Piše: Pol Kirbi (BBC)
Od trenutka kada je okončana kratkotrajna pobuna Jevgenija Prigožina i njegovog Vagnera u Rusiji pre dva meseca, delovalo je da je čovek koji je tako dugo živeo na ivici – preterao.
Pod pretpostavkom da je bio u privatnom avionu koji se srušio na letu od Moskve do Sankt Peterburga, onda je to šokantan i nasilan kraj veoma turbulentnog života.
Ruski predsednik Vladimir Putin godinama se oslanjao na Prigožina.
Ali neuspela pobuna krajem juna u kojoj su učestvovale hiljade Vagnerovih plaćenika bila je kap koja je prelila čašu.
Putin je osudio pobunu kao „izdaju” i ubrzo je postalo jasno da je Prigožinova značajna uloga u Rusiji završena.
Dvadesete godine života Prigožin je proveo u zatvoru u Sankt Peterburgu, ali je u tridesetim – tokom 1990-ih napredovao u ugostiteljskim poslovima koji su mu doneli bogatstvo i pokroviteljstvo samog Putina.
Upravo su plaćenički poduhvati u Africi, Siriji i Ukrajini napravili od Prigožina vojnu figuru, ali se dinamika promenila kada je Rusija pokrenula rat u Ukrajini, a nekadašnji predsednikov kuvar, odnosno čovek zadužen za hranu u Kremlju, stekao moć i bogatstvo.
Prema pojedinim nepotvrđenim i nezvaničnim informacijama sa Telegram kanala bliskim vojnoj kompaniji Vagner, avion Embraer Legasi pogođen je artiljerijskom vatrom protivvazdušne odbrane.
Ako je namerno oboren, malo ko će se iznenaditi jer Prigožinu nije nedostajalo neprijatelja.
Na listi putnika bio je i Dmitrij Utkin, komandant Vagnera i Prigožinova desna ruka.
Činilo se da je 62-godišnji Prigožin, izbegao kaznu zbog kratkotrajne pobune za koju je rekao da je pokrenuta protiv vojne komande, prevashodno ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba ruske vojske Valerija Gerasimova.
Prema dogovoru o okončanju pobune, mnogim pripadnicima Vagnera dozvoljeno je da odu u kamp u Belorusiji, dok je Prigožin mogao da putuje u Rusiju, pojavivši se u Sankt Peterburgu tokom rusko-afričkog samita krajem jula.
Nije više bilo njegovih duhovitih, ali vrlo oštrih kritika na račun ruskog vojnog establišmenta i načina vođenja rata u Ukrajini, a državna televizija je emitovala snimke racije u njegovoj luksuznoj kući izvan Sankt Peterburga, Prigožinovog rodnog grada.
Ali Prigožin nije tip ličnosti koji bi se tiho iskrao iz rupe u Belorusiji.
Početkom ove nedelje, objavio je prvo video obraćanje od pobune.
Pustinjska pozadina je ukazivala da je video snimljen negde u Africi.
Obučen u vojnu uniformu i sa punom opremom, Prigožin je izjavio da Vagner nastavlja da regrutuje kako bi Rusiju „učinila još većom na svim kontinentima, a Afriku još slobodnijom”.
Činilo se da se Prigožin vraća najamničkim korenima koje je pustio pre nekoliko godina kada je osnovao privatnu vojnu kompaniju Vagner.
Vagner je pomogao ruskim saveznicima u Centralnoafričkoj Republici i Siriji, i uticala da se ugasi francuski uticaj u Maliju.
Iako je godinama negirao, Prigožin je osnovao takozvanu fabriku trolova – blogera koji su podržavali Kremlj u neupadljivoj kancelariji u Sankt Peterburgu.
SAD su okrivile njegovu agenciju da vodi sajber-rat i meša se u predsedničke izbore 2016.
Prigožin je ove godine priznao da je ta ideja bila njegova.
„Stvorena je da zaštiti ruski informativni prostor od bezobrazne i agresivne antiruske propagande Zapada”, izjavio je.
Skoro celu deceniju u poslednjim godinama sovjetske ere, Prigožin je bio u zatvoru zbog pljačke i prevare.
