Živeći ceo svoj život u Srbiji, posebno u poslednje tri i po decenije, itekako sam dobro počela da razumem kletvu koja kaže „dabogda živeo u zanimljivim vremenima“. Zanimljivosti, posebno onih političkih na ovim prostorima baš nikako ne fali, a jedan od ključnih „začina“ tom zanimljivom bućkurišu svakao su izbori i izborne kampanje, posebno u ovoj posednjoj dekadi naprednjačkih vlasti. Naime, sredinom decembra, vanredno će se glasati za poslanike skupštine, što će biti 14. takvi izbori od uvođenja višestranačja 1990-ih.
U manje od dve godine, biraće se novi sastav parlamenta – samim tim i vlade, nova pokrajinska skupština u Vojvodini, kao i vlast u desetinama opština i gradova. Dileme oko novih izbora koje su trajale od kraja leta prekinuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pre dvadesetak dana raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar. Za isti datum, nešto ranije, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić raspisao je i lokalne izbore za odbornike u skupštinama 65 gradova i opština. Tom prilikom, predsednik Srbije je rekao da je u vremenima koja su teška za ceo svet, u kontekstu globalnih izazova, ratova i sukoba neophodno da svi budu ujedinjeni u borbi za očuvanje vitalnih interesa Republike Srbije. Vučić je tom prilikom rekao da svim učesnicima u predstojećoj kampanji želi dobar rezultat u predstavljanju ideja i političkih ciljeva: “Želim im da sve to čine na demokratski i civilizovan način, a za građane Srbije je važno da najbolji pobede, da najbolji programi i ideje pobede”, rekao je Vučić.
Ova izjava bi, naravno, bila sasvim na mestu da ne znamo da upravo ova vlast, sa Aleksandom Vučićem na čelu, ne predstavlja ključni izvor antidemokratskih, nacionalističkih i svih drugih anticivlizacijskih vrednosti i duboke, rekla bih, čak nepremostive podeljenosti Srbije.
Da će ovi izbori, kao uostalom i većina prethodnih, biti neregularni i nefer u odnosu na opoziciju, govori i odluka Republičke izborne komisije (RIK) kojom se otežava rad kontrolora. RIK je, naime, ukinio mogućnost zamene kontrolora, čak i u slučaju smrti, bolesti ili nekog drugog opravdanog razloga što se tumači kao sabotažu koja ima za cilj da oteža rad opoziciji. Na ovu odluku, kao neustavnu, žalbu su podneli poslanici Zeleno levog fronta.
No, ključno pitanje koje se postavlja ovoga puta je zašto su ovi izbori, uopšte vanredni i šta je to bitno drugačije na situaciju od pre godinu i po dana. Naime, Aleksandar Vučić kao predsednik države i njegova Srpska napredna stranka, uz koalicione partnere, imaju stabilnu većinu u Skupštini Srbije i u brojnim opštinama, te se postavlja pitanje zašto su se opredelili za raspisivanje vanrednih izbora.
„Najpre, zato što je Vučić procenio da se neće ništa bitno promeniti do proleća sledeće godine, a i da bi predupredio ako se ipak desi neki nepredviđeni događaj ili događaj van njegove kontrole koji bi mogao da dodatno oteža njegovu poziciju”, smatra Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSid). Drugi razlog je, kaže, taj što Vučić računa da opozicija ne može da se za kratko vreme dobro organizuje i konsoliduje. Uz to, ukazuje Klačar, Vučić je i dalje najpopularniji političar i političar s najviše poverenja.
Stoga, on i SNS procenjuju, na osnovu podataka i istraživanja, da su „i dalje u dobroj poziciji i da u kratkoj i efikasnoj kampanji mogu da odnesu pobedu koja bi prouzrokovala dodatnu apatiju među opozicijom”. Klačar još dodaje da izborna trka može da bude neizvesna u Beogradu, posebno posle okupljanja građansko-leve opozicije i tragičnih događaja u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i ubistva mladih u okolini Mladenovca, takvi povećavaju šanse opoziciji.
Druga senka koja se nadvila nad ove izbore je, praktično, teroristički akt izveden pre dva meseca u selu Banjska, na severu Kosova, iza koga je stajao Milan Radoičić, jedan od nosilaca Srpske liste na Kosovu, tajkun i blizak saradnik Aleksandra Vučića.
Sve ovo, ali i sve gora i dramatičnija ekomska situacija, siromaštvo koje se vidi golim okom, a s druge strane, brojne afere o pljačkanju državnog novca i frapantni podaci da je Srbija zemlja više hiljada deviznih milonera i nekoliko milijardera i da se većina njih etablirala tokom poslednje dekade, čine da se socijalna situacija polarizuje do krajnosti. U trenutku dok pišem ovaj tekst, već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih u Pošti Srbije, a štrajkuje se zbog malih i neredovnih plata uposlenicima ove institucije. Paralelno s tim, upravo iz Pošte cure informacije o aferama i vrtoglavim ciframa datim za redizajn loga Pošte, postavljanje poštanskih paketomata, odeće i opreme poštara, kao i imena nestavrno velikog broja ljudi koji su samo fiktivno zaposleni u ovoj državnoj instituciji. Na tom spisku su mnoge javne i estradne ličnosti poput Željka Samardžića, Nede Ukraden, Jasne Milenković Jami, Branko Milićević Kockica, Jelena Broćić, ali i starleta Tijana Ajfon i mnogih drugih. Imovinska karta jedne od članica SNS-a, koja je i uradila problematični redizajn loga Pošte, pokazuje da ona poseduje nekoliko luksuznih stanova, garaža i Mercedes star dve godine. Inače, za ovaj “poslić” dotična članica je dobila million i po eura.
Da su naprednjaci baš nervozni, pokazuju i brojni pritisci na neistomišljenike, odvratne i uvredljive kampanje koje se vode protiv mnogih javnih ličnosti, ali i svakoga ko se drzne da se pobuni protiv korumpiranih lokalnih vlasti. Naprednjački juršnici ne prezaju da verbalno ali i fizički napadnu svakoga ko u javnost iznosi istinu o kriminalnim radnjama na bilo kom nivou ove vlasti. Jedan takav primer se desio pre desetak dana, kada su se sukobili neki od poljoprivrednika iz sela Bavanište, u Vojvodini i lokalnih članova SNS, među kojima se našao i jedan lekar zaposlen u Hitnoj pomoći. Isti taj lekar je ometao odlazak u bolnicu detata jednog od štrajkača, a pomoć u tom činu su mu pružili i lokalni funkcioneri. Inače, protest poljoprivrednika koji bezusešno pokušavaju da se dogovore s Vladom Srbije u Vojvodini traje već desetak dana.
Pored ovih unutrašnjih, postoje i oni međunardni pritisci, pre svega sve jači pritisak SAD i EU na Srbiju i Aleksandra Vučića, da se reši pitanje Kosova. Od Srbije se očekuje da „de fakto prizna“ nezavisnost, kako je rekla šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom nedavne posete regionu. Od bolje pregovaračke pozicije koju je Srbija imala u odnosu na Prištinu i njen politički vrh, nakon terorističkog akta u Banjskoj stvari su se znatno preokrenule, a Vučić sve više biva sateran u ćošak. Zato će opet pokušati da uradi ono što najbolje ume, da krene u izbornu borbu, dobije na vremenu i sakrije se iza volje naroda. Uz Kosovo, tu su i brojne teme vezana za rasprodaju zemlje, rudnih bogastava, reka, ali i nekih od ključnih institucija koja obezeđuju funkcionisanje države. Ovde, pre svega, mislim na Rio Tinto, a ostalim aferama će tek biti reči.
