Možda je najteže pisati na kraju godine. Kao treba nešto da sumiramo. Šta?! Nama se ponavljaju iste stvari, ista noćna mora, samo smo sve umorniji. Mešaju se godine, datumi, ljudi. Jedino što bi trebalo je da se periodično organizujemo da vidimo ko je gde, odnosno ko je u kojoj partiji, ko je s kim i ko na kojoj funkciji.
Rotira se, a imovina države sve manja, znanja sve manje, ljudi sve manje. Koliko god se neki trudili da probude, kao, optimizam da će sad, evo, sve biti bolje, jer nastupa sloga, ljubav, razumevanje, suživot i legitimnost.
Šta to ima lepo da se pamti iz 2022? Kandidatski status dobijen ‘nako? Avansno, da se tako izrazim: evo vam kandidatski status, pa ispunite ono što ste trebali i pre ozvaničenja. Nešto drugo lepo?Možda je do mene, ali ja ne vidim. Osim da se raduju svi koji su bez težih posledica završili godinu.
Rezultati izbora nisu baš bog zna kako ohrabrujući, jer su i dalje dve trećine ključa naše sudbine u istim rukama. Mogu šta hoće – i da zaključaju i da otključaju, ali i da zaglave ključ. Osam stranka je sabijeno u tu jednu preostalu trećinu i jedino što nemaju je vreme. Hitno moraju da urade nešto pozitivno i pametno, stisnuti i pritisnuti između dve trećine koje su više kočile nego pritiskale gas na tom evropskom drumu, reformskom putu i državnoj stazi.
Očekivanja su velika i sve oči okrenuta ka njima. Ako brzo ne urade nešto, a to je ili istinska borba protiv kriminala i korupcije i dizanje kupovne moći stanovništva, ugasili su načisto. SDA se vraća jača, a faktura će biti ispostavljena osmorci. Ne SNSD-u, ne HDZ-u.
Blago rečeno, malo se čudim svima koji gaje taj optimizam da se Milorad Dodik promenio (preko noći) ili da će uspeti da se nose sa Draganom Čovićem tako što će mu ići niz dlaku. Ne menja se preko noći onaj kome su najveće svetinje vlast i pare, pa sve ostalo. Možda im jedino vlastiti interes povremeno uljudi političko ponašanje, kao i zavrtanje laktova u nekim međunarodnim kancelarijama, gde o njima imaju materijala za jednu solidno veliku sobu, a pri tome drže pare u rukama.
Uostalom, već je počelo oko državne imovine i zakona usvojenog u NSRS – debata je li tako pisalo u tom koalicionom sporazumu ili nije. Prošli put smo nagađali o sadržini sporazuma o pitanjima NATO integracija.
Opet ostaju po strani ona nikad odgovorena pitanja ko je ubio Davida, ko je ubio Dženana, a ko je sasuo i po čijem nalogu pet metaka u Mateja Živkovića, člana Komisije za vrijednosne papire FBiH, marta meseca. Građani ne mogu ni da zamisle šta se sve tu događa i kako se radi, a pokazatelj je upravo naručeno ubistvo.
Da ne govorim da je to bio drugi pokušaj ubistva na istog čoveka u kratkom vremenskom razmaku. Ćute sad svi o tome – naručioci jer im je u interesu da se ne priča o tome, pravosuđu očito odgovara kupovina vremena ili su povezani sa naručiocima, a ostali iz straha. Jer, eto kako prolazi onaj ko takne u interese, gde ne postoje ta čuvena legitimnost i nacionalne razlike. Tu su jedinstveni, ujedinjeni i u ogromnoj interesnoj ljubavi. Da nije tako, a Matej je Hrvat, proradila bi bar ta briga za malobrojno hrvatsko stanovništvo ovde i ugroženost pojedinca. Ama, osvrnuli se nisu! Da se pitamo zašto?!
Ali, zato će se s druge strane tražiti potvrda da si na crnoj listi bilo američkoj ili britanskoj ako hoćeš da avanzuješ. Podoban si svima, i domaćima i inostranima, čim osvaneš tamo. Da nije tako, ne bi bila dozvoljena ni kandidatura, a kamoli postavljenje ili imenovanje, baš kao što onomad nije bilo dozvoljeno svima koji su po bilo kojoj osnovi osvanuli na nekoj od lista. Nisu mogli ni za referenta.
Pominje li iko sada one provere koje je radio OHR?
Ministarska imenovanja (na svim nivoima) nisu mogla biti obavljena dok nije bio završen proces provere i nije bio jednostavan osećaj tog iščekivanja. Recimo, sećam se marta 2007. kada je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU za BiH Christian Schwarz-Schilling poništio odluku Federalnog parlamenta o imenovanju nove Vlade FBiH jer je Federalni parlament potvrdio saziv nove vlade pre nego što je OHR završio proveru kandidata za ministarska mesta.
Tada je predsednica FBiH bila Borjana Krišto. Danas je Borjana Krišto predsedavajuća Saveta ministara BiH, a mi imamo ljude sa crnih listi na najvažnijim funkcijama. Da podsetim i da je Visoki predstavnik Paddy Ashdown smenio Dragana Čovića 29. marta 2005. zbog optužnice za zloupotrebu položaja i drugih kaznenih dela zbog kojih bi bila “ugrožena njegova sposobnost da efikasno obavlja svoje političke dužnosti” i jer se njima “potkopava funkcionisanje kancelarijePredsedništva”.
Sad se može sve – i sudski proces i premijerski položaj, i optužnica i kandidatura, i crna lista i funkcija… Sve! Ili je stigla demokratija u državu, a da ja ne znam, ili smo ukinuli i zadnje ostatke vladavine prava. A možda samo zato što etika odavno ne stanuje ovde.
Opet je kriv onaj što pita, kritikuje, ukazuje na negativnosti ili promišlja samostalno. Takve treba izolovati odmah i nakačiti im na dušu sve grehe ovih sa crnih lista ili sa optužnicama. Možda to i ozakonimo u 2023. Nije nemoguće. Dve trećine ruku ima.
E, ali u 2023. ulazimo držeći se za ruke srećni što i HDZ i SNSD hvale saradnju sa osmorkom, a osmorka okreće glavu da ne vidi sa kim se ljubi. Valjda zamišljaju da je neko drugi, a ne likovi koje su bespoštedno gotovo do juče kritikovali. Još ako kao ustupak daju Centralnu banku, i monetarnu politiku, da se pozdravimo. Monetarnom politikom bi da upravlja čovek koji i pored toliko godina na vlasti, još uvek ne zna šta je javni dug, ali zna da neće njemu ti evropski zakoni o, pazi sad, „LGBD populaciji“.
Gde nađe ovo D – ne znam, ali je pouzdano da ne zna ni šta znači skraćenica, ali zna da dok se on pita, neće to kod nas. Zaboga, čuvamo temelje porodične i našu tradiciju! U kojoj je i kriminal svih vrsta, pa i ratni šverc, korupcija, kokain, bahanalije, porodično nasilje i tako te tradicionalne lepote. You name it – što bi se reklo.
Osećam strah u svakoj svojoj pori da ćemo se pozdraviti i sa monetarnom politikom, jer sad bar jedino što je izvesno je da možeš kupiti eure ili dolare kad hoćeš, da izvoz neće biti obezvređen i da, bez obzira što inflacija divlja i vlast ništa ne čini tim povodom, ipak možeš s tom markom nešto. Da se zamislimo šta bi nas čekalo napuštanjem valutnog odbora u svetlu našeg kreditnog rejtinga, lošeg imidža i večne krize političkih odnosa.
Nije valutni odbor idealan, naravno, ali za zlonamerne neznalice i sebičnjake nema drugog rešenja. Za one koji se ne sećaju ogromne inflacije bivše nam države, šticung predstavlja poseban način prodaje ili ustupanja deviza po mnogo većem kursu od zvaničnog. Opet bismo kao iza rata na ulicama gledali dilere devizama, a čije devize bi prodavali i za koga kupovali, treba li da objašnjavam?! Šticovali bi nas kako stignu.
Vrlo brzo ćemo gledati osmorku i na tom ispitu. Ili neće da vide ili ne umeju da vide da se od njih očekuje mnogo, ali nema tog čuda koje će im dati vremena koliko je potrebno. Zato je naslov ovog teksta ona stara rima, samo se bojim da ne bude ona naša (vulgarna) kada se pomene broj osam.
Srećno svima i u pamet se dobro!
