Prateći ovu igru ko će s kim i kako, a znajući ko nam ostaje kao neprikosnovene gazde, najbolje da počnemo da štampamo one magnete za frižider sa njihovim likovima. Glavnima počasno mesto i najveći magneti.
Onda ispod njih slagati ove manje iz njihove orbite. Šta ima veze ako je frižider prazan kad su na njemu voljeni likovi u čijim rukama je opet sudbina sadržine frižidera! Bude ti lakše kad prvo napojiš dušu gledajući ih, a onda otvoriš vrata frižidera i znaš da je izvesno samo da će se svetlo u njemu upaliti. Ono u životu ili u glavi neće, ali to ionako nije potrebno, a ni poželjno za ove grlate interesne “patriote”.
Politika se bavi rezultatima izbora i podelom vlasti, a ne istinom. Izbegavanje istine najčešće služi prvom. Ovo objašnjava zašto se mnogi ekonomisti koji ulaze u politiku zapletu u njih.
Dobronamerni ekonomisti su izdavali upozorenja da bi ih njihove pokornije kolege nadglasavale. Kada službeni, da ne kažem režimski ekonomisti daju izjave za koje se pre ili kasnije ispostavi da su lažne, ostajemo pred dilemom: da li su pogrešili ili su lagali? Drugih mogućnosti nema, osim možda da su delimično pogrešili, a delimično lagali.
Protiv gluposti, laži, destruktivnosti i pohlepe se mora boriti, ali se nikada ne mogu potpuno iskoreniti. U 2020., 2021. i 2022. godini, dovoljno smo često (opet) bili iznenađeni. Mi stalno u iznenađenju i potencijalu.
Dok razmišljamo o ovim događajima, nalazimo se u kontekstu rata u Ukrajini, ekonomskog rata, visoke inflacije, rastućih kamatnih stopa, brige o stagflaciji, energetskoj krizi, a Covid virus i njegove varijante još uvek su s nama.
Šta dalje? Kada broj stvorenih problema premaši broj problema koji se rešavaju, proces se lomi, ekonomija propada i sistem nestaje. Zar nije Bosna i Hercegovina najbolji primer? Samo daj koalicija, sporazuma i raspodele funkcija.
Matematika, medicina ili muzika mogu procvetati u bilo kojim uslovima, ali ne i ekonomija. Potrebna je sinergija praćena otvorenošću prema eksternim kontaktima i akumulacijom ekonomskog iskustva i znanja, kako bi se osigurali izvanredni rezultati.
Iako vreme fizički prolazi isto kao i pre 1.000 ili 10.000 godina, ekonomski sat otkucava brže nego pre jednog veka, ili čak jedne decenije. Vreme leti u globalizovanoj ekonomiji. Vremena su se promenila i sve će se promeniti. Bez obzira na novi ekonomski sistem ili sisteme koji svet razvije, biće nešto što danas teško možemo prepoznati kao održivo.
Verovatno će nam trebati daleko veći obim kapitala (starenje stanovništva i negativna stopa nataliteta to neminovno zahtevaju), ali ćemo ga imati daleko manje, jer manje radnika znači manje poreznih obveznika. Da ne govorimo o odlivu stanovništva i da se hvalimo time da nam je dijaspora druga po veličini u svetu!
Recept za ekonomski mambo-džambo (ublehu, što bi kod nas rekli) je jednostavan: prvo pojednostavite što je više moguće, a zatim preuveličajte. Na primer: ako sve privatizujete, onda će se sve brzo poboljšati. Ili obrnuto: nacionalizujte sve i onda će sve biti bolje i bolje.
Sve zavisi od epohe u kojoj je mumbo-džambo namenjen da zavrti mozak spinovanjem. Ili kao u Bosni i Hercegovini, da je uvek kriv neko drugi – svetska urota, uvezena inflacija, svetska kriza, koalicioni partner, opozicija, domaći izdajnici i strani plaćenici, itd. Idioti ne moraju biti samo politički lideri – oni mogu biti mediji, multinacionalne korporacije, kulturni pokreti, sistemi verovanja, ideolozi i ideologije svih varijanti.
Politika i ekonomska misao vijugaju različitim stazama. Uvek postoji politički kontekst i uvek je važno ko donosi odluke i kada. Najgora stvar je laganje u ekonomiji!
Ekonomija je, stoga, politička u smislu da neki ekonomisti jednostavno lažu iz različitih motiva koji su često povezani sa doktrinarnim ili ideološkim žarom. Ili to mogu učiniti iz svojih političkih simpatija, ili čak iz trivijalnog razloga što se isplati. Nadalje, inercija je ušla u igru u određenom trenutku.
Lakše je držati se neistine nego priznati da ste pogrešili, kao da držanje pozicije može to da ispravi. Ako osoba namerno laže, gubimo vreme pokušavajući je uveriti da nije u pravu. Kada je nemoguće pokazati da neko namerno obmanjuje druge, bar ima smisla dokazati javno da nije u pravu.
Neki ljudi namerno govore neistinu tako dugo da postanu njeni robovi i na kraju jednostavno poveruju u to. Počevši kao lažovi, oni postaju doktrinarni. To se često dešava u ekonomiji, posebno u zemljama kao što je Bosna i Hercegovina gde je dominantan populizam i demagogija. Nacionalizam je ruku pod ruku sa populizmom tako moćno oruđe – nameće krivicu i sram ako se suprostaviš masičak i kad je egzistencija u pitanju.
Na razne načine smo do grla u prošlosti, ne razumemo je, tumačimo različite njene aspekte na kontradiktorne načine ili je namerno krivotvorimo.
To utiče na našu procenu sadašnjosti. Setimo se samo svih reformi u Bosni i Hercegovini, koje su obično dolazile izvana i padale na kontinuitetu otpora prema promenama ili pustom željom da se i pogrešno i neprilagođeno proglasi uspehom zarad vlastite karijere. Jedina garancija za dugotrajan ili duži opstanak je sposobnost prilagođavanja objektivno promenjivim uslovima.
Zašto ne vidim promene ni naredne četiri godine? Važnija od svih ekonomskih karakteristika je socijalna psihologija ovog sistema, koju karakteriše masovna moralna ravnodušnost. Ako je pod komunizmom negiran univerzalni moral u korist „interesa radničke klase“, pod ovim sistemom ljudi su izgubili sposobnost da razlikuju legalne i kriminalne aktivnosti. Službena korupcija se smatra „normalnom“ i čak vrlinom ako se službenik, pored krađe, trudi da ispuni svoje službene dužnosti.
Osmorka ili trojka, kako god ih zvali, sačinjene su i od likova koje smo godinama gledali u nekom drugom magnetnom polju vlasti, no dve trećine buduće vlasti čine magneti koji su na sceni već toliko godina da je, verovatno, sa grane pao direktno na glavu onaj ko misli da će preko noći preći u progresivce taman da su im ruke zavrnute do vrata.
Jednostavno, ne vidim razbijanje te moralne ravnodušnosti. Vidim prazan frižider i magnete na njemu.