Prvu krivičnu osudu dobio je 1979. godine, sa samo 18 godina.
Tada je dobio je uslovnu kaznu od dve i po godine za krađu.
Dve godine kasnije osuđen je na 13 godina zatvora zbog pljačke i krađe, od kojih je devet odležao iza rešetaka.
Ali kako je nova Rusija odbacila sovjetsku prošlost, Prigožin je počeo da se bavi ugostiteljstvom, prvo kao prodavac hot-dogova, a zatim je počeo da vodi restorane, otvorivši neke od luksuznijih u Sankt Peterburgu.
Putin je u to vreme bio zamenik gradonačelnika.
„Vladimir Putin je video kako sam od kioska napravio veliki biznis”, rekao je Prigožin svojevremeno.
Nakon što je postao predsednik, Putin je ugostio pojedine svetske državnike, poput francuskog predsednika Žaka Širaka, u Prigožinovim restoranima.
Nadobudni ugostitelj potom je dobio nadimak „Putinov kuvar”.
Ako je Prigožinov posao sa plaćenicima trebalo da mu obezbedi vojnu moć i novac, njegov ugostiteljski posao mu je donosio stalni priliv bogatstva sve do ove godine.
Ubrzo posle pobune Vagnera, Putin je otkrio da je država u potpunosti finansirala Prigožinovu privatnu vojsku sa milijardu dolara tokom 12 meseci, dok je još milijardu dolara otišlo Prigožinovoj ugostiteljskoj firmi Konkord za ishranu vojske.
Izveštaji pokazuju da je od 2014. dobio više od 18 milijardi dolara na osnovu ugovora sa državom.
Propagandista Kremlja Dmitrij Kiseljov rekao je da je veliki novac Prigožina „izbacio iz koloseka”, ali da je zahvaljujući podvizima njegovih ljudi na bojnom polju stekao osećaj nekažnjivosti.
„Mislio je da može da izazove Ministarstvo odbrane, samu državu i predsednika lično”, rekao je Kiseljov.
Situacija se pogoršala kada je ruska vojna kampanja u Ukrajini prošle godine posustala, a Prigožinovi borci su predvodili krvavu bitku za zauzimanje grada Bahmuta u Donbasu, na istoku Ukrajine.
Septembra 2022. godine, Prigožin je obilazio zatvore širom Rusije nudeći zatvorenicima priliku da u zamenu za službu u Vagneru dobiju ublažavanje ili potpuno brisanje kazne.
Hiljade su poginule u borbi za Bahmut, a mnogi od njih su bili neiskusni i loše naoružani bivši zatvorenici.
Kako je bitka dostizala vrhunac, Prigožin je na snimcima na društvenim mrežama tražio municiju, stojeći među telima mrtvih plaćenika.
Najveći prezir ispoljavao je prema Putinovom lojalnom ministru odbrane Sergeju Šojguu i načelniku oružanih snaga Valeriju Gerasimovu.
„Šojgu! Gerasimov! Gde je municija? Došli su ovde kao dobrovoljci i ginu za vas dok se vi tovite u vašim kancelarijama sa nameštajem od mahagonija”, poručivao je.
Prigožin se klonio direktnih kritika predsednika Putina, uvek usmeravajući otrovne strelice prema vojnom vrhu.
Ali kada su vojni šefovi objavili planove da pripadnici Vagnera i drugi „dobrovoljački odredi” budu stavljeni pod komandu Kremlja, odnosno Ministarstva odbrane, čini se da je u Prigožinu puklo.
Dok se spremao da započne, kako ga je nazvao „Marš za pravdu” ka Moskvi, doveo je u pitanje invaziju na Ukrajinu i optužio ministra odbrane za odgovornost za smrt hiljada ruskih vojnika.
Pojedine tvrdnje i mišljenja da je Prigožinov revolt oslabio Putinovu vlast, Kremlj je odbacio kao „histeriju”.
U najmanju ruku, bio je to početak kraja Prigožinovog izuzetnog i dugovečnog ruskog uticaja na Putinovo rukovodstvo.
Pogledajte video o Prigožinu: