Gledaocima van Srbije koji prate izuzetno popularni satirični portal Njuz.net i emisiju 24 minute sa Zoranom Kesićem malo je poznato koja autorska imena stoje iza ovih projekata.
Jedan od njih je Nenad Milosavljević, koautor na Njuz.netu i jedan od pisaca scenarija za 24 minute sa Zoranom Kesićem.
Po profesiji novinar, Nenad se nakon rada u „ozbiljnim medijima“ posvetio još ozbiljnijoj satiri koja je u Srbiji, sa sigurnošću se može reći, kreirala značajan dio javnog mnijenja. Ekipa okupljena oko portala i emisije već dugo zasmijava cijeli region propitujući trenutne društvene odnose na sasvim drugačiji način od većine medija – kroz smijeh. Otuda i njihova ogromna popularnost.
Razgovor s Nenadom Milosavljevićem počeli smo osvrtom na postizbornu situaciju u Srbiji za koju on kaže da ni malo nije jasna, osim činjenice da je Aleksandar Vučić ostao predsjednik Srbije.
„Nismo sigurni uopšte šta se dešava, da li je došlo do nekih promena nakon izbora. U jednom trenutku je delovalo da su se neke stvari promenile. Bila je klackalica da li će u Beogradu da bude šanse da opozicija formira vlast. Međutim, sad je nekako ta priča zamrla, u prvi plan su iskočile druge teme, poput rata u Ukrajini, ekonomske krize koja nas sve pogađa. Tako da mi još uvek ne znamo na čemu smo, ne znamo ništa za parlament, izvesno je samo da oni sad nemaju apsolutnu većinu da formiraju sami vlast tako da moraju da traže koalicionog partnera. I za Beograd se takođe ne zna iako su ponovljeni izbori u nekim opštinama, i dalje je sve to prilično nejasno“, kaže Milosavljević.
Menadžment Rio Tinta očekuje da se kompanija vrati u Srbiju nakon izbora. Da li je to zaista realno, da li je izvjesno da je Vučićeva odluka o navodnom prekidu saradnje s njima bila samo predizborni marketing?
MILOSAVLJEVIĆ: Sad je izvesno da jeste bio marketing što, znajući njega, ne treba ni da nas čudi. Čak i tad kad su oni rekli da je prekinuta saradnja sa Rio Tintom, ja sam bukvalno prokomentarisao da ću u to da verujem kad budem video da su oni ugasili firmu ovde i da su se zvanično povukli, do tada ne verujem ni u šta. Ispostavilo se da je to, zapravo, bio samo jedan blef vlasti. Procenili su da u tom momentu nisu baš lepo delovali svi oni protesti i pritisak naroda i procenili su da je ok tada da slažu. Ali imajući u vidu predistoriju ove vlasti, ne bi trebalo ni da nas čudi. Vučić je slagao da nikad neće da se kandiduje za predsednika, slagao je da neće biti povećanja cena struje još na početku svog mandata, da neće dirati u penzije… I to je samo početak jednog niza baš očiglednih laži za koje se ne može reći ni da su predizborna obećanja koja nisu ispunjena. Ako kažeš jedno, a uradiš potpuno nešto drugo, to nije neispunjeno obećanje, to je laž.
U tom kontekstu me zanima kako posmatrate Vučićevu novu navodnu orjentaciju ka EU i okretanje leđa Rusiji. Da li je to još jedna u nizu laži, ili Vučić kalkuliše?
MILOSAVLJEVIĆ: Verovatno postoje neke kalkulacije. Razmišljam isto u stilu – dok se ne objavi zvanično da smo uveli sankcije Rusiji, to njegovo naprasno prozapadnjaštvo mislim da samo koristi u pokušaju da i dalje sedi na dve stolice. Mislim da je već na ivici obe stolice i preti nam opasnost da se strovalimo između. A to najverovatnije neće da plati ni on, ni bilo ko iz njegovog okruženja od onih koji donose odluke, nego ćemo da platimo mi građani, kao i uvek. Ako je Evropa zauzela čvrst stav, pa on tu više ne može da vrda, tu ostavljam neki mali prostor da je to opredelenje iskreno, ali mislim da i dalje pokušava da igra i na jednu i na drugu stranu. Kada je u Nemačkoj, ponaša se skroz snishodljivo, manji je od makovog zrna, divi se Nemačkoj. Kad dođe ovde, onda priča “ma kakvi pritisci, ne mogu nam ništa, ja radim u interesu države“ i slično. Vreme je opet ključni faktor da se pokaže da li je ovo isto bio neki blef ili zaista postoji toliki pritisak da on mora da se okrene Zapadu.
