“Da li se vi nekada postidite? Da li se bojite Boga? Naravno da ne, jer bi u suprotnom sve bilo mnogo drugačije”, piše u pismu koje je majka četvorogodišnje devojčice Irena Nigić poslala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
O čemu je reč?
Nigić boluje od distrofije, miopatije i polineuropatije. Nedavno je oslepela na desno oko i potrebna joj je hitna magnetna rezonanca. U Kliničkom centru Srbije termin su joj zakazali za pune dve godine. Očajna žena poslala je pismo predsedniku Vučiću.
Njeno pismo prenosimo u celosti.
“Gospodine Vučiću, meni su danas u KCS Centar za radiologiju i magnetnu rezonancu zakazali magnetnu rezonancu za 9. maj 2024. Bolujem od distrofije, miopatije i polineuropatije. Imam milion pridruženih bolesti. Uput sam dobila od neurologa i oftamologa, obzirom da imam atrofiju desnog oka. Imam 43 godine i majka sam devojčice od četiri i po godine. Suprug je takođe osoba sa invaliditetom. Ja vas pitam da li je to normalno? Zašto celog života izdvajamo za socijalno osiguranje? Da li je to Srbija koju vi vodite? Da li je to vaš slogan “Za našu decu”? Toj deci mi roditelji trebamo živi i zdravi da bi ih odgajali. Kako da ja odgajam svoje dete ako sam onemogućena da se adekvatno i na vreme lečim? Pričate koliko se ulaže u zdravstveni sistem pa zašto se onda na magnetnu rezonancu čeka dve godine? Da li ću ja uopšte dočekati te dve godine? Mene je sramota u kakvoj državi živim, takođe me je sramota kakav nam je zdravstveni sistem. A ko je kriv za to? Sigurno ne ja i moji sugrađani već vi, jer ste vi predsednik države u kojoj je sve po vašoj priči bajno i sjajno. Da li se vi nekada postidite? Da li se bojite Boga? Naravno da ne, jer bi u suprotnom sve bilo mnogo drugačije”.
U razgovoru za Nova.rs Irena Nigić kaže da je ovo uradila iz čistog očaja.
“Pismo sam poslala na Vučićev kabinet. Pisala sam onako kako jeste. Očajna sam jer sam onemogućena da se lečim na vreme i adekvatno. Kažu lekari ne javljaju se pacijenti na vreme. Ma javljamo se mi na vreme, nego nam zakazujete preglede za dve godine”, kaže Nigić.
Irena je u invalidskoj penziji, suprug je slabovid i radi u Maksiju kao izlagač. Trenutno je i on na bolovanju. Njoj je sad neophodan MR glave i cervikalnog dela kičme.
“S obzirom da mi je atrofiralo desno oko i na njega uopšte ne vidim, lekar se plaši da se to ne desi i sa levim, jer ću onda ostati slepa. Uzrok mora da se otkrije, a ne može da se otkrije ako se ne uradi magnetna rezonanca, ali ne za dve godine, nego sada. Za dve godine ko zna šta sve još može da mi se desi. Distrofija je progresivna bolest, atrofiraju ne samo mišići ruku i nogu, već i srce, pluća i ostali organi… Pored toga krvna slika mi je jako loša, stanje je urgentno, a oni se ovako igraju sa mnom”, kaže Irena za Nova.rs.
Na pitanje da li očekuje odgovor Aleksandra Vučića odgovara negativno.
“Iskreno, ne. Zato što mislim da je sve u vezi tog “pitajte predsednika” jedna velika šarena laž. Mnogo šta je obećavao, a ništa nije ispunio. Evo daću vam jedan konkretan primer. Gospođu Marinu Adamović iz Niša koja prikuplja donacije za lečenje bolesne dece, Vučić je primio onda kad je razgovarao s građanima u Nišu. Tad joj je javno obećao da će joj pomoći da sagradi banku dobročinstva i ništa se nije desilo. Obećanje samo za javnost. Zato ne očekujem ništa”, zaključuje Irena Nigić.
Izvor: nova.rs
