Ćihu, ćihu
Avgust, te se psihički pripremamo za kampanju, onu zvaničnu, za lokalne izbore. Nema odmora dok traje obnova – vlasti. A ponuda loša, nikakva. Iz magacina se vade “kadrovi”, oni koji će nam doneti boljitak, koji samo što nije. I neće.
Mada još traje raspored kojekakvih pozicija u Federaciji BiH, posle opštih izbora, a u Republici Srpskoj tako neke kao rokade. Sve u svemu splačina. Nesvarljiva. Ko će, recimo, biti direktor Aerodroma Banja Luka potpuno je nebitno. Em je gubitak još veći, sudbina mu neizvesna, a zna se i da je samo jedan direktor u Republici Srpskoj. Još kad se napravi onaj Skadar kod Trebinja, popularno nazvan Aerodrom Trebinje, ma avioni ima samo da zuje.
Ili, kako stoje Železnice Republike Srpske. One ne stoje uopšte. I dalje imaju depoe, ali ne za lokomotive ili vagone, već za glasačku mašineriju i propale kadrove. I sve vičemo ćihu ćihu.
Ali, vlasnik i CEO Republike Srpske kaže da je sve u redu, mada taj međunarodni faktor hoće da ukine Republiku, ljubomorni na njen ugled i snagu. Valjda su krivi i za sva propala preduzeća, pa i Železnice, za tužbe pred međunarodnim sudovima, za izgubljene arbitraže, za pad industrijske proizvodnje, za osiromašeno stanovništvo i bezakonje. A možda i za ove urbanističke i građevinske eksperimente po Banjoj Luci. Zaigralo se dete, pa slaže kao lego kockice. I brljavi. Sigurno su uticali i na onu ogromnu investiciju od minimum 50 miliona da se upriliči teniski turnir samo jednom i nikad više. Ali, sigurno je vredelo dolaska najboljeg tenisera na svetu. Sad što propada i što Đokovića više videti neće, nema veze. Važno da su se slikali s njim i sad za lokalne izbore neka glasačima pokazuju te slike.
A u Federaciji još čekamo Godoa, tj. reforme. I sve ono obećano, posebno taj otklon od SDA. Kako li se otkloniše, nije mi jasno. Još pokušavam da uočim razlike u manirima. Vidim samo lošu prepisivačku školu, jer se čak i ne fingiraju procedure. Možda ćemo opet morati da glumimo usiljeni optimizam kako će sve biti drugačije i da pravna država počinje uz neizbežno penjanje na karijernoj lestvici po sposobnosti, a ne podobnosti. Sposobnosti da se dodvore vlasnicima trojke, očito. Ništa drugo.
O državnoj koaliciji i ne treba zboriti, onoj tri plus dva, gde je dva jače od tri. Još nas nisu ubedili ni da države ima. Gledam, recimo, proteste na izvoru Une u Hrvatskoj. Skupili se ljudi jer neće hidrocentralu baš tu, gde joj mesto nikako nije. Ta prekrasna Una je ukras naše Krajine i cele države, pa stalno izgledam neće li biti kakva vanredna sednica ove interesne grupe na državnom vrhu da se makar zabrinu. Takvu vest još nisam našla, pa me ispravite, molim vas, ako grešim. Beskrajno ću biti zahvalna.
Tako taj naš vozić ide uskotračnom prugom za nigde. Mi i dalje samo ćihu ćihu igrajući se ko vozovođe, a ko konduktera. Putnici će uredno na glasačka mesta da plate kartu.
