Čini mi se gotovo neprimereno da pišem o bilo čemu razmišljajući stalno o tragedijama zadnjih dana prošle i prvih dana ove godine. Kao šutnuli smo 2020. i valjda će svo zlo ostati u njoj. A onda osvane vest o nezapamćenoj tragediji osmero dece, koji su upravo praslavljali odlazak te užasne 2020. godine, sigurno očekujući mnogo radosnije trenutke za sve u 2021.
Ne mogu da prestanem da mislim na njih, ne mogu da prestanem da mislim na svu našu decu, koja sanjaju lepše, bolje i radosnije. Ne mogu ni da pobegnem od razmišljanja o migrantima na onoj zimi, bez smeštaja, bez hrane, bez toaleta, bez ičega. Ne mogu da ne gledam slike porušene Petrinje, ranjenog Siska, tužne Gline.
Koliko moraš da budeš lobotomiran, dokon ili zao da i tu uključuješ nacimetar i potenciraš nacionalnost postradalih, pa čak se i raduješ nesreći “neprijatelja”?! A svedoci smo da i takvih komentara ima mnogo. Za takve imam samo jednu želju: da ih zatuljam u kakvu državu ili narod gde će stalno strčati bojom kože ili izgledom i gde će svi upirati prstom u njih grohotom se smejuči i bežeći. Da malo razmišljaju – ako više imaju čime.
I uporno polemišem sama sa sobom koliko je u takvim trenucima važno znati da te štiti država, da misli o tebi, a da su joj u vlasti ne samo sposobni, već i ljudi sa empatijom, ljudi koji brinu za opšti interes. Sve ono što Bosna i Hercegovina nije i nema. I ko zna kada i da li će imati sudeći i po lokalnim izborima i pripremama za opšte.
Lokalni izbori, kažu, doneli promene. Jesu u Federaciji BiH više nego Republici Srpskoj, jer bez obzira na novog gradonačelnika Banje Luke, još uvek je dominacija SNSD-a. Što znači dobra startna osnova za opšte izbore, s jedne strane, u smislu organizacije i mašinerije, u čemu su se odavno obučili i inostranom pomoći.
S druge strane, takve promašaje što ekonomske, što diplomatske prave da su sebe izložili podsmehu. O korupciji, eto, ne bih. Toliko je bahato očigledna da nema potrebe.
SNSD kao ikona Republike Srpske. U svakom pogledu upitno, najblaže rečeno. Kako sa ikonom poklonjenom ministru inostranih poslova Ruske Federacije, tako na svakom polju: od ekonomije do onoga što oni nazivaju nacionalnim interesima. Ikona se zbog neznanja i bahatosti vratila kao bumerang preko usta, a neka očekuje da će tako i za sve ostalo.
No, ima još nešto. Ako se mladi Stanivuković ne prestane baviti velikim temama i konačno ne posveti infrastrukturi, svemu obećanom tokom kampanje, a posebno odakle prihodi za sve to, poješće ga kao politički desert i džaba mu, onda, san o tome kako će biti najmlađi predsednik Republike Srpske.
Hoće stranci dati para za promene, samo nisu nešto skloni kopijama Dodika. Imali su i stvarali original. Na primer. Fino što se bavi češljanjem tendera, loše što se bavi srpsko-srpskim odnosima i ćirilicom i što mu je to, s jedne strane, moneta za kupovinu vremena za sve ono što Banjalučani čekaju već jako dugo – grejanje, čišćenje i lakše disanje, a s druge strane mu daje osećaj veličine i potencijala za novog mladog vožda. Svestan nije kojem se riziku izlaže.
Da dodam da 20 odbora njegove partije nije prešlo cenzus na izborima i da je igra na jednu ili dve karte možda puna adrenalina, ali ne daje garancije za bilo koji uspeh, posebno što dva igrača mogu da ucenjuju celu partiju, da ne kažem celu opoziciju. SDS je, uostalom, beležeći uspeh u Bijeljini zaboravio da ih u Banjoj Luci gotovo nema, a da su u Republici Srpskoj uzeli nekih 13 posto glasova.
