Piše: Adis Šušnjar
Završen je jedan velik i bitan medijski projekat, međutim, u najnezgodnijem momentu kada politička situacija postaje sve gora, a pritisci na medije sve teži, istaknuto je juče na završnoj konferenciji medijskog projekta IMEP kojeg je provodio Centar za promociju civilnog društva (CPCD) uz podršku USAID-a.
Učesnici konferencije, novinari iz cijele BiH, složili su se da su pritisci na medije dostigli vrhunac i da nacionalističke stranke koriste sve metode kako bi zastrašili novinare i medije i kako bi ih natjerali na poslušnost ili na rub egzistencije.
Stavovi učesnika konferencije potvrđuju rezultate medijskih istraživanja o lošim uslovima rada, cenzuri, političkim i ekonomskim pritiscima na novinare, te fizičkim i verbalnim napadima na novinare. O značaju nezavisnog novinarstva ali i pritiscima koje trpi, govorio je pri otvaranju konferencije i Peter Cronin, šef ureda za demokratski razvoj, Američke agencije za međunarodni razvoju USAID.
„SAD podržavaju nezavisne medije te njihovo osnaživanje kroz nove glasove. U ovom trenutku važno je prepoznati izazove u izvještavanju. Neki od tih izazova je nacionalistička retorika koja stvara loš ambijent za medije i njihovu slobodu. Nedostatak transparetnosti o vlasništvu medija, turbulentna politička klima, to su sve izazovi koji utječu na društvu i samo slobodu medija. Tako se novinari širom Bosne i Hercegovine suočavaju sa pritiscima i cenzurom, između ostalog. Situacija ostati ista ukoliko javnost ne izvrši pristisak i dovede do promjene zakona“, rekao je Cronin, dodavši da je slobodno novinarstvo posebno bitno za zemlje u tranziciji. “Unaprijeđenje etičkih standardna te podizadnje svijesti javnosti – to je samo početak puta. Ovo su pitanja koja se ne tiču samo novinara i novinarki, već i društva u cjelini“, istakao je Cronin.
Prema podacima Regionalne platforme za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara u BiH, od 2017. do kraja 2020. godine desio se 31 napad i 68 različitih prijetnji novinarima i medijima u BiH. Napadi na novinare i novinarke u BiH i u posljednje dvije godine su nastavljeni istim intenzitetom kao i ranijih godina, a posebno zabrinjavaju napadi u predizbornom periodu, što jasno pokazuje nivo (ne)demokratičnosti društva i slobode govora u BiH. Prijavljeni su vrijeđanje novinara i novinarki, govor mržnje, huškanje te brutalni fizički napadi.
Linija za pomoć novinarima u prošloj godini zabilježila je dva fizička napada na novinare, 15 slučajeva prijetnji, te oko 25 slučajeva raznih vidova političkih pritisaka na medije. Zabrinjavajuće je da svi ti postupci pred sudovima u BiH obično traju veoma dugo, a zaprijećene kazne su minimalne ili uslovne i najčešće izostaju. Pritisci na medije i novinare izraženiji su na nezavisne medije i medije na lokalnom nivou.
“Žao mi je što završava medijski projekat IMEP u momentu kada dolaze teška vremena za novinare i medije i kada tek predstoji igranka političkih elita. Meni je IMEP projekat pomogao, dao slobodu da mogu da pišem o aktuelnim dešavanjima, ali i kroz pravnu pomoć omogućio da kao buda čekam suđenje za nanošenje duševne boli za šta sam tužen, kazao je juče tokom konferencije Srđan Puhalo, analitičar i kolumnista. O konkretnim pritiscima na medije govorio je i Admir Salihović, direktor produkcije i glavni urednik Face TV Sarajevo.
“Postoji mnogo pritisaka. Ako niste uz vlast onda vam brane medijske kampanje, nema vas u statistici, nemamo pristup oglašivačima- javnim kompanijama jer nismo u “vezama”. Ako ste sposobni niste podobni. Odgovaraju im samo poslušni mediji”, ističe Salihović. Dodao je da je ovaj medij kroz projekat IMEP dobio značajnu pomoć.
“Dobili smo novu tehniku što je znatno poboljšalo funkcionisanje televizije koja je jako skupa igračka, također kroz druge vidove pomoći znatno nam je olakšan rad”, kazao je Salihović. I drugi učesnici konferencije istakli su značaj ovog medijskog projekta, ali i generalno neophodnost da se nezavisni mediji sistematski podrže, pogotovo u predizbornim periodima.
Urednik portala Reprezent iz Velike Kladuše Esad Šabanagić, kaže da bez ovakvih medijskih projekata nezavisni, pogotovo lokalni mediji, ne bi mogli opstati.
“Moja redakcije je krajem 2019. godine dobila projekat. Opredijeli smo se da popratimo uspješne žene na području USK-a i taj projekat je došao u vrijeme nastanka korone. Da njega nije bilo ne bismo imali šta da radimo. Lokalni nezavisni mediji neće opstati ako ovakve podrške ne bude bilo”, kazao je Šabanagić.
Završetak petogodišnjeg USAID-ovog Programa osnaživanja nezavisnih medija (IMEP) obilježen je finalnom konferencijom pod nazivom Pusti priču da živi.Na konferenciji su prikazani ključni rezultati proizašli iz programa IMEP, te je predstvljen novi medijski portal objavi.ba koji predstavlja svojevrsni hub za građane/ke novinare/ke.
Aida Daguda, direktorica Centra za promociju civilnog društva CPCD-a, u uvodnom izlaganju je izrazila nadu da će se i ostali dijelovi društva ugledati na nezavisne novinare u našoj zemlji.
„Partnerstvo je ono čemu smo se radovali na početku projekta, a posebno onom partnerstvu između nezavisnih medija. Zamislite samo snagu ujedinjenih medija koji zastupaju iste ideje“, poručila je Daguda, dodavši da se nada novim projektima novoj saradnji.
Rezultati IMEP-a
Radenko Udovičić, projektni manager IMEP-a, govoreći o dostignućima IMEP projekta istakao je da je suština projekta ulaganje u slobodu govora, da se ohrabre mediji i novi glasovi, pojedinci koji pišu i koji se oglašavaju na svojim društvenim mrežema, da budu slobodniji i hrabriji u svom radu.
Udovičić je predstavio podatke da su u okviru ovog projekta dodjeljena 174 granta u iznosu od 3.061.500 američkih dolara. Od toga, za prijektnu liniju „Medijska produkcija“ izdvojeno je 2.147.500 dolara, za projektnu liniju „Media mixer“ 500.000 dolara, za liniju „Novi glasovi“ 329.000 dolara, je još 50.000 za različite „ad hoc“ projekte.
Pomoć su činili grantovi za medije, ali i programi osnaživanja kapaciteta medija, pravna pomoć i različite kampanje. Od cjelokuponog budžeta projekta koji je iznosio pet miliona dolara, gotovo 65 posto je dodijeljeno medijima i građanima novinarima kao i nevladinim organizacijama koje su radile u partnerstvu sa medijima. Preostala sredstva su također bila usmjereno na medije, ali kroz različite edukacije i kampanje.
Projektni manager IMEP-a je objasnio da je bilo 174 pojedinačnih grantova, od čega je sredstva dobilo 40 profesionalnih medija, većinom web portala, potom TV stanica i u manjoj mjeri radio stanica i štampanih medija, te 94 građana novinara.
„U vremenu digitalizacije, pojavili su se novi glasovi. Internet je medij koji po svim istraživanjima dominira. Ideja je bila podržati nove ljude koji su postali informatori i iskazali želju ka promjenom“, rekao je Udovičić.
Kroz ove linije, proizvedeno je više od 3.500 sadržaja. „ Čak 52 posto njih se ticalo politike i to je naša stvarnost. Osam posto je bilo vezano uz ženska prava, a zatim uz ekologiju, mlade i druge teme kojih nema dovoljno u medijima“, pojasnio je.U sklopu projekta održan je i Media Lab koja je privukao 277 korisnika i korisnica, uglavnom studenata. U slopu Meida Laba je objavljeno 800 medijskih sadržaja.
Na organizovanim događajima u okviru ovog projekta, učestvovalo je više od 1.000 osoba. Dio projekta je bila i pravna komponenta u okviru koje se javilo 70 novinara, za podršku u slučajevima kakve su, recimo, tužbe za klevetu. Podržana su 33 aplikanta, od kojih je 11 završeno u korist medija, dok 22 nisu u potpunosti završena.
Građansko novinarstvo
Koncept građanskog novinarstva, koji je podržan kroz IMEP, ima značajnu perspektivu u Bosni i Hercegovini. O ovoj temu, na konferenciji su govorili Vuk Vučetić, doktor komunikoloških nauka i Amel Petrović iz Centra za promociju civilnog društva.
“Građansko novinarstvo zadovoljava potrebe za informacijama, slobodom izražavanja te zato takvi mediji ne mogu ugroziti tradicionalne novinare, već se mogu međusobno nadopunjavati”, rekao je Vučetić.
U sklopu projekta IMEP pokrenuta je platforma Objavi.ba koja će služiti kao pionir i osnova za podršku razvoja i promociju građanskog novinarstva u Bosni i Hercegovini. Petrović je najavio da će od sada i sami građani imati priliku učestvovati u radu plaftorme Objavi.ba. Konferencija je završena nastupom bh. benda Helem Nejse, koji su, sa svojim podcast programom, jedni od korisnika granta u okviru ovog projekta.
