Pobednici regionalnog književnog izbora “Štefica Cvek” za 2022. godinu su Ana Avramovska, Dunja Matić, Maja Solar, Olja Savičević Ivančević, Selma Asotić, Stefan Alijević i Želimir Periš, a proglašeni su 16. juna u okviru 15. festivala Krokodil u Beogradu kao najbolji književni tekstovi koji obrađuju feminističke i kvir teme na istinski pobunjen način.
Ana Avramovska našla se u izboru romanom “Vodena tijela” (Pablišer, 2022), Dunja Matić romanom “Mirovanje” (V.B.Z.), Maja Solar zbirkom poezije “A htela sam” (Enklava), Olja Savičević Ivančević romanom “Ljeta s Marijom” (Fraktura), Selma Asotić zbirkom poezije “Reci vatra” (Buybook), Stefan Alijević zbirkom priča “Noćni autobus” (Ili-Ili) i Želimir Periš zbirkom priča “Gracija od čempresa” (OceanMore).
U prvom krugu, na osnovu predloga regionalne književne zajednice, našla su se 24 dela iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije. U anketi je učestvovalo 130 spisateljica i pisaca, kritičara/ki, novinara/ki, a nominovana je 131 knjiga.
Iza izbora stoje Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), PEN Centar u BiH i Koalicija Margini (Severna Makedonija).
Drugi krug okupio je žiri koji su činile književne kritičarke i Pobunjene čitateljke Gracija Atanasovska, Ivana Dražić i Maja Abadžija, koje su izdvojile pobedničke naslove kao najzaslužnije da ponesu ime slavne junakinje Dubravke Ugrešić iz romana “Štefica Cvek u raljama života”.
Prema obrazloženju žirija, Ana Avramovska je mlada spisateljica čiji prvi roman “Vodena tijela” uspešno obrađuje temu aktuelne (lokalne) ekološke katastrofe, tematizujući probleme zagađenog vazduha i gubitka značajnih prirodnih krajolika u njenom rodnom Kumanovu. Kroz svoje protagoniste ističe važnost prijateljstva i uzajamne brige koja neminovno prevazilazi sredinu u kojoj žive. Njena ekokritička perspektiva, sa dozom magijskog realizma, redak je primer u savremenoj regionalnoj književnosti i pravo je osveženje za makedonsku – i šire – eksjugoslovensku i balkansku književnu scenu, istakao je žiri.
Knjiga “Mirovanje” Dunje Matić, kako je istaknuto, autentično je ispripovedana priča o odrastanju, sazrevanju i preživljavanju protagonistice kojoj je rad sve što radi, a i dalje ne može da živi od toga. Milenijalsko žensko iskustvo ovde je prikazano nepretenciozno, u nizu epizodnih crtica koje opisuju porodične, ljubavne i prijateljske odnose, ali i bolest, klasna previranja, kulturne politike, ideološko i političko nasleđe, sve uz jasan kritički otklon, ali i s neupitnom pripovedačkom veštinom, naveo je žiri.
Prema navodima žirija, poetsko-prozni eksperiment, poema, pesma u prozi, roman u stihovima – kako god nazvali knjigu “A htela sam” Maje Solar – delo je o kojem treba što više pričati i pisati jer se radi o izuzetno hrabrom i veštom spisateljskom poduhvatu. U stihovima i proznim, dnevničkim zapisima, Maja Solar jezikom koji je mešavina ekavice i ijekavice, i poetičan i političan, “beleži nesanicu, ljubav, teskobu, seks, društvenu nejednakost i materijalnu nesigurnost – angažovano, erotično i neverovatno vešto i zavodljivo, baš onako kako o tim temama priželjkujemo čitati”.
“Ljeta s Marijom” Olje Savičević Ivančević feministički je roman u punom smislu reči, u čijem je središtu odnos majki i kćeri, dakle fokus je na ženskim pričama i sudbinama, na ženskom rodoslovu i povesti, neretko izbrisanoj i nevažnoj u odnosu na onu “veliku” i “važnu”, mušku povest. Žiri je istakao da je uvrstio njen roman u ovogodišnji izbor zbog izuzetno bitnih tema koje su “tretirane s mnogo nežnosti, humora i empatije”.
Žiri je istakao i da je “Reci vatra” Selme Asotić za članove oba kruga žiriranja bio pravi književni događaj, poezija koja svojom kvalitetom apsolutno iskače u ovogodišnjoj produkciji: feministička pesnička zbirka, s naglašenom lezbijskom perspektivom, suočavanjem s generacijskim traumom rata, koje u srži antiratno i antinacionalističko. Nikad ne upadajući u zamku opštih mesta, Selma Asotić piše stihove koji su “snažni, intimni i kolektivni, oštri i angažovani gde treba (i moraju!) da budu”, istakao je žiri.
“Noćni autobus” Stefana Alijevića je, prema navodima žirija, odlična debitantska zbirka kratkih priča koja kombinuje autofiktivnu i izmišljenu naraciju: “Јasnim i jednostavnim jezikom, Alijević uspešno objedinjuje različite teme, počevši od sećanja na detinjstvo, odnosa kvir dečaka sa njegovim bakama, do društvenih očekivanja nametnutih rodnih uloga. Kako zbirka napreduje, čini se da dobija sve veći zamah i nastavlja sa dirljivim pričama koje govore o nasilju i izazovima sa kojima se LGBTI osobe, kao i druge manjinske grupe, susreću u konzervativnim i malograđanskim sredinama”.
“Gracija od čempresa” Želimira Periša zbirka je priča, u kojoj se mogu pronaći “bajke rastočene pipcima savremenosti, distopija sa snažnom satiričkom srži, neizvesna feministička utopija”… “Dovitljivi žanrovski hibrid uvek u središtu priča ima buntovne junakinje koje, i kada stradaju od muške gluposti/zadrtosti/tvrdoglavosti, za sobom ostavljaju neugasivu iskru ideje o boljem svetu. Periš uspeva da piše otvoreno angažovano, ali bez didaktike; dodamo li ovom utisku očiglednu sklonost neočekivanim rešenjima i zaigranoj ironiji, sasvim je jasno zašto je ovo još jedna knjiga na koju bi Štefica bila ponosna”, istakao je žiri.
Fond za stipendije priznanja “Štefica Cvek” kreirala je, takođe, regionalna književna, kulturna, feministička i aktivistička zajednica kroz crowdfunding kampanju koja je trajala 46 dana i prikupila ukupno 253.484 dinara (2.162,45 evra). Novac su solidarno donirale ukupno 94 osobe i organizacije. U osnivanju ove stipendije je učestvovao i PEN International, koji je za potrebe fonda donirao 600 evra.
Novčana nagrada, kako su saopštili organizatori, biće ravnomerno podeljena među dobitnicima i dobitnicama.
Regionalna književna nagrada “Štefica Cvek”, koja afirmiše žensko i ostalo marginalizovano stvaralaštvo, prvi put je dodeljena 2022. godine – Mariji Andrijašević, Goranu Ferčecu, Lejli Kalamujić, Senki Marić, Ani Miloš, Sonji Ražnatović, Mihaeli Šumić, Martini Vidajić i Nori Verde.
(SEEcult.org)
