Piše: Snežana Čongradin
Erdogan kaki na svojih dve stotine zlatnih klozetkih šolja u palati, dok izvodi krvave napade na nedužne ljude, tek što se vratio iz više nego srdačne posete Srbiji, odnosno Aleksandru Vučiću.
I, sve to u poslednjih nedelju dana. Tragedija navedenih primera je globalna. Ali, nekako vezana za Srbiju. Što posebno iritira. Iritira i to što su oni koji stoje naspram ovdašnjeg režima i koji imaju hrabrosti da izađu i kažu šta misle o vladavini ovog apsoltunog diktatora – Vučića – uglavnom, po nacionalizmu (ljudskosti), na strani upravo Vučića ili Handkea.
Izašao je tako Sergej Trifunović u javnost juče, prekjuče, koji po tome na koju nogu je ustao, kaže – da, u Srebrenici se dogodio genocid, ili – ma, kakav genocid, to se nije nikada dogodilo…, obelodanivši da mu je Vučić nudio pola miliona evra da zameni Ivicu Dačića, lidera zlokobnog SPS, i uđe u vladu sa njim. Odbio je, tvrdi, jer mu ne treba prljavi novac. Baš lepo što je odbio i što je o tome obavestio javnost.
Kada bude izašao i jasno i glasno se ogradio od svega što je u prošlosti radio, od druženja sa Legijom, sedenja u turbo folk, ratnim emisijama sa Cecom, negiranja zločina i genocida na kojem je njegov (i naš) politički neprijatelj, zapravo, zaradio prvi milion, niko više neće sumnjati u njegov ljudski kapacitet da bude eventualno lider neke druge, drugačije Srbije.
Do tada, samo neka nastavi da sedi i klupu deli sa liderom Dveri, Boškom Obradovićem, poput homofobičnih nacionalista Vuka Jeremića i Dragana Đilasa. Nadajmo se istoj blokadi i bojkotu njihovoj podršci, poput one koje se nadamo da će stići Aleksandra Vučića.
Dalje, leglo zločina, oličeno u SPC, unazad trideset godina, dodelilo je orden najvećem živom, ratnom propagandisti i profiteru, Aleksandru Vučiću. Neki su se čudili, pogotovo oni što smatraju da Vučić nije dovoljno veliki nacionalista da bi dobio taj orden, i da izdaje Kosovo.
Poput mračnjaka i pripadnika srpske elita – Matije Bećkovića. To je srpski pesnik koji je među prvima „bacio hejt“ na Slovence i Hrvate, još početkom devedesetih, i koji je u najmračnijim vremenima bio uz najmračnijeg nacionalistu Vojislava Koštunicu, koji, ponovimo, danas ne može da podnese Aleksandra Vučića jer će „izdati“ Kosovo. Dalje, kojeg lider opozicije, Dragan Đilas, sa ponosom i osmehom na licu, citira u jedinim emisijama u kojima uspe da uđe i pojavi se javno, usled ogavne medijske cenzure, Aleksandra Vučića.
Sve je tako isprepleteno do besmisla i beščašća, toliko da najveća politička hulja Aleksandra Vučić stoji na istoj ravni sa političkim huljama sa strane opozicije – Obradovićem, Đilasom i Jeremićem. Da se razumemo, taj navodni opozicionar – Đilas – kojeg ovdašnji građanisti brane od izjednačavanja sa šovinistima i onima koji veličaju Handkeove heroje – Radovana Karadžića i Ratka Mladića – ne mora zapravo ništa ni da uradi osim toga što je u političkom savezu sa Obradovićem i Jeremićem.
Ali, on pritom i radi, ispoljava svoju nazadnost ljudsku, pre svega, jer su okolnosti političke i društvene borbe takve da se ne mogu nazvati samo političkim, pa je ceo opus na vrlo prostom nivou toga – jesi li čovek ili nisi. Jesi li za genocid ili nisi? Jesi li za to da se zabrane seksualne i verske slobode ili nisi? Jesi li za suživot sa narodima bivše Jugoslavije, pogotovo sa kosovskim Albancima ili si za takozvani zamrznuti konfklit ili nisi? I tome slična pitanja…
To su pitanja koja muče Srbiju ovih dana, meseci, godina… Pred kojima, valjda, iole razuman i dobronameran čovek onemoća. Kad ih prepozna i jasno definiše, pa se nađe na udaru produžene ratno-zločinačke ruke i režima Aleksandra Vučića, isto kao što je na udaru gore navedene opozicije.
Uoči izbora. Ako je pitanje toga da li da se borimo svi zajedno protiv užasne korupcije Vučićevog režima, neko će reći – u redu. Ali, to znači stati iza prebogatog Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, za koje ni najveći poštovaoci, ljubitelji i simpatizeri neće hteti da stave ruku u vatru da nisu korumpirani. A, u većini ih zapravo podržavaju jer su isto tako veliki nacionalisti kao ratni profiter i propagandista Aleksandar Vučić.
I, jer imaju love toliko da organizuju proteste i pobunu protiv lidera SNS, bivšeg Šešeljevog potrčka. Da se istaknu.
Bez osvrta na književni opus Petera Handkea, koji trči da primi nagradu tog „zlog Zapada“, protiv kojeg je, između ostalog, ustao tako što je podržao sve zločine i genocide srpskog režima, čini se da bi i Vučić i Obradović i Jeremić i Đilas imali isti odgovor na takav fenomen kao balkanski kasapini – Milošević, Mladić i Karadžić – hvala puno!