Paralelno s njegovim navodno novim kursom, 9. maja i u Beogradu i u Banjaluci su se mogli vidjeti skupovi podrške Rusiji. Interesuje me kako se uopšte dogodilo to da su naša društva krenula potpuno „u rikverc“ kada je u pitanju antifašizam?
MILOSAVLJEVIĆ: U svakom društvu postoje ti ekstremi pa i u nekim sređenijim i boljim društvima nego što je naše. S tim što u tim sređenim društvima nećete sigurno da vidite ljude iz vladajuće koalicije na takvim skupovima koji ovde propagiraju i podržavaju agresiju Rusije na Ukrajinu. To je deo jednog sluđivanja ljudi gde imate u okviru SNS-a recimo ljude koji su hard core rusofili, ljude koji su hard core prozapadno orjentisani, i ja razumem da on pokušava da uhvati što veći broj potencijalnih glasača i da pokupi simpatije na svim stranama, ali to prosto ne funkcioniše. Ljudi mogu svašta da progutaju, ali to je baš malo previše. Mislim da to nije toliko odraz nekog kompletnog društva, više su to političke igre u kombinaciji s ekstremistima kojih uvek ima.
Postoji li neko objašnjenje za generalno nazadovanje društva proteklih godina, pod čim ne mislim samo na rastući nacionalizam, već i na masovni antivakserski pokret, gubljenje povjerenja u nauku, u zdrav razum, i tako dalje?
MILOSAVLJEVIĆ: Nemam objašnjenje za to. Dosta sam se bavio teoretičarima zavera i antivakserima i time što vidimo jedno ireverzibilno kretanje sveta. Meni je potpuno neverovatno da ti danas imaš Internet gde ti je dostupno apsolutno sve, možeš da nađeš znanja iz svih mogućih oblasti i da se samoobrazuješ na sve moguće načine, i ti od svega toga izabereš neku Slavicu koja ti na Viber pošalje neki link sa ko zna kakvog YouTube kanala i ko zna kakvog sumnjivog sajta. I što je najgore, ne samo da ćeš da odabereš njoj da veruješ, nego ćeš joj verovati pre nego nekom iz svog okruženja – bilo ukućaninom ili prijateljima. Na primeru vakcine i korone to se baš pokazalo da je u bliskom okruženju skoro svako imao tako neki slučaj gde su radije verovali nekim porukama na Viberu i Telegramu nego vama ako dođete i razložno im objasnite neke stvari, pokušate da im razbijete zablude. Mislim da tu ljudi žele da se osećaju bitno, žele da se osećaju da su bolji od ostalih. Ta situacija s teorijama zavera im to pruža. Oni misle da to što imaju te informacije, a uglavnom su potpune izmišljotine u pitanju, da su zbog toga bolje informisani od ostalih i da više znaju. Imate često tu situaciju da teoretičari zavera nas ostale nazivaju ovcama, pozivaju nas da otvorimo oči, mi smo izmanipulisani i sl. i prosto su ubeđeni u svoju informacionu superiornost i neku superiornost u pogledu „znanja“ kojim raspolažu. I stvarno ne vidim rešenje, a to je ono što najviše zabrinjava. Postoji gomila novinara i medija koji se bave debankovanjem takvih dezinformacija, ali to koliko vidimo nema baš mnogo uticaja.
Pri tome je ta ista populacija postala politički faktor kojeg vlast odlično koristi za svoje ciljeve.
MILOSAVLJEVIĆ: Jeste, naravno. Cijela ta alt-right struja u Americi je praktično pratila Trampa sve vreme – i dok je dolazio na vlast, i dok je bio na vlasti, a na njihovu žalost nisu uspeli da spreče da padne s vlasti. I nastavili su da voze svoju priču, samo su se prešaltali na vakcine i priču o tome da je korona izmišljena. Očigledno to jeste jedan respektabilan broj ljudi, ali pitanje koliko može da se utiče na njih. To je verovatno malo duži proces koji mora da se radi kroz edukaciju na najširem nivou, pre svega u pogledu medijskog opismenjavanja i kritičkog razmišljanja – to su dve ključne stvari kod kojih smo nekako zakazali. Jer niko tome ne pridaje neki poseban značaj i onda završimo na tome da imate ljude u 21. veku koji veruju da je Zemlja ravna ploča i da Australija ne postoji.
