Mada predizborna kampanja zvanično nije počela, redovi se zbijaju, a svako poseže za adutima koji su mu na raspolaganju. I dok opozicija uglavnom ukazuje na nerad i javašluk vlasti koja je Gacko pretvorila u grad u hibernaciji, dotle se vlast, oličena u načelniku Milanu Radmiloviću, uoči izbora opredelila na zapošljavanje partijskih kadrova. Tako je od početka godine na određeno vreme počelo da radi 17 osoba, što u administrativnoj službi, što u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Skupština opštine.
Krah budžeta
Kada je 2016. godine usvojen Zakon o lokalnoj samoupravi RS večina opštinskih i gradskih administracija je imala višak zaposlenih. Prednjačili su Banja Luka, Trebinje i Gacko. Tada je višak u Administrativnoj službi Gacko bio 127 radnika.
Načelnik Radmilović je za skupštinskom govornicom rekao da neće ishitreno reagovati i da će se problem rešavati kada ga budu rešavale i druge opštine.
Zakon je, naime predvideo da na hiljadu stanovnika mogu biti tri činovnika na neodređeno, a da broj angažovanih službenika na određeno vreme može biti najviše 10 % od tog broja.
Ta kvota je odavno probijena, a to bi, na već preopterećenu opštinsku kasu, mogao biti teret pod kojim će se slomiti budžet, tvrde opozicioni odbornici.
Rezultat takve prakse koja je uobičajena svugde- od republičkog nivoa do javnih preduzeća, biće jedan opšti kolaps, smatra jedan od nezavisnih odbornika u SO Gacko.
“Vidimo kako se državnim resursima prikazuje partijska moć. Sada plaćamo ceh zapošljavanja u ERS. To nas je koštalo kraha jer se dešava da se kasni sa plaćanjem poreza i doprinosa koji na mesečnom nivou za ERS iznose oko 312 miliona. A situacija će biti još gora. Tako će i opštnski budžet doživeti kolaps pod teretom velikog broja zaposlenih. Ovo je politika koja ubija. A deviza je po svaku cenu ostati u vlasti. Postavlja se pitanje gde je zgrada stare opštine, gde je vodovod, sportska dvorana”.
S obzirom na koronu i letnju pauzu u skupštinskim zasedanjima, ni odbornici opozicije nisu upoznati sa tihim zapošljavanjem u opštini kaže Siniša Mandić.
“Kao odbornik u SO Gacko mogu da kažem da uošte nisam upućen u to da je došlo do zapošljavanja u administrativnoj službi i ustanovama, ali mogu da kažem da je i broj zaposlenih do sada bio preveliko opterećenje za budžet opštine. Suvišno je pričati o povećanju zaoslenih. Nemam ideju na koji način misle da obezbede pare za primanja radnika. Naravno da svako zaslužuje da radi, ali to mora biti zaposlenje na realnim radnim mestima, a ne trpanje na budžet gde je već preveliki broj”, kaže ovaj odbornik i dodaje da je uz ovakve prakse realno da se stanje pogoršava.
Za svoju stranku tvrdi da ne obećavaju zapošljavanje: “Samo ako budemo zajedno radili, možemo nečemu da se nadamo. U protivnom, doći će do kraha”, zaključuje odbornik Mandić.
Legalno kršenje zakona
Da je zakon klizna kategorija ne samo za načelnika Opštine Gacko, nego i za državu uopšte, potvrđuje činjenica da je do sada njegova primena prolongirana dva puta. Sagovornik iz struke objašnjava da je u pitanju klasična kupovina vremena za problem sa kojim niko ne sme da se uhvati u koštac.
“Da je u pitanju samo Gacko, oni bi to lako primenili. Nego ima mnogo opština sa viškom zaposlenih u kojoj je ista vlast na lokalnom i republičkom nivou. Zbog svojih načelnika produžavaju tu priču, kreditima kupuju vreme, a krah je neminovan. Realno je da u jednom trenutku budžeti ne izdrže teret rashoda za plate i da ta armija administrativnih radnika ostane bez posla”, tvrdi naš sagovornik..
A u samoj opštini Gacko stanje je takvo da rashodi za lična primanja radnika iznose preko 4,1 milion maraka ili onoliko koliko se u godini dana prikupi od svih poreza i doprinosa. Procene koje su više puta iznošene na sednicama SO Gacko su da je, i pri ovom nivou broja zaposlnih, deficit u budžetu za lična primanja oko milion maraka.
Finansijsku situaciju dodatno usložnjava pad poreskih prihoda koji je zbog pandemije osetan. Kalkulacije još nisu izvedene, ali su procene svih finansijskih stručnjaka da će se efekti osetiti već krajem jeseni. U međuvremenu je opština Gacko zatražila kredit od 3 miliona maraka za rešavanje nekih infrastrukturnih problema, asfaltiranje i sređivanje jezgra grada, što je opozicija videla kao fond za finansiranje predizborne kampanje.
Postoji li neki plan za finansiranje opštinske administracije i pripadajićih joj ustanova nismo uspeli da saznamo. Na telefonske pozive načelnik se nije odazivao. Na to pitanje, doduše, nije odgovorio ni odbornicima pošto skupštinskim zasedanjima većinom i nije prisustvovao.
Zamenik načelnika Radoica Antunović nije želeo da priča o ovoj temi. Rekao je da nema komentar.
Komentar nemaju ni novozaposleni. Njima je bilo važno, kažu, da bilo gde počnu da rade. Iz kojih izvora će biti obezbeđen novac za plate, nije njihova briga. “Važno je da je redovna”, opšte je mišljenje.