Baš kad se navršilo 18 godina od onog naslova, uz napomenu ekskluzivno:
„Milorad Dodik, predsjednik Vlade RS – Tražićemo referendum o otcjepljenju: Više sam vjerovao u budućnost BiH neposredno poslije rata nego što vjerujem danas; Osnova za podršku novim ustavnim aranžmanima će biti uređenje BiH kao federalne jedinice“, stigla je Rezolucija Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici. I potpuno iste izjave se vrte.
Osamnaest punih godina straha, pretnji, blokada i neizvesnosti. Osamnaest! Ko je dobio dete tih dana, ono danas upisuje falultet ili traži posao. Mi iz Dodikovih pelena još nismo izašli. A ne zna se ni kada ćemo. Još smo u vrtiću nacionalnog zbijanja redova nad praznim tanjirom i sa pogledom u one koji se na tome svakog dana bogate.
Osamnaest godina neprekidno on se ljubi tri puta sa svakom vladom Srbije, sa svakim predsednikom ispija rakiju i grli se i svaki mu je baš po meri – od Đinđića do Vučića, preko neobaveštenog Koštunice i bledog Tadića. Nekako se najviše ljubio i u zagrljaj hvatao sa Tadićem i Vučićem. Od Vučića se više i ne razdvaja, tako da se u Srbiji pitaju, sa pravom, da li je Dodik zamenik Vučića u Srbiji i Republici Srpskoj, a počasni konzul u Mađarskoj i Rusiji. Uostalom, sada je moda počasnih konzula zemlja upitne demokratije, jer to daje diplomatski imunitet i sami tim ne mogu da ih gone, pa imamo počasnog konzula Bjelorusije, Srbije… Što ne bi Dodik, recimo, bio i počasni počasni konzul Vučičev?! Ovo dva puta počasni nije greška, a počasni počasni počasni će postati ako Vučić preživi nemilost zapada zajedno sa njim.
Eto sada će i taj srpski sabor, pa sad ne znam da li će biti nešto ozbiljno ili će se svesti na neuspeo pokušaj amaterskog folklornog društva. Jedino je izvesno da će biti zastava i srpskih mitova. Mitovi i mito su deo svakodnevnice i način života. Na tome sve počiva.
U tih osamnaest godina, jedno sto hiljada puta je negirao genocid, iako je bio prvi srpski političar koji ga je javno priznao. Prekretnica je, naravno, drugi premijerski mandat 2006. godine, kada je na scenu stupila politika Zatruj, pa vladaj. Za opstanak na vlasti sve je dozvoljeno, odnosno sam je sebi sve dozvolio. Zaista ne znam čemu institucije, čemu skupština. Samo bacanje para. Lepo za sve se obratiti njemu da on presudi i odluči. Možda počne da obavlja i lekarske preglede, možda se baci i na hirurgiju i ginekologiju. Možda organizuje i kakve gladijatorske igre nakon usvajanja i zakona o stranim agentima, te zakona o neprijateljima Republike Srpske, pa te baci esnesdeovcima i pomoćčnicima u arenu čim proceni da si strani agent ili neprijatelj Republike Srpske. Što da ne?! Voli narod te igre makar hleba ne jeo. A i ne jede najčešće. No ulaz će biti besplatan kao poklon za neki praznik ili posebnu priliku, nakon ćega će pevati Baja Mali Knindža ili Ceca. Može za tu prigodu i na kredit. Ionako se više ne mogu izbrojati zaduženja. Kao da nekog brine što preti recesija?! Najlakše je reći da je to zbog stanja u Evropskoj uniji. Tako rekoše i neki dan kad su opet objavljeni podaci o padu industrijske proizvodnje u Republici Srpskoj. Moram ovde da napomenem da je na godišnjem nivou privreda evrozone u prvom kvartalu 2024. porasla za 0,4 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine, pa će ta vadiona ići teže.
Eh, kamo puste sreće da se srpska politika suočila sama sa svojim greškama umesto što je proizvodila mitove na svim poljima – od naroda koji je uvek bio na pravoj strani istorije do ekonomskih tigrova i entiteta koji će nadživeti i Ameriku.
Da jesu, bilo bi evolucije, a ne rezolucije. Sve do revolucije zbog korupcije. Jednom.
