Opet se ubih pretražujući web stranice političkih partija da nađem program za lokalne izbore. SNSD? Nema. PDP? Osim onog Programa obnove, koji se odnosi na Republiku Srpsku, ništa drugo. Ali, zato mlađani Stanivuković ima svoju stranicu i tu je čista haiku poezija – šta je sve urađeno i namaštano šta će sve biti samo ako osvoji još jedan mandat. I citira Zorana Đinđića, sa kojim on programski i politički ama ništa nema. Đinđić se i mrtav čudom čudi.
Socijalistička partija Srpske, ona što je za izbore maznula stih Atomskog skloništa, ništa. Socijalistika partija Republike Srpske? Ništa. DEMOS? Ništa. Više puta pokušala da uđem na stranicu DNS-a, ali nemoguće. Ama, ništa. Narodna partija Srpske? Elem, uđete na Lokalni izbori 2024 i čujete glas predsednika partije sa porukom nacionalnog naboja. Ujedinjena Srpska? Ništa. Uzgred, iz tima za razvoj Republike Srpske još nisu skinuli Nataliju Trivić, a znamo da je preplivala ima već neko vreme. Možda još razvija, ko će znati. Stranicu partije Za pravdu i red nisam uspela da pronađem. Nisam našla ni stranicu Narodnog fronta, ali jesam Jelene Trivić, predsednice te partije. Program njene partije nije naveden.
Skočim u Federaciju BiH. SDA? Ništa. HDZ? Ništa. SDP? Ništa. Demokratska fronta? Ništa. Narod i Pravda? E, tu postoje smernice za lokalne izbore po kantonina i opštinama, ali kad otvorite, isti je Program za naprednu, odgovornu i sigurnu zajednicu 10/10 za sve opštine i kantone, s tim da su predstavljeni i kandidati. Pozdravljam bar taj napor. Naša stranka? Postoji dokument Lokalne politike 2024, ali uopšteno nabrojano čemu su posvećeni. Narodni evropski savez? Ništa. HDZ 1990? Ništa. Stranka za BiH? Ništa.
Reći ćete da ima toliko opština i sve su različite, da kandidati i opštinski odbori treba da predstave program – šta će raditi i kako. Ulazila i tamo gde ima stranica nekog opštinskog odbora i teško da išta ima. No ozbiljna politička partija sve to treba da ima na svojoj zvaničnoj stranici, a ne da korisnik ide od opštine do opštine. Znaju da ni članovi njihovih partija ne čitaju dokumenat stranke, a kamoli neko drugi da uloži taj napor. Najlakše je velika parola, još veća slika i nacija/država/entitet na grudima.
Zato ima bilborda i plakata da ti se mozak oduzme. Fotošopirani i često neprepoznatljivi – to lepo, to sređeno, to naduvanih usta, to retuširanih zuba, to uz šefa, to bez šefa, to u paru, to samo, to na više bilborda jedan do drugog…
Neki dan na putu od Sarajeva do Banjaluke zamalo nisam svisnula od toliko likova koji vrebaju i sačekuju na svakom ćošku, okretnici, kružnom toku, banderi, stanici… Dele se promo materijali, presreću i zasreću. U Sarajevu agilna Naša stranka, obično na kotama gde šeta ta takozvana gradska raja. Recimo, Vilsonovo.
Ubacuje se po sandučićima baš kao da će to iko i pogledati. I u Vilsonovom pune kante za otpatke papira sa obećanjima i začešljanim likovima. Šteta drveća i para, a kad slušaš, svi se zalažu za zelenu politiku održivog razvoja. ‘Ajde?!
Interesantno da od Čengić Vile do Stupa ne videh nijedan SDA bilbord. Ne verujem da nisu hteli, biće da je rezervisano sve unapred. Kad si vlast, može ti se. Znaju to dobro u SDA.
Znaju to i u Banjaluci, pa Draško Stanivuković izbi oči. Nešto mislim da je kontraproduktivno, jer ako moraš da preskačeš preko prepona po gradu, nosiš ribarske čizme po novoj šetnici u Kastelu, da gledaš kojekakve spomenike gde im mesto nije, neku konceptualnu umetnost, a usput ti on poručuje sa stotine bilborda i plakata Djela, ne bih glasala taman da mi dukat daju za svaki pregledani bilbord i plakat.
Tu su SNSD, Ujedinjena Srpska, Socijalistička partija Srpske (Za Srpsku treba imat’ dušu, poručuju)… Vrteška mi u glavi bila. Ništa se drugo i ne vidi, osim tih slika i poruka. Ujedinjena Srpska poručuje Stevandić je u pravu. Samo pomislim šta li je u glavi onima koji su morali da napuste Banjaluku onih najtežih godina.
Koga nema? Nema SDS-a. Nigde nisam videla ni plakat, a kamoli bilbord njihov u Banjaluci. Digli ruke od Banjaluke ili Banjaluka od njih. Podržaće Jelenu Trivić, ali planiraju li da imaju odbornike? Ili očekuju podršku onog glasačkog tela, koje još nije preveslalo u SNSD i satelitske partije?
Naravno da se čovek opet ne može otrguti razmišljanju šta bi se sve moglo uraditi za te pare spiskane na propagandne spotove, bilborde, plakate, flajere, upaljače, cekere… Šta li na to kažu onkološki bolesnici ili svi oni koje lečimo donacijama? Kažu li išta uopšte? Je li se za te pare mogla bar uraditi socijalna karta opština, pa da bar znamo koliko ih ima u stvarnoj potrebi, a onda i sa stavke za nove automobile odvojiti šta i za njih?
U Banjaluci se obećavaju novi spomenici umesto toga, a u Sarajevu kod gimnazije osvanuo tenk. Valjda će spomenik nahraniti dušu, a tenk poručiti siromašnima da će ih opština odbraniti. Ni srpska vojska nije u Sarajevo ušla tenkovima onih ratnih godina, ali tenk osvanuo baš pored škole. (Molim da mi se nađe kreator te ideje samo da ga pitam par stvari.) Po ugledu na spomenik, odnosno spomenike kralju Tvrtku, očekujem da u Banjaluci kod gimnazije sada osvanu makar dva tenka i jedan VBR.
Nijedna partija nije položila račun šta je prošlih lokalnih izbora obećala, a šta je urađeno do ovih. Tako je sa svakim izborima – i opštim, i lokalnim. I svi obećavaju neke promene i boljitak. Standardno. Zašto nam je sve gore i gore, ne kažu. Valjda i tu ne daju oni drugi.
Svi lepo obučeni, smeše se, rekli im i koje boje idu za slikanje i kakvu pozu da zauzmu. Ne znaš kud’ pre da pogledaš. Stara je bosanska da je šareno i budali drago.
