Krajem aprila poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine (PS) BiH podržali su inicijativu poslanika Saše Magazinovića kojom se zadužuje Vijeće ministara BiH da u roku od tri mjeseca u parlamentarnu proceduru dostavi zakonsko rješenje kojim se uvodi obavezan ljekarski pregled za izabrane i imenovane zvaničnike u institucijama BiH, a što podrazumijeva posebno testiranje mentalno-psihološke sposobnosti za obavljanje javnih funkcija, kao i testiranje na psihoaktivne supstance.
Evo kako ja to zamišljam.
Psiholog 1:
Poštovane kolege i kolegice, pred nama je ozbiljan zadatak i izazov. Budućnost Bosne i Hercegovine, ali i demokratije, je u našim rukama i nadam se da ste toga svjesni. Danas moramo da donesemo neke odluke koje možda neće biti lake, ali nema povlačenja. Znate da je obavljeno prvo masovno testiranje psiho-fizičkih sposobnosti naših poslanika u kantonalnim, entitetskim i državnim parlamentima i, kao što znate, najveći broj narodnih poslanika je u granicama normalnog, ali postoji nekoliko slučajeva o kojima danas moramo prodiskutovati. Koleginice, možemo da počnemo.
Psihologinja 2:
Poštovane kolege, predstavljam vam prvi slučaj. Muškarac, VSS, starosti 55 godina, otac dvoje djece. Učesnik rata. Ovo mu je drugi mandat u entitetskom parlamentu. Na testu smo utvrdili visok skor na skali paranoje, što znači da je sklon paranoidnom mišljenju, sumljičav je, sklon mišljenju da ga progone i prate. Takođe, sklon je da sebe opaža kao veliku osobu, a njegovi stavovi su kruti.
Psiholog 1:
Hvala kolegice, kolege da čujemo vaše mišljenje.
Psiholog 3:
Poštovane kolege, ovakav čovjek ne bi trebao da bude u bilo kojem parlamentu, jer sa ovako visokim skorom na skali paranoje, on neće moći racionalno da promišlja stvarnost. On će svugdje vidjeti opasnost, zavjere i neprijatelje i ja predlažem da mu ne damo saglasnost za obavljenje funkcije narodnog poslanika.
Psiholog 4:
Ja se ne slažem sa kolegom, jer ovaj rezultat je sasvim očekivan kod Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini i možemo reći da je to kod njih pitanje ideologije, a ne ličnosti. I jedni i drugi svoju politiku zasnivaju na ugroženosti od strane drugih, a od toga do paranoje tanka je linija. Istina, Srbitu paranoju razvijaju i prema spoljnim i prema unutrašnjim neprijateljima, dok Hrvati preferiraju unutrašnje neprijatelje i majorizaciju. Ako imamo to u vidu – onda ovako visok nivo paranoje ne zabrinjava, naprotiv, to pokazuje da su oni odlični predstavnici svoga naroda. Ja vjerujem da je on jedan od onih poslanika koji je prikupio preko 10.000 glasova i on će u parlamentu biti u onoj komisiji za bezbjednost.
Psiholog 1:
Vrlo razumno i racionalno obješnjenje kolega, predlažem da glasamo… Imajući u vidu kulturološke i ideološke osnove paranoje, poslaniku se dozvoljava rad samo u slučaju ako je Srbin ili Hrvat.
Kolegice, prikažite nam drugi slučaj.
Psihologinja 2:
Žena, 35 godina, VSS, neudata, ima izrazito visok skor na skali depresije, a to znači nedostatak nade u budućnost i općeg nezadovoljstva koje pojedinac može imati zbog situacije u životu.
Psiholog 1:
Hvala kolegice. Kao što vidite, drage kolege, ovako visok skor na skali depresije je više nego zabrinjavajući. Pitam se da li neko sa ovako visokom depresivnošću može da obavlja tako značajnu funkciju, jer ako ne vjeruje u bolju budućnost, šta ima da traži u zakonodavnoj vlasti?
Psiholog 3:
Poštovani kolega, hajde malo da ovaj rezultat stavimo u domaći kontekst, pa onda donesemo odluku. Ustvrdiću da nema ništa normalnije nego biti depresivan u Bosni i Hercegovini. Rat je stao prije 27 godina, a još uvijek se plašimo novog rata. Na skali korupcije smo na visokom 111. mjestu, dok prednjačimo i kod odlaska mladih iz države. Za potrošačku korpu nam trebaju dvije i po plate, a nijedan visokopozicionirani političar nije završio u zatvoru. Kako normalan čovjek da ne bude depresivan, kako? Ja ću biti slobodan i reći da je ova žena pravi predstavnik naših naroda, i konstitutivnih i ostalih, i da nikako ne smijemo da onemogućimo njen rad.
Psiholog 4:
Ja bih samo dodao i ovo, šta ako pomenuta poslanica dolazi iz političke partije koja zastupa građansku ideologiju? Naravno da će biti depresivna i neće vjerovati u bolju budućnost, jer je mala vjerovatnoća da će ta bolja budućnost i doći. Podvlačim, ona neće biti u prilici da bude dio vlasti i svojim odlukama utiče na budućnost ove zemlje i našeg naroda. Tu depresija nije poremećaj, već odbrambeni mehanizam koji joj pomaže da zastupa tu ideologiju. Takođe, ja vjerujem da će primanja od 3.000 i više KM donekle oblažiti tu depresiju. Zato predlažem da joj dozvolimo da se nastavi baviti poslom za koji ju je narod izabrao.
Psiholog 1:
Poštovane kolege, molim vas da glasamo…
Tri naspram jedan, da kolegica ostane poslanik, sa ogradom da redovno pije terapiju.
Molim vas da pređemo na sledeći slučaj.
Psihologinja 2:
Muškarac, 43 godine, VSS, oženjen, otac dvoje djece, ima visok skor na skali šizofrenije, što značineobične misaone procese i osebujne percepcije, probleme s koncentracijom i kontrolom impulsa, socijalno otuđenje, uznemirujuća pitanja vlastite vrijednosti i samoidentiteta.
Psiholog 1:
Kolege ovo je do sada najozbiljniji slučaj i molim vas da ga pažljivo razmotrite. Ovako visok skor na ovoj skali upućuje na veoma ozbiljno mentalno oboljenje i pitanje je da li ta osoba može obavljati posao narodnog poslanika.
Psiholog 3:
Kolegice molim vas da nam kažete da li je ta osoba mijenjala političke partije u poslednjih pet godina, i ako jeste da li je iz opozicije prešla u partije u vlasti?
Psihologinja 2:
Da, kolega. Jeste mijenjao je partije, baš kao što se opisali, a uz to je promijenio i etničku pripadnost.
Psiholog 3:
I šta ćemo sad drage kolege? Ovo je čisti politički pragmatizam, a ne šizofrenija. Naši instrumentinisu pravljeni za ove ljude, već one normalne koji nastoje da budu dosledni, principijelni i pošteni, zato i rezultate moramo uzeti sa rezervom. Potpuno je jasno da ova osoba nije psihotična, naprotiv ona je iznimno inteligentna i svoj mandat je unovčila na najbolji mogući način. To što ovaj poslanik radi nije moralno, ali mi nismo zaduženi za moral, o tome brine svevišnji, već za mentalno zdravlje.
Psiholog 4:
Nema tu šta više da se raspravlja, čovjek je normalan i nemoralan, ali to trebaju da kazne Bog i glasači, a mi za to nismo nadležni. Nema ništa logičnije kada promijenite partiju, da promijenite i način razmišljanja, a samim tim i sopstvene stavove. Promijeniće on i posao, stan i garderobu, to je tako logično kada iz opozicije postanete dio vlasti.
Psiholog 1:
Kao što vidim i on ostaje na svojoj funkciji.
Psihologinja 2:
A šta ćemo sa onim poslanikom koji se drogira? Hoćemo li njemu zabraniti bavljenje politikom?
Psiholog 3:
Taman posla, pa nacija nam je na antidepresivima, zašto samo on taj prvi ispašta?
Psiholog 1:
Poštovane kolege, ovim smo iscrpili i poslednju tačku dnevnog reda, hvala vam na saradnji i do skorog viđenja. Ja ću biti slobodan da predložim ukidanje ove komisije i da se pare preusmjere ka tužilaštvu Bosne i Hercegovine i sudovima. Vjerujem da će građani od njih imati veće koristi.
