Sudski spor između Džonija Depa i Amber Herd koji se prenosi uživo, dominira društvenim mrežama. Kako taj medijski spektakl utiče na javnost, a kako na žrtve seksualnog nasilja?
Sve je počelo autorskim tekstom Amber Herd objavljenom u „Vašington postu“ 2018. godine u vrijeme debate #MeToo. U tom tekstu Herd je pisala o nasilju u porodici koje je doživjela na sopstvenoj koži. Ime bivšeg supruga Džonija Depa pritom nije bilo spomenuto.
„Prokletstvo kamera“ je srž problema, kaže u intervjuu za DW kelnski advokat za medije Lukas Brost. „Slike koje ostaju su uplakana Amber Herd ili nasmijani Džoni Dep. One kod ljudi bude posebne emocije i reakcije“.
Suđenje otvoreno za javnost trebalo bi da garantuje najveću moguću transparentnost u SAD. „Pristup je razumljiv, ali – suđenje to jasno pokazuje – to daleko prevazilazi ono što je zamišljeno, jer prisustvo medija, čini se, dodatno raspiruje vatru.“ Svaki pokret lica može direktno da se komentariše i „pošalje u etar“, kaže Brost, ukazujući pritom na širenje snimaka sa suđenja na kanalima društvenih mreža.
„Klatno javnosti se pomijera u korist Depa“
Brost smatra da od ovog javnog procesa niko nema koristi. Prenos uživo naročito šteti Amber Herd. Klatno javnosti pomijera se u korist Džonija Depa. Međutim, ovo suđenje neće pozitivno uticati na karijeru holivudske zvijezde, jer na vidjelo izlaze pikantni detalji koji ostaju u javnosti.
U međuvremenu internetom kruže memovi, parodije ili sadržaji koji se sastoje od dijelova video-snimaka sa suđenja usmjerenih protiv jedne ili druge strane, a kojima se ismijava čitavo suđenje. Time se stvara utisak da je suđenje medijski spektakl koji služi samo zabavi.
Američka sociološkinja Nikol Bedera strahuje da bi suđenje moglo da ima dalekosežne posljedice za žrtve seksualnog nasilja.
Stub srama društvenih medija nemilosrdan
Tako je na internetu već bilo velikih napada na ljude koji su stali na stranu Amber Herd, što je kod mnogih stvorilo osećaj da više ne mogu da iznesu svoje mišljenje, kaže Bedera.
Među onima koji su zastrašeni takvim kampanjama su i žrtve seksualnog nasilja. Neke od njih su se identifikovale sa Amber Herd. Bedera takođe strahuje da bi takav proces mogao da spriječi žrtve seksualnog nasilja da preduzmu pravne korake protiv počinilaca ili da čak u potpunosti prećute svoja traumatska iskustva.
„Himpatija“ na društvenim mrežama
Ali kako uopšte nastaju takva neslaganja? Zašto ljudi prije staju na stranu Džonija Depa? Zašto heštag #IStandWithAmberHeard (Ja sam uz Amber Herd) ima samo 8,6 miliona pregleda na TikToku, dok #JusticeForJohnnyDepp (Pravda za Džonija Depa) ima oko 15,7 milijardi pregleda?
„Filozofkinja Kejt Men taj fenomen naziva ’himpatija’, odnosno prekomjerna empatija za muškarce, na štetu žena“, kaže Badera. Nju ne iznenađuje to što je Džoni Dep tokom prenosa suđenja pobrao više simpatija od Amber Herd. „S tim predrasudama, koje se pojavljuju kada se suđenje prenosi uživo, muškarac je skoro uvek favorizovan, posebno ako je počinilac.“
Slučaj Depp-Heard se ne završava presudom
Spor između Amber Herd i Džonija Depa traje već godinama. Za distanciranu presudu bi morali da se uzmu u obzir i sudski sporovi iz prošlosti. Ali, Bedera je uverena da je medijska pažnja koju ima ovo suđenje, jedinstvena. „Veoma je netipično da postoje heštegovi s više milijardi pregleda.“
U svakom slučaju, sa završetkom suđenja, ovaj slučaj vjerovatno neće biti okončan, slažu se i sociološkinja Nikol Bedera i advokat za medije Lukas Brost. Takva suđenja na kojima se radi o nasilju i poznatim ličnostima često imaju veliki društveni uticaj. „Slučaj Depp-Heard će nas pratiti još dugo vremena“, predviđa Bedera.
Izvor: Danas