Što se tiče SDA, rekoh već da me ostavljaju u neverici, jer su od onolike strančurine i mašinerije dozvolili da HDZ i SNSD kontrolišu i krvotok i nervni sistem, odnosno finansije i pravosuđe. Njima je ostalo da malo petljaju oko probave, dok se ne svedu na slepo crevo i to upaljeno i za vađenje.
Naznake su već tu. Odlazak iz stranke je pitanje redosleda. Potencirajući državotvornost, možda ne bi bilo loše podsetiti ih da su okosnica države upravo pravosuđe i finasije. Parlamentarizma ovde ima koliko na dugmićima daljinskih upravljača šefova partija. Izgubili su urbanije sredine, a u Sarajevu im je ostao BH Telecom delimično, Elektroprivreda BiH i UKC Sarajevo. Koji su na federalnom nivou. Dakle, kantonalni nivo ništa, opštinski gotovo ništa, a Vlada FBiH bi se mogla nazvati nekom našom Georginom: neće se poroditi još minimum dve godine sve dok mladoženja zvani HDZ ne ozakoni izborni zakon i Dragana Čovića kao jedinog legalnog, legitimnog, nezamenjivog i doživotnog na mestu državnog mladoženje.
I tu sada dođemo do istog problema sa četvorkom u Kantonu Sarajevo koji ima i mladi Stanivuković: para da se bude nesebičan, brižan i inovativan nema. Bojim se da se od obećanja ne dođe do uvek iste priče o onima pre, koji su bili neodgovorni, korumpirani i da ne nabrajam dalje.
Da se masa bavi materijalom bačenim pred njih, a kako do para i reformi, ne zna se. Jer, i pare i ključne reforme obično dođu odozgo i u raspodeli i u redanju. A njih nije niko još naučio kako se prave pare na opštinskom nivou, a da nije večno naduvavanje parafiskalnih nameta. Ima načina, gospodo, ima, ali ne bih da radim vaš posao. Nije primereno, a i nepodobna sam.
Jer, ma koliko kritikovali ove tri glavne partije sa satelitima zbog sporazuma o podeli funkcija, isto radi i dojučerašnja opozicija. Nema mesta pitanju zašto nam je vlast toliko loša. Katastrofa je jer opozicija nije bolja od stranačkih sporazuma o podeli onoga što je od države uopšte ostalo.
Posebno opisivati HDZ ili temeljne nositelje europskih vrijednosti, kako za sebe govore, nema potrebe. Zašto kažeš Europa, a misliš na Balkan?! Ako zaista želite da znate šta znači evropsko, e to je ono sve suprotno od onoga što HDZ čini. Temeljno i nositeljski.
I na kraju mostarski izbori nisu ništa novo doneli, osim što su Ljubu Bešlića pomeli. Formiranje vlasti u Mostaru biće još jedna kriza, blokada, parada, kupovina, preletanje… Sve ono što inače gledamo kod svakog formiranja vlasti, gde se na tas izborne vage stavlja nacionalnost na prvom mestu. Mi ionako nemamo levicu i desnicu, već desnica drži levicu.
Jasno je da evroatlanske integracije očigledno nisu dovoljno jak pokretač. Građani su nam sa ekonomski levim i kulturno desničarskim stavovima. Stranke zauzvrat imaju podsticaje da krenu u smeru ovih glasača kako bi privukli glasove, a svoje predloge politika kombinuju s populističkim tonom koji apeluje na političko nezadovoljstvo ovih građana, što je izazov za predstavničku demokratiju.
Većini prosečnih birača, gledajući ekonomsku politiku, teško je razlikovati liberale od socijaldemokrata, pa i odvojiti levicu od desnice. Vojna pitanja su prepuštena pitanjima saradnje sa NATO, finansijska politika i ekonomske inicijative dolaze iz Bruxellesa, MMF-a i ostalih međunarodnih finansijskih institucija, a industrijske politike, ulaganje u istraživanje i razvoj ne postoje i nisu nikome prioritet. Najčešće se svodi na to hoće li biti kredita i stranih direktnih investicija. Javnoj upravi ostaje da bude dobar ili loš računovođa. Već godinama vrlo loš.
Džaba se bilo nadati da će na volšeban način sve tužno i ružno ostati u 2020. Nismo mi ovakvi ostali u njoj. I dalje ćemo kao klatno od ugroženosti do zgroženosti.
