Gde bi nam bio kraj kad bi u ovoj državi znali šta je dijalog?

Gde bi nam bio kraj kad bi oni na dužnosti znali da su tri stuba društva javni sektor, poslovni sektor i cilvilno društvo i samo u toj interakciji društvo je demokratsko!

Gde bi nam bio kraj kad bi se suzdržali od izlizanih floskula o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima!

Gde bi nam bio kraj kad bi znali šta je strani plaćenik dok traže da troše inostrane kredite, a da ih ne pita ništa ni onaj što daje, ni onaj što će vraćati!

Gde bi nam kraj da shvate da pravo na glas ima i onaj ko nije u partiji!

Gde bi nam bio kraj kad bismo konačno utuvili u glavu da su inostrani krediti pare nečijih poreskih obveznika, a da oni koji će vraćati, što će reći domaći građani i privreda, imaju pravo da pitaju gde se i kako troše pare!

Gde bi nam bio kraj kada bismo konačno razjasnili da nema razlike u ljudskim pravima između člana partije i poreskog obveznika nečlana!

Gde bi nam bio kraj kad bi donosiocima odluka, navodno u ime građana, neko konačno uspeo da objasni – i u red ih dovede – da im nije tata ostavio budžetske pare pa mogu kako hoće bez odgovornosti!

Jer, šta se opet dešava: pritisak da se sazna da li su potpisnici pisma MMF-u na platnom spisku nekih stranih “centara moći”, odnosno ko ih iz inostranstva plaća da misle, možeš misliti.

A šta drugo može da misli glava koja ujutro neće da ustane ako ne zna da će sesti u kola kupljena tuđim parama, telefonirati na tuđi trošak, doći u kabinet opremljen tuđim parama, jesti o tuđem trošku i misliti tuđom glavom? Kako može da shvati da neko čita, misli i pita ‘nako, o svom trošku i o svom hlebu?! I ne traži ništa.

Neshvatljivo za glave koje u svakom vide neprijatelja i za koje je potpuna nepoznanica vladavina prava i normalno društvo, jer su sve radili da stvore atmosferu straha, bezakonja, ćutanja i pokornosti. Zamisli da im neko oduzme poreske uprave, podobne medije ili pravosuđe, pa da izađu na čistinu i uđu u debatu, umesto što šalju inspekcije, daju instrukcije medijima, a svako pitanje o zloupotrebi sredstva završi u ladici?!

Neviđenu efikasnost iskazuju na tom polju, dok odgovora nema ko je ubio Davida, ko je ubio Dženana, ko je naručio ubistvo Slaviše Krunića i gde su pare od kredita, grantova, međunarodne pomoći svih vrsta, šta je sa reformama, šta je sa standardom građana i zašto smo taoci njihovih ličnih interesa da blokiraju, prete krizama i truju retorikom, za koju bi u ozbiljnoj državi krivično odgovarali.

Eto, nas pet ekonomista uputismo pismo MMF-u, moleći da se unapred zna namena kreditnih sredstava i da se prati potrošnja, a ne da završe, kao od 2009, tako što se potpiše pismo namere, uzme nekoliko tranši, a onda prekine aranžman kad dođe do toga da se i ispuni potpisano.

Usledio je odgovor u vidu etiketiranja, pritisaka i raskoši evropejstva ministra finansija BiH, gospodina Vjekoslava Bevande. Reče on da smo mi kvazianalitičari, propali političari i ekonomisti van struke, koji se protive kreditu. Reče da je to politikanstvo. Za neupućene, ako ih ima, reč politikanstvo nastala je u Grčkoj i to kao pojam kojim su opisivani oni ljudi koji su se bavili opštim političkim problemima, ali iz ličnog interesa, odnosno oni su te usluge naplaćivali i radili shodno svojoj slobodnoj volji. Koji lični interes on u tome vidi – nije objasnio. Gde smo mi to naplatili, takođe nije rekao, a ima poluge moći, pa neka proveri. To jedino i znaju, doduše. Osim kad su njihovi vlastiti izvori prihoda u ogromnom raskoraku sa imovinom.

Dakle, čovek je vređao, a da pismo nije ni pročitao. Možda mu neko prepričao, ali loše. Gde da se muči da čita! Živi li on u BiH ili samo u HDZ-u?

Verujem da je u HDZ-u komotno i fino, da se dobro živi, samo je, valjda, svrha političke partije da se bori za društvo koje napreduje. Evo, recimo, u Statutu HDZ-a usvojenom 29. aprila 2019., navodi se:

“(1) HDZ BiH je narodna stranka koja okuplja sve slojeve hrvatskoga naroda i drugih građana Bosne i Hercegovine, čiji se program temelji na načelima demokracije i kršćanske civilizacije te drugim vrijednostima koje su u tradiciji hrvatskoga naroda. (2) HDZ BiH je i socijalna stranka jer zastupa interese svih društvenih slojeva. (3) HDZ BiH je stranka otvorena pripadnicima svih naroda i nacionalnih manjina koje prihvaćaju njezin Program i Statut.”

Hajde što je pitanje koliko je narodnjačka stranka i socijalna, hajde što je stranka otvorena za sve, iako se temelji na kršćanskoj civilizaciji, ali gde je demokratičnost ako ne postoji dijalog – ne znam. O tome šta je kršćanski u davanju pomenute uvredljive izjave u istom danu kad ide vest da su stigla nova kola za njegove kolege Špirića, Krišto i Radmanovića, kao i vest da je u državne institucije u toku pandemije primljeno 133 novih uposlenika (mart-oktobar), dok je mnogo ljudi u panici za egzistenciju (a pregovara se o kreditu MMF-a od 750 miliona eura i kreditu od 250 miliona eura EU) – ne znam.

Oh, nije Vjekoslav Bevanda jedini. Ima ih još koji pismo ni pročitali nisu, ali bespogovorno brane vlast, jer komoditet, jer komformizam, jer potreba da se omolovaži bilo koji drugi glas, jer je celoživotno odsustvo kritičkog promišljanja, dijaloga i spoznaje na čemu se temelji uspešno društvo. Daj meni i samo meni i mome, a za ostale kako se snađu. Ako se ne snađu, njihov problem. Gazi.

Nikako pobeći od populističkog klišea po kome je kritičko razmišljanje izdaja i atak na institucije, a “institucije – to sam ja”, je atak na ceo jedan narod. Jer, odmah se proglase predstavnikom naroda i to uzmu i eksluzivitet. Sinko, nisi ti Srbin, Hrvat ili Bošnjak po zanimanju kad si ministar, gradonačelnik, predsednik VSTV ili direktor kakve institucije i javnog/državnog preduzeća, već neko ko treba da obavi posao najbolje za sve – i Srbe, i Bošnjake, i Hrvate, i Ostale. Jer, nema srpskog/bošnjačkog/hrvatskog mašinstva, ekonomije, prava, medicine. A kad oboliš, ne tražiš da te leči tvoj, već najbolji; kad te optuže, ne tražiš da te brani tvoj, već najbolji. Kad uzimaš pare, naravno, ne gledaš jesu li srpske, bošnjačke, hrvatske, ili imaju oznaku nekih moćnih zemalja.

Posebna je stvar šta se u ovoj državi može uopšte podrivati kad to najspešnije rade oni na vlasti, kao i šta se to može špijunirati, osim ko je s kim te sezone. Zapravo, to ih najviše i brine – da se ne sazna ko s kim, koliko duboko i koliko legalno.

OSTAVITI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Unesite Vaše ime