Dve godine, odnosno otkako su Srpska napredna stranka (SNS) i Aleksandar Vučić proglasili apsolutnu pobedu na parlamentarnim izborima održanim 2020. godine se čeka na ove izbore.
Podsetimo se, na tim izborima SNS je osvojila sva moguća poslanička mesta. Kažemo „sva moguća“, jer je deo ipak pripao manjinskim strankama, što bi svakako bio slučaj, i kažemo „sva moguća“, jer je nakon izbora jedina opozicija koja je ušla u parlament bila Srpski patriotski savez (SPAS), sa Aleksandrom Šapićem na čelu, koji se vrlo brzo utopio u SNS i zvanično pristupivši im.
NIŠTA SE PROMIJENILO NIJE
A opet, kažemo da se čekalo dve godine jer je odmah po objavljivanju rezultata Aleksandar Vučićnajavio da će ta vlada i taj saziv parlamenta biti kratkog daha najavivši nove, prevremene izbore, za 2022. godinu.
Odluka dobrog dela opozicije da se ide na bojkot te godine tako je odmah stavljena na test, a podsetimo se isto da se ta odluka donela iz opravdanih razloga jer su izborni uslovi, kao i trka u potpunosti neravnopravni – Aleksandar Vučić i SNS kontrolišu sve moguće tokove novca, što utiče i na medije, ali i na birače koji ovise od tog novca.
U međuvremenu je bilo razgovora i pregovora, ali ništa se, kad govorimo o poboljšanju uslova, nije promenilo. Naprotiv, videćemo kasnije da su izbori 2022. godine održavani u možda gorim uslovima nego ikad.
A u istom tom međuprostoru, između dva izbora desilo se ipak nešto – a to su višemesečni ekološki protesti koji su naterali vlast, ili kako ih mnogi zovu –naterali su režim Aleksandra Vučića po prvi puta na povlačenje zakona i prihvatanje zahteva s ulice.
Videli smo na tim uličnim protestima nešto što je u međuvremenu usavršavano, da bi se koristilo i na ovim izborima – batinaše stranke, kojima je zadatak bio da kontrolišu ulicu, ali i da izazovu nerede.
Približavanjem izbora protesti su oslabljeni, nešto zbog ustupaka koje je režim učinio, a dobrim delom i zbog pažnje koja je usmerena na istok Evrope, odnosno na Ukrajinu. A ta vrsta kriznih situacija, videli smo to i u vreme korone, kao da je stvorena za kralja patetike i drama queen, Aleksandra Vučića. Stvaranje psihoze rata, straha od nestašica, gladi, a onda njegovo iznenadno pojavljivanje u ulozi oca i majke spasitelja nacije. I naravno da je znao kako to i da utrži na izborima.
Bojkot ovoga puta nije bila opcija, jer, ruku na srce, i onaj na prošlim parlamentarnim izborima nije doneo ništa posebno, osim činjenice da je parlament postao jednobojan, ali u onim uslovima, to je možda i najbolji mogući izborni rezultat bio jer poslanici SNS nisu imali na koga da bacaju svoje otrovne strelice. Rijaliti koji već godinama postoji u Skupštini Srbije postao je tužna senka, uz opasnost da se okome jedni na druge. Odatle i najava novih, prevremenih izbora, nakon objavljivanja rezultata.
GUŽVE NA BIRALIŠTIMA
U blagom izlivu panike Vučić je čak doneo odluku da se cenzus za ulazak u parlament spusti sa pet na tri odsto, a ta kost nije zadugo ostala neprimećena i nezagrižena, jer kao što vidimo, već dve godine posle svima je postala primamljiva i to iz više razloga, ali onaj najbitniji je da je vanparlamentarni život skup i teško održiv.
Bojkota su se na kraju odrekli svi, iako, ponavljamo, uslovi nisu postali ništa bolji u odnosu na prošle izbore, a opozicija, posebno onaj deo koji je bojkotovao prošle izbore, sa Draganom Đilasom na čelu, uz podršku Marinike Tepić, uspela je da napravi neku vrstu pakta o nenapadanju i zajedničkom izlazu i kandidatima – Zdravko Ponoš kao kandidat za predsednika, Vladeta Janković kao kandidat za gradonačelnika Beograda.
