rečenica. DNS, od skora u opoziciji, Statut i Deklaraciju. Ni tu ne znamo šta i kako će raditi.
SDA je odavno prestala objavljivati takve dokumente. Ima Programska deklaracija. Čak ni SDA iz najvažnije opštine Centar Sarajevo nema. Ali, na stranici Centrale ćete naći, na primer, svečane pesme. Pesma nas je održala, njojzi hvala.
SBB u Politikama ima navedeno nekoliko tačaka u par rečenica, a svodi se na tržišnu privredu, zapošljavanje, razvoj sela, ekologiju, socijalnu politiku. No ništa prilagođeno lokalnim izborima i ništa sveže na tu temu. DF ima Manifest, u kojem je cilj pravedna ekonomija, šta god to značilo.
Kod SDP-a stoji Statut i Rezolucija, a može se kliknuti i na Savet za ekonomski razvoj, gde su navedeni svi članovi, ali ne i šta su radili ili šta misle raditi. Ako kliknete na Publikacije, opet error (istine radi, Belmin Zukan mi je dostavio dokument za Opštinu Visoko i hvala mu. Jeste da nemaju osobu nominovanu za mesto gradonačelinika, ali bar kandidati za odbornička mesta imaju materijal).
Naša stranka ima opširniji dokument Ekonomija i zapošljavanje, ali postavljen pre više godina, valjalo bi ga inovirati. Za lokalne izbore nema detalja kuda, kako i šta.
Narod i pravda su postavili Programsku platformu za lokalne izbore 2020, samo bi valjalo da im neko kaže da se svet nalazi i van Sarajeva. Na stranici Nezavisne liste samo Program i programski ciljevi, starijeg datuma i ništa za lokalne izbore.
HDZ u rubrici Gospodarski rast i razvoj ima pobrojano ponešto, onako u nekoliko rečenica, a kod HDZ 1990 stoji Status i Programska deklaracija, baš kao i kod ostalih.
Sve u svemu – ništa. Ako im se programi za lokalne izbore svode na slike kandidata ili neke letke i flajere, mrka kapa za budućnost lokalne zajednice. Kao i do sada. Ne verujem da će to rešiti američki predsednik, u čiji izbor su bile uprte oči pune očekivanja. Ni odlazeći Trump, ni dolazeći Biden.
Zato pljušte želje, čestitke, uvlačenje i pozdravi onih kojima je do lokalne zajednice u BiH koliko i američkom predsedniku, koji nikakvu obavezu nema, niti ga finansiraju i biraju stanovnici BiH. Čović je u čestitki rekao da se „raduje zajedničkoj izgradnji demokratske, evropske BiH“. Valjda je to taj ekonomski program i za lokalne zajednice. Džaferović veruje da će „naše prijateljstvo biti osnaženo i unaprijeđeno“. Dragi gospodine Džaferović, ni Bog ne može sve sam, a kamoli američki predsednik. Ne znam da li je tekst čestitke usaglašen na Predsedništvu BiH, odnosno ima li konsenzusa.
Dodik je bio jedini koji je čestitao Lukašenku odmah, čak i rođendan Putinu, a još ne videh čestitke Bidenu. Ili sprema sredstva za novo lobiranje u novijoj od nove administracije? Četiri godine smo slušali o odlazećoj Obaminoj i novoj Trampovoj. Ode Tramp, pa smo sad zbunjeni ko je, u stvari, odlazeća, a ko nova.
I na kraju šlag na američku izbornu tortu je zabrinutost iz BiH za podeljenost američkog društva. Na tom mestu prekidam pisanje, jer se smejem i plačem u isto vreme. Navijaj globalno, uništi lokalno.