Nije naodmet pomenuti i još jedan fenomen koji je poslednji dana vidno “izuo iz cipela” Alekasndra Vučića i njegove dežurne pljuvače. Radi se o inicijativi ProGlas, koju čine brojne ličnosti iz javnog života Srbije. ProGlas u ovom trenutku ima više od 130 hiljada potpisa, a članovi ove inicijative su već započeli sa organizovanjem javnih razgovora s građanima i građankama Srbije. Ti razgovori će imati za cilj da podstaknu građane da izađu na izbore i glasaju za promene u srpskom društvu. Da su pokretači ProGlasa itekako na dobrom putu i da su ozbiljno uzdrmali Vučićevo Potemkinovo selo govori lavina uvreda i pokušaja denunciranja mnogih od pokretača, ali i potpisnika inicijative. Među njima su svakako najbrutalnije i najodvratnije one upućene glumcu Draganu Bjelogrliću i sudiji Miši Majiću, a ni potpisnica ovih redova nije pošteđena, pa se moje ime već sutradan nakon press konferencije ProGlasa, našlo na meti Vučićevih dežurnih pljuvača.
Ono što najviše pogađa Vučića i njegove podrepaše, koji su baš žestoko okoristili služeći ovom nakaznom režimu, jeste činjenica da većina ljudi koji su stali iza ProGlasa nemaju baš nikakve političke aspiracije i ambicije, radi se, jednostavno, o ljudima koji su ostvareni i uspešni u svojim profesijama i koji su iz sopstvenih zona komfora izašli zbog svih građana Srbije i zajedničke dobrobiti.
Parelno sa ovim procesima, počele su da se dešavaju i veoma zanimljive koalicione kombinatorike, a svakao je najzanimljivija ona koja se tiče saradnje Srpske radikalne stranke (SRS) i njenog čelnog čoveka,Vojislava Šešelja, a vezano za izlazak na beogradske i izbore u gradovima i opštinama u Srbiji. Zanimljivo je i da je Aleksandar Vučić iz penzije izvadio nekadašnjeg predsednika i svog dugodišnjeg saradnika, Tomu Nikolića. Ovo “vraćanje na fabrička podešavanja” govori, u suštini, da se Vučić nikada nije ni odmicao od svoje radikalske prošlosti. Predsednik Stranka slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je ovu vest okarakterisao kao dokaz konačnog povratka predsednika Srbije Aleksandra Vučića radikalskoj politici uvreda, mržnje, nasilja i izolacije koju je pokušao da sakrije u proteklih 10 godina i da ta najava oslikava strah od gubitka vlasti.
“Nije se Šešelj promenio i učlanio u Srpsku naprednu stranku, nego se Vučić vratio u radikale da ponovo zajedno političkim protivnicima crtaju mete na leđima u kojima završe meci, koriste kriminalce da prebijaju neistomišljenike, isteruju decu iz vrtića, gase medije i ugrožavaju Univerzitet. Kada god su Šešelj i Vučić bili na vlasti živeli smo u strahu i neizvesnosti, izolovani i posvađani sa svetom. Kada god su Šeselj i Vučić donosili odluke iza njih su ostajale uplakane majke, crne marame i krvave košulje. Kada god su radikali vladali – Srbija je nazadovala”, rekao je Đilas. Zaključio je rečima da su izbori koji predstoje odlučujući, jer će građani birati između ujedinjenih radikala i, kako je rekao, normalnosti koje su ti radikali oteli i da će se birati između njihove ružne prošlosti i budućnosti koju nudi proevropska opozicija.
Inače, za finansiranje izborne kampanje za parlamentarne izbore, učesnicima će biti isplaćena 1,1 milijarda dinara, odnosno nešto više od 9,7 miliona evra, navodi Transparentnost Srbija. S obzirom da će biti održani i lokalni izbori u Beogradu i u još više od 60 mesta, taj trošak bi mogao da bude uvećan za oko deset odsto. Za zemlju koja grca u siromaštvu i zaduženosti, ovi podaci su još jedan šamar građanima Srbije.