A i ona energija sa ulice dobila je svoje političke predstavnike u vidu koalicije Moramo, koju predvodi Inicijativa Ne davimo Beograd, ali i brojni drugi lokalni predstavnici, kao i Aleksandar Jovanović – Ćuta, jedno od najprepoznatljivijih lica uličnih ekoloških protesta i Nebojša Zelenović, bivši gradonačelnik Šapca.
Pred izbore njihov najveći cilj bio je obuzdati mašineriju laži režima Aleksandra Vučića. To nisu uspeli pokušavajući da izdejstvuju bolje izborne uslove, nisu uspeli pokušavajući da izdejstvuju i pristup medijima, ali su uspeli u daljem ogoljavanju režima angažovanjem velikog broja volonterakoji su na terenu pratili kako teče izborni dan.
Ono što se dešavalo u nedelju, 3. aprila 2022. godine, do sad nismo imali prilike da vidimo u ovom, relativno kratkom „demokratskom“ životu u Srbiji.
Ogromne gužve koje su viđane na biračkim mestima dale su privid da je „narod“ odlučio konačnoda preuzme stvari u svoje ruke. Mnogi su, uključujući i autora ovog teksta, odustali od glasanja jer jednostavno nisu imali vremena da stoje po sat, dva da bi štiklirali svoje favorite. I to se nije menjalo sve do zatvaranja birališta, a neka su zatvorena tek u 22 sata jer su redovi bili i pred zatvaranje u 20 h.
Šta je tačno razlog ovim redovima bio – bojim se da nikad nećemo saznati, ali sigurno nije masovna odluka da se ruši režim. Pre će biti da se režim poslužio trikom, ali nećemo da ulazimo sad u teorije zavera, iako bi one ovoga puta čak mogle i da drže vodu.
OD DESNOG KA DESNIJEM
Napadi na posmatrače i aktiviste opozicije, poput Pavla Grbovića i Miloša Vučkovića, a pitanje je koliko je još sličnih situacija bilo, a da nismo imali prilike da za njih čujemo i vidimo snimke, patern su koji smo opisali s onih uličnih protesta. Isti su to ljudi, blisko povezani sa vladajućom strankom, koji su ovoga puta imali za cilj kontrolu svog biračkog tela, ali i kontrolu onih koji su ukazivali na prevare na biralištima jer Aleksandar Vučić ništa ne prepušta slučaju. Nije bilo dovoljno što ih je ucenio, što kontroliše medije, već je trebalo da kontrola bude potpuna i na terenu.
A za to mu služe oni sa kapuljačama, koji se nimalo ne razlikuju od onih sa kapuljačama a koji tu i tamo pokažu policijsku legitimaciju ako se slučajno obrušite na mural ratnom zločincu. Taj talog je prva linija odbrane režima.
Bitna stavka u odbrani su institucije sistema koji funkcionišu tačno onako kako Aleksandar Vučić želi– da ne funkcionišu kao institucije u službi građana i građanki – već njega.
Sat vremena nakon što su birališta zvanično zatvorena, ali redovi ispred birališta su i dalje bili tu, Republička izborna komisija (RIK) izlazi sa projekcijama izlaznosti do 19 sati i zaključuje priču. Idu spavati, uz najavu da će preliminarne rezultate objaviti sutradan od 20 sati. Ni konačnu izlaznost nismo čuli. I to će sutra, kažu.
Nedugo potom, roblje iz RIK-a koje prebrojava glasačke listiće, protura informaciju koju svi objavljuju, a na samo tek nešto više od 2 % prebrojanih glasova – Aleksandar Vučić je osvojio 73 % glasova na predsedničkim izborima. I tako zakucavaju svaku nadu da bi moglo doći do drugog kruga. Ta nada se sužavala samo na mogućnost da ta prednost ne bude tako ubedljiva. I zaista se to i desilo. Do kraja je prema rezultatima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) i IPSOS-a, osvojio nešto manje od 60 % glasova, a Zdravko Ponoš 17,3%.
Na parlamentarnim izborima, na osnovu 87 % uzorka, SNS je osvojio nešto više od 43 % glasova, što mu sa stalnim koalicionim partnerima iz SPS-a, odnosno sa Ivicom Dačićem, koji su osvojili 11,4 %, opet daje većinu u parlamentu. To je 121 + 32 mesta. Dakle, 153 od ukupno 250 mesta. Opozicija Ujedinjeni za pobedu, ona sa Draganom Đilasom osvojila je 13,4 % i 38 mandata, a novost su ulazak u parlament koalicije Nada, sa Demokratskom strankom Srbije na čelu i Pokretom za obnovu kraljevine Srbije koju čini i unuk Draže Mihailovića. Oni su osvojili 5,4 %, odnosno 15 mandata. Ovu profašističku listu zaključuju još Zavetnici kao i Dveri koji su osvojili nešto manje od 4 %, odnosno po 10 mandata.
Koalicija Moramo se ubacila između svih njih sa 4,6%, odnosno 12 mandata.
Napomenimo da su rezultati pristizali u toku večeri, kao i jutra, a da mi i dalje ne znamo koja je izlaznost bila na ovim izborima. Projekcije su da je to bilo oko 60 %.
Ako već pričamo o neizvesnosti, a treba je još malo uneti, onda tu možemo da pričamo o gradu Beogradu. Predstavnik one ujedinjene opozicije za gradonačelnika, Vladeta Janković, objavio je tokom noći da je opozicija osvojila najviše glasova u Beogradu. Pri tom, naravno, misli na sve predstavnike opozicije.
IZBORI KOJI SU POSTALI FARSA
Sam Aleksandar Vučić je tokom predstavljanja rezultata izbegao da navede rezultate beogradskih izbora, da bi tek kasno uveče stigli podaci CESID i IPSOS koji kažu da je SNS osvojila 39,1 %,odnosno 48 mandata, a SPS 7 %, odnosno osam mandata, što je za jedan više od potrebne polovine.
Ujedinjena opozicija je osvojila 20,1 %, odnosno 26 mandata, a koalicija Moramo 10, 4 %, odnosno 13 mandata. Ostalo je raspoređeno opet između Zavetnika, Dveri i koalicije Nada.
Ako postoji neka slamka za koju se moglo hvatati i pre izbora – to je bio Beograd. Nakon ovih rezultata ta slamka je i dalje tu, čak i konkretnija nego je to bila pre samih izbora, posebno što je Janković, kako smo rekli, već proglasio pobedu opozicije tokom noći.
Možda je Janković i u pravu, i možda su rezultati u Beogradu i najsumnjiviji, ali da li su Zavetnici, Dveri i koalicija Nada snage sa kojima se traži pravda na ulici i da li su oni spremni da je traže na ulici, posebno sad kad su pacifikovani učešćem u parlamentarnom životu, bilo na nivou Beograda, bilo na državnom nivou.
Napetost koja je postojala tokom čitavog dana, jutro posle dobija samo malo toplije obrise sunca, ali ono što to sunce samo dodatno otkriva je da li izbori u Srbiji više imaju ikakvog smisla?
Očigledno je da se ovaj režim na ovakvim izborima ne može smeniti. Očigledno je i da dobar deo opozicije to nije ni u stanju da učini.
Šta je rešenje? Ako smo nešto naučili u periodu između izbora, to je da ulica može puno. Ali samo pod uslovom da je jasno artikulisana. Da li su nezadovoljni izbornim rezultatima spremni na to ili je rešenje karta u jednom smeru?
I jedno i drugo je legitimno. A nakon još četiri godine vlasti SNS-a, ako naravno ne bude opet nekih prevremenih parlamentarnih izbora, bolje se nikad ni ne vraćati u pustinju zvana Srbija.
