Piše: Aleksej Kišjuhas
Može na glasanje, nije više ni brucoš, i ima vozačku dozvolu, što su sve prava i obaveze koje je ostvario tu negde oko ustoličenja Vučićeve stabilokratije. Jednostavno, Danas je odrastao i ozrelio, i nije više ni dete, ni tinejdžer. Uveliko kontroliše sfinkter, pere zube ujutru i uveče, kao i ruke pre i posle jela, ne jede prstima i koristi escajg. Ume i da pomalo popravi po kući, sam pere svoj prljavi veš, ne baca đubre na ulicu. Pažljiviji je i oprezniji, ima više razumevanja za druge, taktičan je i ne ulazi u rasprave sa baš svim i svačim. Nije preopterećen sopstvenim izgledom i reputacijom, ume da se izvini kada pogreši, ali ga je i sve manje briga za to šta drugi misle o njemu.
U 21. godini, Danas je i uveliko polno zreo i seksualno aktivan. I postaje sve bolji u tom poslu, redovno opšteći sa moćnicima i donosiocima odluka. Preturio je preko glave par bolnih raskida, ali je i prestao da jurca za neuzvraćenim ljubavima. Iako sada već ume da skuva meso, sos, salatu i prilog, još uvek je mlad, te često nedeljom iz kreveta poručuje picu ili „kinesko“. A biftek jede srednje živ, nipošto dobro pečen. Sve više misli na sebe, svoju sreću i blagostanje. Ulazeći u dvadesete, nije više prepaljen i impulsivan, niti radi prvo što mu padne na pamet, ne napija se i ne brljavi svaki vikend. Još manje je povodljiv za „lošim društvom“, dok brine o svom i tuđem (mentalnom i javnom) zdravlju. Što ne znači da ne eksperimentiše sa novom hranom, seksualnim avanturama i lakim drogama, naravno. Ali, baš kao što i crkve imaju gromobrane, i dvadesetjednogodišnji Danas je oprezan i svestan rizika.
Poput svakog zrelog čoveka, Danas u svojoj medijskoj kuhinji, ispod sudopere, uveliko i uredno poseduje jednu plastičnu kesu u koju zatim trpa ostale plastične kese iz medijskog hipermarketa naše stvarnosti. Jer „kesa za kesu“ je krajnji i ultimativni znak te neke matorosti i zrelosti. A ima i zasebnu stolicu u spavaćoj sobi koja služi tome da „pričuva“ odeću koja je još uvek nedovoljno prljava za veš-mašinu. Zato što naravno da se ne može baš sve i uvek štreberski slagati u orman i arhivu. Takođe, sve slabije prati najnoviju modu i trendove. Sa dvadeset i jednom godinom iza sebe, na telu najčešće nosi samo jedan par ideoloških farmerki, i pet-šest kolumnističkih majica koje menja svaki dan. Ali poseduje i odelo i kravatu za posebne prilike. Ima preko 50 hiljada „prijatelja“ na Fejsbuku (zaista!), ali zato veoma mali i pažljivo odabrani broj stvarnih prijatelja u sociopolitičkoj stvarnosti.
Po godini proizvodnje, Danas je zapravo famozni „milenijalac“ ili „milenijumac“, rođen između 1980-ih i 2000-ih godina. Zbog čega ga stariji sugrađani mahom smatraju arogantnim, nadmenim i samozaljubljenim. Iako se, da bi imao za život, tezgaroški snalazi od posla do posla, i od projekta do projekta. Fleksibilan i fluidan, kreditno je zadužen, govori strane jezike, živi na internetu, dobro je obrazovan, zainteresovan za globalne teme, liberalan i progresivan po sociokulturnim pitanjima, i sklon političkoj levici. I nije, niti će, zaraditi svoj prvi milion do 21. godine, već alhemičarski steže i zateže kaiš svojih finansija iz nedelje u nedelju. Dakle, Danas je još jedan izdanak medijskog prekarijata koji nenaivno veruje u prosvetiteljske ideale i vrednosti, i to u jednom antiprosvetiteljskom „postistinitom“ dobu. No, srećom, Danas je i novina koja u Srbiji održava kolektivnu iluziju da su „devedesete“ bile pre samo deset godina, iako su zapravo bile pre čitavih dvadeset.
Kako beše u onom popularnom songu iz 1997. godine (Meredith Brooks, „Bitch“), kada se Danas i bio rodio? On je „kučka, ljubavnik, dete, majka, grešnik, svetac, i ne treba da ga je stid“ zbog toga. Upadljivo odbija da pleše uz umobolni, repetitivni i tehnokratski ritam buke i besa najtiražnijih i prorežimskih medija, radije slušajući nezavisni ili „indie“ rokenrol. Dok ulaže nadljudski napor da u ovako zaostalom i zapuštenom društvu, zaliči na svoje medijske ekvivalente sa modernog Zapada. Gde se, o jeresi, poštuje to neko analitičko i istraživačko, nezavisno i nepristrasno novinarstvo. Zato i namerno i svesno odabira da bude toliko usamljena i izuzetna dnevna novina u pustinji bespuća naše stvarnosti. Sa dvadeset i jednom sunčevom revolucijom iza sebe, „milenijumac“ i nekako „hipster“ Danas na venčanja odlazi bez partnera, a na dečje rođendane u nabujale rođendaonice jalovo ide bez plodova svojih prepona. Na krsne slave ga više ni ne pozivaju, jer je nekako nekršten i bezbožan, pa skandalizuje unaokolo. Jer, „mi ne izgledamo isto kao i vi, mi ne radimo stvari koje radite vi, ali i mi isto tu živimo, o da“, prema stihu DŽarvisa Kokera i „Palpa“ („Mis-Shapes“, 1995.). Najzad, i ovaj sociolog i kolumnista je ostario i ozrelio zajedno sa svojim dnevnim listom, a za koji uredno, redovno i bez izuzetka piše proteklih 12 i kusur godina. Baš u tom periodu, i diplomirao je i doktorirao, zaposlio se kao asistent i kao docent, kupio je stan i oženio se. Bilo je to vraški dobro putovanje. I zato, srećno nam odrastanje, uprkos svemu i svima.