Da se vratimo na regionalne okvire: kako vidite odnos Vučić – Dodik, posebno u svjetlu navodnog Vučićevog proevropskog zaokreta, o kojem se Dodik još ne izjašnjava?
MILOSAVLJEVIĆ: Mislim da je Dodik suviše ponosan da bi promenio stav i da bi se sad odjednom okrenuo ka Zapadu. Mada, s druge strane, on je svojevremeno imao intervjue u kojima je pričao da je u Srebrenici počinjen genocid, a sada znamo šta tvrdi. Tako da možda tu ima prostora da i on promeni stav. Kao što Vučić ode u Nemačku pa mu tamo zavrnu ruku i on promeni stav, moguće da i ta varijanta nešto što će i kod Dodika da upali, da mu samo Vučić zavrne ruku, pa da i on počne da se izjašnjava negativno o Rusima i da veliča Zapad. Ja stvarno navijam da se to desi jer gledam malo sebično, kroz perspektivu onoga čime se bavim. Jer to je super materijal za nas kad političari tako menjaju stavove pa skaču sami sebi u usta. To je dosta zahvalno za emisiju i za Njuz. Čak nas nekad i zbune toliko u tim svojim menjanjima stavova da ne znamo kako ni da obradimo to. Ovde u Srbiji imate vlasnike tabloida od kojih su pojedini stavljali Putinove bilborde po gradu, dočekivali ga kad je dolazio, a sad pišu kolumne i naslovne strane tipa „Putin nam zabio nož u leđa“. Čak su intervenciju u Ukrajini počeli nazivati agresijom. Jako bih voleo da vidim Dodika u tom kontekstu, da i on počne tako da menja stavove, jer bismo imali baš dosta materijala za emisiju.
Da li mislite da bi Vučić u nekom trenutku pustio Dodika “niz vodu“ s obzirom da je to pakt koji uspješno funkcioniše godinama, dok istovremeno Zapad traži od Vučića proevropska opredjeljenja?
MILOSAVLJEVIĆ: Vučić je do sad pokazao da je spreman bukvalno na sve samo ako mu to donosi neke političke poene, ako mu utiče pozitivno na rejting i ako će time da se dodvori i tom Zapadu koji, hteo on to da prizna ili ne, dosta utiče na to da li će on biti na vlasti. On je spreman da pusti bilo koga niz vodu, samo je pitanje da li taj neko možda zna previše o nekim stvarima pa on onda ne sme baš tako lako to da uradi. Npr. s ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem gledamo reality već nekoliko godina. On je očigledno nešto muljao protiv Vučića i ko zna šta se tu sve dešavalo, onako baš jedna lepa svađa u porodici. Ali Stefanović je i dalje tu jer verovatno previše zna i previše toga ima što bi mogao da potegne u nekim okolnostima ako bi osetio da mora da se brani. Tako da Vučić jeste spreman na takve stvari, ali je samo pitanje da li sme – zavisi koliko je uvezan sa Dodikom i koliko bi to moglo na neki način da mu našteti, ako Dodik počne da priča neke stvari. To bi mogli vrlo brzo i da vidimo – što bude jači pritisak sa Zapada, verovatno će da se pojačava i pritisak da se napravi i distanca od Dodika ako on ostane a tom proruskom stanovištu.
Koliko je Milorad Dodik, generalno, dobar satirični materijal za Njuz i „24 minute sa Zoranom Kesićem“?
MILOSAVLJEVIĆ: Mnogo je dobar, zato što je to prosto lik kojeg ne možeš da izmisliš. Čak i da pišeš neki sitkom, ako bi izmislio neki lik kao što je Dodik, verovatno bi i sam bio u fazonu „a, ovo je malo previše, niko nije ovakav“. On takav kakav je, sa svim svojim karakteristikama, je jako zahvalan materijal i nama je žao što češće nema tako nekih ispada koji su dovoljno dobar materijal za nas – a što je za vas dobro. Nama je jako zabavno kad Kesić uzme da ga imitira, onaj njegov govor, i pri tom to često budu neke izjave koje moraš da pročitaš ili preslušaš par puta da bi prosto prihvatio da je čovek izjavio tako nešto, imao je baš velike bisere. Bilo bi dobro, za ljude generalno, da on ode iz politike. Ali za nas kao autore, ne bi valjalo.
