Zametne se počesto diskusija po društvenim mrežama o reality programima, i po komenatrima, rekao bi čovek da niko ne gleda, a svi osuđuju. Tako i moja majka kaže, kad god u prolazu ispred njenog televizora komenatrišem da ne znam kako može da gleda taj naš primitivizam, malo li joj je mimo ekrana?!
Svaki put odgovara da ona to samo tako ponekad. Ma, kako da ne!
Ne gledam stvarno te reality programe, prvo zato što mi bude loše i od par minuta, a onda zato što živim u jednom takvom i ponekad i prijatelje podsetim da se valja okrenuti oko sebe i pogledati da nema neka kamera. Živim u Zadruzi, pa mi treba da gledam Zadrugu?! Neka, hvala.
Ko bi mogao da bude taj Veliki brat? Pa, naravno, ovi što su sa Farme preko stranke i izbora došli do Zadruge, pa odmah ušli u Parove, jer su shvatili da mogu biti i švaleri, a onda preuzeli poziciju Velikog brata. Što je i bio cilj. Gleda se i ko s kim sedi u kafani, ko je koga pozdravio, dele se nemilice etikete, provlači kroz blato svako sa prvom pojavom kritičkog razmišljanja, a umesto one nekadašnje nalepnice na telefonsakoj slušalici “Pazi! Neprijatelj sluša!”, sad su neprijatelji ovi koje slušaju.
Odnosno, Veliki brat je patriota, legitimni nacionalni predstavnik i vizionar, a ovi koje slušaju i nadgledaju u Zadruzi su potencijalni izdajnici, izrodi, hodajuće opasnosti i podrivači ovog zadružnog raja, u kojem se svako malo moraš informisati ko je s kim protiv koga, ko koga i dokle, čija žena ili švalerka sada upravlja pokretnom i nepokretnom imovinom te kadrovskom politikom, da li je viđena švalerka stalna ili leteća (što je od izuzetne važnosti za niveliranje servilnosti prilikom susreta), šta čijem detetu od sektora pripada, i kako preventivno delovati sa više miliona da se dete ne oda porocima ili skrene s porodičnog puta.
I nikada ne pitati gde su pare!
To je potvrda da si izdajnik, tu nema ni ispitivanja, ni preispitivanja, ni dokazivanja. Aksiom, reklo bi se.
Naravno, u isto vreme se sa Farme regrutuju neki novi kandidati, u zavisnosti kakav su sadni materijal i kako duboko mogu da preoru glasačke njive velike bosanskohercegovačke braće.
Da ne zaboravim da se pozicija i kupuje. Platiš šefu partije, odnosno Velikom S/H/B (zaokružiti svoje slovo), pa postaneš visokopozionirani dužnosnik ili dužnosnica. Dakle, ima slučajeva kad se napreduje i bez kolonoskopije voljenog vođe, ali cena je – prava sitnica! I očito se isplati, i materijalno i sujetno.
Sa Ino-Farme nam, takođe, dolaze u nadgledanje Zadruge, a počesto se, bogami, bace direktno u zaplet, bilo putem formiranja mešovitih Parova, bilo magijom nekretnina i primanja, obilato pomažući domaćeg Velikog brata, odnosno veliku braću dokle god misle da će potpis stavljati tamo gde im kažu. Nije važna korupcija, nije važan kriminal, nije važno ništa, sve dok ne iskaču iz zadatka.
A levati se primaju. To barem nije problem. Glasaće za svoje omiljene, koliko košta da košta. Ništa gotovo da ne menja preletanje iz gnezda u gnezdo. Snaš’o se, rekli bi nakon kratkog moralisanja i još kraćeg iznenađenja. Levatsko gnezdo, kako god okreneš.
Naravno, pošto je glib sve dublji, umesto preuzimanja odgovornosti, uvek se traga za žrtvenim jaganjcima, koji će biti vraćeni na Farmu ili poslati direktno u klanicu. Ništa novo i odavno u praksi. Da podsetim na mračni srednji vek kad su za kugu okrivljeni Jevreji, najviše zbog davanja para pod kamatu, koje jedino u toj veri nije bilo zabranjeno, pa se pučanstvo dalo u progon.
Poseban doprinos su dali upravo najveći dužnici nejevreji. Ili, tokom velike gladi u Evropi usled lošeg vremena, kada su za sve okrivljene žene. Veštice, je li, krive za sva zla. Mračni srednji vek nas je podučio za sva vremena. Tek posle su došli oni spin-doktori, partijski gensekovi.
Uostalom, ne potežemo li mi u nacionanim obračunima najviše taj srednji vek, jer odatke je sve počelo, zaboga! Narodi najstariji i sve samo zavisi od toga koji je narod stariji: i plata, i cene, i slobode. Pri tome se nacionaloni identitet formira po drugom, odnosno naspram drugog. Dovoljno je samo da znamo ko su nam neprijatelji, ko nam je kriv za sve i eto nas zbijeni u nacionalnom levatskom gnezdu. O sebi gotovo da ne znamo ništa.
Zar nismo prava Zadruga? Gledanost počiva na sukobu kreiranom o odajama Velikog brata, levati se žare i pale dok plaćaju i glasaju.
Ja sam Svetlana Cenić i stanovnik sam bosanskoherecegovačke i balkanske Zadruge!
———————————————————————————————–
Objašnjenje uz naslov:
Dario Džamonja, Let iznad vrapčijeg gnijezda
‘To što radim kao krupje – to je posao. Ali imam svoj biznis. Beth i ja smo kupili kojih hiljadu hektara zemlje u Kanadi. Isto je to kao i u Americi – hektar te dođe pedeset centi, ali moraš za godinu izvući neku nafaku iz toga. Ako ne izvučeš – plaćaš porez na vlasništvo, ali sad više nije vrijednost pedeset centi, nego pedeset dolara…’
‘Ja! Pa, šta?’
‘Ništa. Na toj zemlji ima potok. Beth me pogurala i sad imamo malu fabriku. Pakujemo i prodajemo običnu vodu – po skupoj cijeni. Znaš li kako se zove voda? LEVAT. Pitali me kad sam prijavljivao firmu, iz čiste radoznalosti: šta na našem znači LEVAT, a ja im odgovorio da je to u našoj zemlji, ne znam sada, bio moj najveći izvor prihoda. Hoćeš li probati jednu, imam u frižideru.’
