Naizgled se čini da je Vučić bacio sidro ka Zapadu da se održi na površini. Šta li će Dodik zabaciti, odbaciti ili nabaciti, gledaćemo u minut do dvanaest otplate dospelih obaveza. Vučić kaže Srbija će nastaviti da ekonomski pomaže Republiku Srpsku, samo kako, koliko i odakle, to je pitanje, jer je tražio odlaganje dospelih obaveza prema Ujedinjenim Arapskim emiratima, a podaci iz jula meseca kažu da se Srbija za mesec dana zadužila 2,5 milijarde evra, pa će javni dug zemlje uskoro dostići 40 milijardi evra, što je 2,7 puta više nego 2012. godine. Uostalom, već u januaru je rečeno da u 2024. godini Srbija mora da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra kako bi finansirala deficit i otplatu starog duga, ali pod nepovoljnijim uslovima nego ranije, upozorio je Fiskalni savet.
Samo fali Republika Srpska na sve to, ali mi ćemo i mrvice sa stola proglasti pečenjem. Važno je da se štancaju hartije od vrednosti, a na tribine i skupove za lokalne izbore se putuje helikopterom.
Šta se nas tiče Srbija, reći će mnogi. Zato, drugovi i drugarice, što se opet priča o teritorijalnim aspiracijama Srbije, jer se kupuju od Francuske i avioni, koji će, u najboljem slučaju, doći na red za isporuku neke 2030. godine. Do tada odakle pare i čime će u svatove u region, pitanje je. Čisto nabacujem materijal za razmišljanje da nije sve u ljudskom mesu. Sve ga je manje i sve teže naći budale koje će da šalju sinove u prve redove.
A Republika Srpska, koja bi, pa ne bi, pa bi da se osamostali, u te svatove će bez onih stvari, odnosno bez para, a bogami i bez mesa.
Više se bojim našeg svakodnevnog zla – na ulici, po kućama, na svakom mogućem javnom mestu. Ni kulture, ni empatije, ni obzira. Što bahatija krmčina, veće preporuke za napredak. Osim u privatnim firmama. Tu je malo drugačija muzika. No kako nam partije kroje sudbinu, tako nam te bahate krmčine kroje i kulturu, i sport, i ekonomiju, i način života. Pristajemo očito i hranimo se pomijama sa trpeze vlasti.
A sve je dozvoljeno. „Kad ljudi mogu da rade šta im je volja, obilno oponašaju jedni druge“, reče Eric Hoffer. Ovaj filozof i sociolog rekao, a mi to živimo. Drago nam i kad deca oponašaju ove krmke i mazdrmane, gotovo da im aplaudiramo u stilu da će biti nešto od njega.
I uvek je pitanje kad pominju mogućnost sukoba, opasnosti na sve strane i svetsku urotu, pa usledi eho partijskog članstva, da li je eho po instrukciji ili je oponašanje, često još žešćim izjavama? Od onih, uslovno rečeno, sitnica kad se ostrve na nekoga, pa do otvorenih pretnji sukobima, u pozadini je uvek hor da dodatno zatruje, ne snoseći nikakvu odgovornost. Lakše ih je ubediti i navesti na glupost postupcima ljudi u vlasti nego da im podastirete sve moguće činjenice. Imitatori i ništa više. Tako ih i odabiru za funkcije – najbolji imitator sigurno će na višu poziciju.
Zato su politički profiteri toliko spremni da koriste društvenu potvrdu za sticanje profita. Nesigurnost zbog pomanjkanja znanja i odsustva volje da se uči dodatno doprinosi da ljudi postaju sve skloniji da slede druge.
Sve do onog momenta kad „članovi“ partijskih kultova ličnosti ne odu predaleko – prevelika odricanja, pad finansijskog dotoka i ismevanje postanu prevelik teret, a nikakve koristi od toga. Tada se javi novi vođa i krenuće iz početka.
Ko će taj biti iza Vučića i Dodika (ne neminovno tim redosledom), još ne znamo. Izvesno je samo da ćemo do daljnjeg slediti svoje unutrašnje nesigurnosti i strah da Srbija ima teritorijalne pretenzije, da je Dodik večan i da će zaista krenuti u osamostaljenje Republike Srpske, a sporadično ćemo gledati kako se kormilo okreće tamo ovamo i sidro zabacuje zarad vlastitog spasenja u druge luke. A sa takvima je lako manipulisati – danas litijum, sutra veliki kredit, prekosutra oprost nekog duga…I da na nabrajam. Ko želi, prisetiće se svih tih gimnastika iz prošlosti. Može biti da se odjednom potpiše aranžman sa MMF-om i to prikaže kao neverovatan uspeh i pobeda.
A ulog je preveliki. Slabo ili nikako ima reakcije među onima koji planiraju da podižu decu ovde i da skončaju ovde. Informacija na sve strane da se reaguje, zaustavi propast, da se spasi šta se spasti da, ali jednako je i neznanje na sve strane. Informaciju ipak treba znati tumačiti i sortirati. A nismo poznati po tome.
Pa, eto, ako je imitacija način života, očito ćemo imitirati i sam život.
