Prof. dr. Samir Lemeš, dekan Politehničkog fakulteta Univerziteta u Zenici i predsjednik upravnog odbora “Eko Forum Zenica” u razgovoru za Inforadar govori o problemima zagađenja okoliša u BiH, te važnosti Protokola PRTR (Protokol o registrima ispuštanja i prenosu zagađujućih materija). Objašnjava zbog čega u BiH ne postoji jedinstvena i javno dostupna baza podataka o emisijama štetnih materija. Lemeš upozorava da bez transparentnih podataka nema ni stvarnog pritiska na zagađivače ni zaštite zdravlja građana.
Za početak, šta je PRTR a šta PRTR Protokol i zašto je on važan za zaštitu okoliša i zdravlje građana u Bosni i Hercegovini?
LEMEŠ: PRTR je baza podataka odnosno informacioni sistem koji bi trebalo da obuhvati informacije o svim emisijama zagađujućih materijal u okolištu, u zrak, tlo, otpad i to je baza podataka. Mi imamo neke baze podatake, već uspostavljene, koje su parcijalne (posebno za zrak, vodu, otpad) zatim po entitetima. Dakle, postoji softver koji bi mogao to sve da objedini ali on nije profunkcionisao. Tako da mi taj registar, taj informacioni sistem, još uvijek ne možemo reći da imamo. Cilj tog registra je da javnost ima priliku uvida u sve te podatke i da na osnovu toga može da pokreće akcije i inicijative, te da na neki način vrši kontrolu podataka koji se tu nalaze. Jer ukoliko imate javno dostupne podatke, pa prolazite kroz to i uočite neku nepravilnost, onda imate priliku da djelujete.
PRTR Protokol je međunarodni protokol koji je BiH potpisala 2003. ali ga nikada nismo ratifikovali. Znači da bi postao obavezujući on mora proći proces ratifikacije koji ide do dva doma državnog Parlamenta, ali prije toga mora da prođe dugotrajnu i komplikovanu proceduru usaglašavanja između ministarstava i drugih nivoa vlasti, raznih skupštinskih komisija…Ukoliko bi se sad počelo s tim za manje od dvije godine to se ne bi završilo.
Zašto je BiH bitan taj Protolok?
LEMEŠ: Ratifikacijom naša država preuzima obaveze i mi bismo tada morali te baze podataka objediniti i učiniti ih javno dostupnim. Također je obaveza da se iz te baze podataka podaci šalju u međunarodne baze čime bi ti podaci postali javno dostupni što jača te instrumente za pritisak na zagađivače.
Ko najviše gubi zbog nepostojanja PRTR sistema?
LEMEŠ: Građani. Oni su najviše oštećeni zato jer bez tog registra mi samo nagađamo ko nas najviše zagađuje. Nemamo zvanične podatke. Mi znamo šta udišemo, ali ne znamo odakle to dolazi. Da li je ta prašina npr. iz saobraćaja, jer kada bismo to znali mogli bismo planirati aktivnosti. Nemamo informaciju o tome ko nas i koliko zagađuje.
Koliko je trenutno transparentan sistem praćenja emisija opasnih materija u BiH i da li i ko kontroliše te podatke?
LEMEŠ: Možemo reći da je sistem djelimično transparentan. Ti podaci nisu javno dostupni, ali ko zna šta da traži može se obratiti nadležnim institucijama sa Zahtjevom o slobodi pristupa informacijama. Obično se na to pozitivno odgovori, ali je ključno da vi morate znati šta da tražite. Vrlo smo često tražili iz Ministarstva okolišta i turizma FBiH da nam dostave podatke o emisijama iz Željezare jer nam je to bio ključni problem. Isto tako, bilo koja organizacija ili građanin može tražiti od institucija, a koje raspolažu tim podacima, ali je problem što ljudi ne znaju ko raspolaže tim podacima. U FBiH je pomenuto Ministarstvo, dok je u Republici Srpskoj Republički Hidrometeorološki zavod. Ali, kada bi ti podaci bili na jednom mjestu, javno dostupni, onda nama to ne bi ni bilo važno, a cilj PRTR jeste upravo to da ti podaci budu javno dostupni.
