U tri dana dva srpska obraćanja vlasti i opozicije narodu i građanima – u četvrtak u Novom Sadu i naredni, subotnji u Beogradu, nisu ni izdaleka razjasnili i razmrsili zapetljano srpsko-srpsko klupko. Na prvi skup je zadovoljni narod priveden i dovezen, a na mnogo većem, beogradskom – najmanje triput više nezadovoljnih građana došlo je svojom voljom.
U Novom Sadu „dobrovoljci“ su nosili državne bandijere koje su im aktivisti delili na putu od autobusa do Trga slobode, a ono što je preostalo – utrapili su im na ulici, pred binom. Uz glavnog govornika, razume se, i svita partijskih i koalicionih držača vođinog ogledala u kojem se budućnost bolje vidi.
„Ja vam donosim dva mala poklona u Novi Sad“, rekao je novi srpski vožd i najavio Novosađanima dolazak dve nove kompanije, među kojima i jedna od najmoćnijih proizvodjača čokolade na svetu. Ta slatka obećanja zaračunava kroz 50 miliona investicija i 400 novih radnih mesta. Da ljudi na ulici ispred bine imaju rašta kisnuti kad su već došli.
NEĆE DA JEDU, HOĆE DA JEDU
Bila je to još jedna prilika da Vučić kaže kako se u Srbiji gradi više puteva nego ikada i da će „za tri ili četiri meseca“ Srbija – kao da je njegova privatna zemljica – imati više kilometara auto-puta nego Hrvatska. A prestići Hrvate – e, to je već nešto! Samo zavisi ko i kako meri.
Opoziciju nije hvalio, naprotiv – obrušio se na nju posle salvi kritika na adresu bivše vlasti. Neće, kaže, da razgovara sa liderima Saveza za Srbiju „jer je Boško Obradović fašista, a Dragan Đilas i Vuk Jeremić – tajkuni i lopovi“.
Uvertira beogradskom mitingu opozicije u petak je bila najava štrajka glađu istaknutih članova Vlade i poslanika, te zamenika gradonačelnika Beograda. Gladovaće, kako su obavestili naciju, jer je to njihov način da se bore protiv opozicije koja je namerena da sruši Beograd i izvede državni udar. Ni manje ni više!
Boško Obradović (“Dveri”) i Vuk Jeremić: Srpska opozicija zapravo jeste politička desnica
Tri zvučna „naprednjačka“ štrajkača su ministar vojske Aleksandar Vulin (nedavno je, kao prethodno nesposoban, mator „odslužio“ vojsku u Valjevu kao dvonedeljni „kursista“), zamenik gradonačelnika beogradskog Goran Vesić i šef poslaničke grupe Vučićeve bratije u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović.
Pošto su ovi „dijetalci“ zasmejali zemlju, region i Planetu – vojvoda od Bugojna im je krajem dana sugerisao da, ipak, nešto prezalogaje do sledeće prilike za štrajk, kako mu partija i koalicija ne bi ostale bez kapitalaca. Tek toliko da se ceo svet smeje presedanu u istoriji nepočetih štrajkova glađu.
Beše to poput žurnala za protestni skup Svi kao jedan – 1 od 5 miliona, u subotu. A potrajao je – govorancija za govorancijom, a preduge i ne baš inspirativne. Potom šetnja pa onda opet pred binu, gde su izlazile važnije „face“. Nakon prvog dela pročitan je zahtev vlastima za formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbor tehničkog i uređivačkog tima Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.
Pre toga građanima su se obratili profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić, bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević, Anastazija Ilić, supruga sveštenika Nenada Ilića, malinar iz Ivanjice Milovan Jakovljević; novinar Srđan Škoro (Pokret slobodnih građana), student Pravnog fakulteta Stefan Novaković, presednik Pokreta slobodnih građana glumac Sergej Trifunović, koji je skoro 27 minuta nešto, garnirano posovkama, iščitavao sa svog mobilnog telefona; bivši pripadnik Vojske Jugoslavije koji se 1999. godine borio na Košarama Vojkan Mladenović, a nakon svih dramski pisac Siniša Kovačević. Utisak većine kolega je da su, izuzev Srđana Škora, malinar iz Ivanjice i student prava zasenili ostale govornike.
NEKAD ŠTITIO KARADŽIĆA, DANAS KRIMINALCE
Novinar Srdjan Škoro pozvao je pripadnike Vojske Srbije da se priključe narodu i prekinu „bruku i poniženje“ koje im donosi ministar odbrane Aleksandar Vulin.
„Ceo svet nam se smeje zbog Vulina. On je jedini ministar odbrane koji ne zna gde su mu granice zemlje i time se hvali. Nikada srpskom policijom nije upravljala ‘Slina’ i zato, gospodo policajci, znate gde vam je mesto“, rekao je.
Škoro je pozvao i profesore univerziteta da prekinu nastavu i počnu da predaju na ulici i priključe se protestima u srpskim gradovima, glumce i režisere da dodju na trgove jer se tu odvijaju prave drame, akademike da stanu uz svoj narod, a crkvene velikodostojnike da ne služe interesima jedne partije…
„Vučić nas je 90-ih ubeđivao da nismo dovoljno Srbi, a sada da nismo dovoljno? Nemci? Bio je sigurna kuća za Mladića i Karadžića, a sada za kriminalce svih boja. Svog vojvodu od zarđale kašike (Vojislava Šešelja – p.a) si zamenio Angelom Merkel, a Tonija Blera si umesto na sud doveo u svoj kabinet. Svaki put si izdao narod i pokazao kolika si kukavica. Sada slaviš heroje sa Košara, a kada su ginuli – ti si brojao kvadrate svog stana. Crtao si granice kod Karlobaga, a sada ih crtaš na Jarinju“, rekao je Škoro.
Nakon šetnje za mikrofonom su se izređali Boško Obradović (Dveri), Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, a danas lider Socijaldemokratske stranke, Borko Stefanović (Levica Srbije), predsednici DS Zoran Lutovac i Nove stranke Zoran Živković, bivši šef srpske diplomatije i predsednik Generalne skupštine UN, a danas lider Narodne stranke Vuk Jeremić.
„Naš program je sve suprotno od tebe, Aleksandre Vučiću, oteraćemo te ali mirno, bez nasilja…“, rekao je Stefanović, pokazujući na bini krvavu košulju, kao podsećanje da je pre četiri meseca prebijen, što je, zapravo, i podstaklo protestne skupove širom zemlje.
„Ovo je veliki korak, Srbija je podigla glavu, do pobede“, dodao je Stefanović.
Lider Narodne stranke Jeremić smatra da je Srbija počela da se budi iz košmara u koju su je gurnuli najgori.
„Mi smo narod Tesle, Pupina, Andrića, ratnika, pesnika, prvaka sveta, zaslužili smo bolje od Vučića, Vulina, Brnabić“, rekao je Jeremić, obećavajući da je dan pobede blizu.
„Ovde je i levica i desnica, jer zgrada Srbije je u plamenu i da svi treba da gase kao jedan“, poručio je vođa DS Lutovac.
Poruka Borisa Tadića je da je protivnik „opasan“ i da je teška bitka „pred nama“ jer se Vučić „ponaša gore i od Slobodana Miloševića i trgovac je ljudskim dušama“, rekao je Tadić kojeg su, kad je najavljen, u početku građani dočekali zvižducima.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković, koji je nakon Đinđićevog ubistva preuzeo premijersku palicu, ocenio je subotnji miting kao najveći opozicioni posle 5. oktobra. I priznade Živković da je nedostajao 6. oktobar.
„Nismo završili posao“, rekao je.
TRESLA SE GORA
Vlast se, odmah nakon završetka mitingovanja ispred Skupštine, podsmevala opoziciji, pogotovo njihovim zahtevima. Izostala je ona nekadašnja energija iz devedesetih, ni poruke na transparentima više nisu onako pronicljive i duhovite.
Ginem, ginem da te skinem, Narcis pi..ousti!, Sloba je završio u Hagu, a ti ćeš u hadu, Ko izda Kosovo, izdaće i Vojvodinu, Ni kurta, ni murta, samo su neke od poruka.
Kažu da je bilo zaustavljanje automobila i autobusa na prilazima gradu… Kažu i da je bilo smetnji u mobilnoj telefoniji i da povremeno nije bilo signala za internet… Kažu da je to zato što ima mnogo telefona na jednom mestu pa se predajnici zbune kome da daju vezu…
Ministar policije Nebojša Stefanović tvrdi da nisu nikog zaustavljali i da je svako mogao da dođe kakao je želeo. Ko je koza, a ko rog – nije bilo teško utvrditi pogledom na društvene mreže i okačena obaveštenja (poput papira sa pančevačkog šaltera autobuske stanice) da autobusi neće voziti 13. aprila jer – nema goriva, a fali i vozača.
Ono što je pogolem problem u opoziciji jeste njeno šarenilo i opasne poruke ljotićevoj ideologiji sklonog Obradovića i plišanog nacionaliste Jeremića. Pola mladih u Srbiji nije za ulazak Srbije u EU, ali 75 odsto njih svoju (bolju!) budućnost vidi u nekoj evropskoj zemlji.
Dalje, prema trenutnim ispitivanjima javnog mnjenja, „najgori od svih Srba u poslednjih sto godina“, Aleksandar Vučić i njegova stranka, na izborima mogu da računaju na podršku čak 54 procenta biračkog tela. Statistika je prevrtljiva nauka – ako se sećate onog aforizma: statistika naša dika, što poželiš – to naslika.
Kad se podvuče crta dvodnevnog mitingovanja – sadašnja vrhuška ne nudi zemlji i narodu ništa što će ga presudno učiniti zadovoljnim, opozicija zna šta neće, a ne zna kako hoće, ali bi rado da „ovi odu“. Istovremeno, u publici je puno onih koji baš nisu radi da se „ovi (nekadašnji) vrate“.
Sve u svemu – niti je zrelo da otpadne, niti se da lako ubrati. Ili – što bi rekao onaj velikosrpski Crnogorac – ćeraćemo se još!
