Odavno govorim da je BiH kao pretis-lonac. Malo oduška daju društvene mreže, malo forumi na kojima se izleva žuč, a počesto i teška mržnja, ali narod generalno puca po šavovima ćuteći i trpeći neviđene gluposti, neodgovornosti i sve veću bahatost.
Protestna okupljanja su zaboravljena stvar, jave se tu i tamo u razmacima od po nekoliko godina i odmah budu prevedena na nacionalne note, izdajništvo ili ispolitizirana. I to je to.
Izbori niti su ventil, niti menjaju bilo šta, jer u njih se sve manje veruje, a sve više glasa protiv nekoga, a ne za nekoga. Pa, i sama opozicija mahom čeka da vlast padne u krilo, pa me tako iznenadiše komentari visokog dužnosnika opozicione partije iz Republike Srpske u nedavnom TV gostovanju, kad se prvo začudio što pitam zašto ne idu od vrata do vrata ili od mesne zajednice do mesne zajednice i razgovaraju sa ljudima objašnjavajući rešenja, a onda dodao i da su oni opozicija i nemaju para.
Nemaju para, odnosno budžet i javna preduzeća?! Pa, zar nije svrha bavljenja politikom da se srcem ide i menja na bolje? Naravno da nisam toliko naivna da to u ovoj državi očekujem. Samo retki pojedinci kao iznimke potvrđuju pravilo.
Većina čeka da nekako dođe na listu, a moli Boga da se ništa ne promeni kako bi i njih zapalo nešto od imovine, tendera, kupovine ili profitabilnih transfera. I onda pričamo o reformama. Grohotom se smejem!
Recimo, za očekivati je da opozicija propita vlast kako je zaustavljen aranžman sa MMF-om, šta je sporno ako se traži samo nešto što je deo onog evropskog puta na koji su se obavezali, zašto se zadužujemo mnogo skuplje, koliko je održiv takav dug, može li neko pojašnjenje u debatama na tu temu. Ako sam propustila takve inicijative, unapred se izvinjavam.
Shvatam ja zahteve državnih službenika sa najnižim primanjima za povećanjem plate (govori se od 4,5 odsto), no ljudi s najmanjim koeficijentom će simbolično imati povećanje od 30 do 50 KM, ali oni sa platama od više hiljada maraka biće bolji svakog meseca za barem 300 KM. Dakle, vlast neće reforme vezane uz povoljnije i jeftinija kreditna sredstva, nego će ovo povećanja finansirati skupljim sredstvima po glavi stanovnika, a izbeći reforme. Po ko zna koji put. Što je recept za dalje propadanje i još više zaduživanja, posebno jer se hvata zalet za opšte izbore naredne godine.
Daj da se rotiramo. U Predsedništvu BiH, u Mostaru, a kad će to rotiranje od nesposobnih na sposobne – ne znamo. Rotiranje po pricipu “sad je moj ovde, narednog ciklusa će tvoj” gledamo posle svakih izbora. Da kažem da apsolutno nisam iznenađena ovom gimnastikom u Mostaru, jer nisam ni imala neka očekivanja. Ako je uopšte ikome jasno šta se zapravo hoće, osim personalnog. Nemoj da opet bude HDZ-ov, odnosno Hrvat.
Sposoban ili neposoban. Dobro, ali to znači da mora da bude Bošnjakinja/Bošnjak ili…? (Srbi ionako nemaju nikakve šanse, jer ih ima koliko za dva autobusa) Pa, ne mora. Dobro. Ali, ima li dovoljno Bošnjaka da glasaju za ostale? Bilo da je javno ili tajno glasanje.
Pa, nema. Eeeeee, ali onda kreće priča ovi iz vlasti hoće svog, opoziciona koalicija hoće svoga, pa onda više nije jedan ili jedna, nego više, pa ko je ušao u salu, ko je izašao iz sale, ko je kome šta obećao, je li programska ili ‘nako, ko više i s kim neće nikad više…
I dođosmo do rotiranja. Dobro. Rotiraju se, ali bi moralo da usaglase politike i dogovore se šta je najbolje za Mostar. Ipak funkcija gradonačelnika podrazumeva i neka ovlaštenja. Ako su rotiranti, da ih tako nazovem, iz oprečnih politika, od toga ništa. Lično interesno svašta. Videti pod Predsedništvo BiH. Ako sam dobro razumela. Od toga ionako ništa, pa će se nastaviti uobičajeno rotiranje od vaših nesposobnih na naših jednako nesposobnih i obratno. Čast izuzecima, koje na kraju proguta nesposobna masa ambicioznih sa partijskim pokrićem.
Opozicija u Republici Srpskoj za to vreme najavljuje da će srušiti sa političkog trona Milorada Dodika i pre opštih izbora, jer pregovaraju sa nekim partijama u vlasti. Ja bih zamolila pre toga da objave gde rade deca njihovih visokih partijskih funkcionera i poslanika. Evo, sad mi pada na pamet barem pet njih, koji su decu zaposlili u institucije bilo Republike Srpske, bilo države, a neki procesi zapošljavanja su upravo u toku.
Objasnite mi, molim vas, kako se, onda, može biti istinski opozicionar ako trguješ zaposlenjem svog deteta?! Kako?! Volela bih smisleno objašnjenje više nego išta. Jer, obično dođu na određeno, privremeni i povremeni poslovi, pa se raspiše konkurs za već sedeću osobu. Na drugom mestu me zanima kako će se ostvariti nove i poštene politike sa starim i korumpiranim likovima?
Čak i da te partije u vlasti, odnosno njihovi eksponenti nisu direktno gurali prste u tuđe džepove, što je jako teško za poverovati znajući sve, ali su gledali šta se dešava i nisu reagovali. I sa njima sad da se pravi neka poštena, odgovorna i stručna politika? Pa, stvarno se grohotom smejem! Ali, sad će reći kako se ja ne razumem u politiku, ne znam ja tehnologiju vlasti i slično. Vidim im po svemu koliko se oni razumeju.
Opšte poznato da samo jaka opozicija pravi dobru vlast, odosno prisiljava vlast da radi odgovornije. Siromaštvo sve veće, cene rastu, demografska slika katastrofa, a i ovo što je Vučić precrtao Dodika, nakon što su to uradile zapadne zemlje, nije rezultat opozicionog delovanja, već grešaka samog Dodika i ljudi oko njega. Neki kad ga brane pucaju penale u vlastiti go, odnosno kopaju mu još dublju političku grobnicu.
Nije svakom ni dati da brani, jer pored njih, opozicija mu ne treba. Uostalom, i u Banjoj Luci ljudi su glasali protiv kandidata SNSD-a, a ne za Stanivukovića, što dokazuje činjenica da 20 opštinskih odbora PDP-a nije prešlo cenzus na lokalnim izborima.
Ko je kome vlast, a ko opozicija, dovodi do rotacije i mozga. Do povraćanja. Posle se pitamo zašto na izborima ili posle izbora nema većih promena.