Šta BiH propušta u odnosu na zemlje regiona i EU koje su ratfikovale PRTR protokol?
LEMEŠ: Iskustva pokazuju da ko god je uveo PRTR da su počeli da rješavaju ekološke probleme. Kod nas se to i dalje odgađa, jer imamo izgovor da ne znamo ko i koliko zagađuje. Imamo primjere iz mnogih zemalja da su nakon uvođenja te obaveze počele investicije u promjene tehnologija kako bi se emisije smanjile.
Šta bi bio prvi konkretan korak koji vlasti u BiH trebaju poduzeti kako bi se proces ratifikacije konačno pokrenuo?
LEMEŠ: Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH bi trebalo da pokrene proceduru ratifikacije, koja je veoma složena, ali mora nekako početi. Oni navodno nemaju kapaciteta da to urade, nemaju dovoljno uposlenih ljudi u Sektoru za okoliš, a godinama je izgovor bio da nema saglasnosti entitetskih vlada.
RS je opravdano bio protiv ratifikacije dok se ne obezbijede uslovi da se to uradi. Ta prepreka je otklonjena, a FBiH je taj izgovor bio eto neće RS, nećemo ni mi. Nama bi sada najvažnije bilo da Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa pokrene postupak i da izvještava javnost dokle je došao taj postupak.
Da li civilno društvo ima snage da izvrši taj pritisak?
LEMEŠ: Ima, ali samo ukoliko znamo na koga treba vršiti pritisak, ali ako se postupci vode stalno iza zatvorenih vrata onda mi stalno moramo održavati sastanke i pitati dokle je to došlo, ko je na bolovanju, gdje je upražnjeno mjesto po sistematizaciji, ko nije dao a trebao je odobriti korištenje domene…Sve su to neke birokratske prepreke i sitnice a toliko ih ima da sumnjamo da je to samo birokratija. Sumnjamo da to neko namjerno radi kako bi se išlo na ruku zagađivačima.
Koja je Vaša poruka građanima? Zašto bi ih ova tema trebala zanimati?
LEMEŠ: To je drugotrajan proces. Mi smo kao organizacija 20 godina imali kampanju da smanjimo instustrijsko zagađenje u gradu. Kroz te godine smo pokušavali kroz razne vrste pritisaka, od sastanaka, protesta, krivičnih prijava, upravnih sporova, međunarodne prisutnosti u medijima, direktnih akcija sa građanima i institucijama…Na kraju smo shvatili da ključni faktor u svemu su banke. Zato jer nijedan zagađivač vlastiti profit ne investira u zaštitu okolišu već on ide ulagačima. U zaštitu okoliša se investira iz kredita i na kraju kada smo izvršili pritisak prema bankama i počeli da koristimo njihove žalbene mehanizme e onda je došlo do promjene. Ima različitih vrsta aktivizma da stalno morate biti inovativni i naći na koga zapravo trebate vršiti pritisak.
Ako ste stalno prisutni u medijima, građani stiču naviku da je to važno pitanje i bude se, te shvataju da njihovo zdravlje i opstanak zavise od toga. Kada građani shvate to, onda oni prihvataju ono što civilni sektor radi. To se nama desilo prošle godine, kada je obustavljena proizvodnja u Željezari, kada se pojavio novi investitor koji želi da pravi energanu na otpadu, tada su građani reagovali vrlo brzo.
Građani moraju, prije svega, biti informisani.
Koliko je realno i kad da očekujemo Registar?
LEMEŠ: U BiH vrijeme ne prati zakone fizike. Kod nas vrijeme sporije teče nego u svim drugim zemljama. Bit će brže ukoliko se javnost uključi. Ukoliko javnost misli da to nije važno, to se neće nikad desiti. Tako da pritisak javnosti može da ubrza mnoge stvari i zato je važno da ljudi razumiju o čemu se radi, da shvate koliko je to važno, ali i da imaju snagu da utiču na to. Jer obično građani misle da ništa ne mogu uraditi, ali se itekako može mnogo toga uraditi, ali glas treba da bude jači i da u tom glasu učestvuje što više ljudi sa različitom pozadinom.
