DNEVNIK DOSADE
Kad pomislim šta je bio smisao Evropske unije, pitam se stvarno gde smo to mi dok euforično slavimo odluku o otvaranju pregovora (bez datuma): ukidanje granica; slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i ideja; zajednički pravni, ekonomski i vrednosni prostor, evropsko državljanstvo, eventualno uvođenje jedinstvene valute, te uspostavljanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Bio. Neke stvari urađene, a neke se u međuvremenu izvitoperile. Da, trebalo je da se temelji na slobodi, demokratiji, jednakosti, vladavini prava i ljudskim pravima. U takvu Evropsku uniju čvrsto verujem. Ono u šta se pretvorila daje mi pravo da bar postavljam pitanja ako je već rizično kritikovati jer se dobije etiketa antievropejca dok si rekao euuuuuu.
Kao i kandidatura, i ovo je nešto kao poklon. Obrazloženje da je poklonjeno kako bi se smanjio ruski uticaj, ne mogu da progutam, jer pogledam Srbiju i Crnu Goru, uveliko odmakle u pregovorima, i ruski uticaj koji jača, umesto da slabi, pa ti argumenti padaju u vodu. Više sam sklona da razmišljam kako em ne znaju šta će sa nama, em idu izbori za Evropski parlament, em izbori u Hrvatskoj, koja i sebi pripisuje zasluge za sversrdno lobiranje. Delovanje Rusije, pa i Kine, više je rezultat slabosti i nedoslednosti politika Zapada, kao i potkupljivosti domaćih politika. Žrtve su uvek oni koji životare i mire se sa svim.
Evropsko ujedinjenje pokenule su i vizije o uspostavljanju institucionalnog okvira za mir i prosperitet. Mir je prividan, jer prvi put od Drugog svetskog rata vodi se rat na tlu Evrope. Ne računajući, naravno, krvavi rat na našim prostorima, ratno stanje na rubu uređenog evropskog prostora.
Proširenjem je nastalo osporavanje evropskih vrednosti upravo na Zapadu, pa su i levi i desni populisti optuživali integraciju za poništavanje nacionalnih i kulturnih posebnosti, a izbori su se dobijali i na priči o imovinskoj i društvenoj neravnopravnosti. Koja nije nestala bez obzira da li na vlast došao levi ili desni populizam.
Hoće li Evropska unija uspeti da se vrati na pravi kolosek da mobiliše javnost i društvo oko zajedničkih ciljeva? Posebno u procesu sve veće birokratizacije Ervopske unije, odsustvu jasnih standarda i primeni dvostrukih aršina. Koliko se poljuljala ta vera u zajednički cilj, vidljivo je bilo tokom onoga što su nazvali svetska ekonomska kriza 2008, a zatim izbijanjem pandemije 2020. Sve više populista, sve manje istinskih državnika i lidera.
Demokratija je sazdana od negiranja božanskog porekla vlasti i vlasti sveštenstva. Imamo li mi takvu demokratiju? Vidimo li je uopšte u okruženju? I ono večno pitanje da li mogu nedemokratske partije da grade takvo demokratsko društvo?
Šta sa partijama koje sebe zovu liberalnim? Liberalno društo je ono koje nameće status zasnovan na sposobnostima i zaslugama, a sigurno ne na statusu zasnovanom na partijskom članstvu ili zaslugama u partiji. Pa, imamo li istinskih liberalnih partija?
Da li će Evropska unija poboljšati nas ili ćemo mi kvariti nju? Jer, Balkan je uvek bio poligon za maligne uticaje. Nema još uvek te istinske regionalne saradnje, prevladavanja retorike podela i straha, pa ne mogu da se pridružim tom slavlju zbog poklon – odluke o otvaranju pregovora. Gde je bar okvir vremenski za istinsko ispunjavanje uslova potrebnih za dobijanje datuma otpočinjanja pregovora? Ili ćemo jahati na ovome do izbora, zatvarajući time usta svakome ko pripita zašto je deficit budžeta u oba entiteta nakon samohvale o povećanju budžetskih prihoda? Ništa se od tih „inflatornih“ prihoda nije vratilo građanima, a deficiti!. Gde su pare?! Moje večno pitanje, naravno.
I da! Ovo otvaranje pregovora, bez datuma i uslovno, ništa promeniti neće kada su u pitanje pare od te EU – što je odvojeno, odvojeno je. Nema novih fondova. Da ne bude zabune.
Znam da će biti mnogo kritičara da mi kažu kako se treba nečem radovati, kako je dosta crnila, kako treba biti optimista i tome slično. Njima dajem standardni odgovor – kada odete kod doktora, hoćete li da vam širi optimizam i prepiše aspirin i C vitamin dok vam noga otpada ili da vam da tačnu dijagnozu i adekvatan lek? Kojeg doktora više volite kada je vlastito zdravlje u pitanju? Ili, ne daj bože, zdravlje vaše dece. Za obolelo društvo, a to je BiH, treba dijagnoza u vidu istine i ponekad bolni lekovi da se krene putem ozdravljenje. Kad otpadne neki deo usled bolesti, džaba taj optizam, euforija i impresioniranost, To ne leči, ali može da pogorša.
Uostalom, kad su velika očekivanja, velika su i razočarenja ako nakon slavlja ne usledi ništa osim prazne priče i obećanja.
