Pišu: A. Pisarević, G. Dakić
„’Global Balkan’ nije nikada dobio bilo kakvu dozvolu Agencije”, istakao je Zolak za eTrafiku.
Međutim, iako „Global Balkan“ nije dobio dozvolu Agencije za lijekove i medicinska sredstva, uspio je da ocarini jedan dio bolnice i da je uveze u Republiku Srpsku. Drugi dio bolnice je, kako je pokazalo istraživanje eTrafike, ostao neocarinjen.
Prvi dio mobilne bolnice je u Srpsku uvezen i ocarinjen u deset carinskih faktura – 24. aprila, 22. maja, 2. juna i 5. juna. Uvezeni i carinjeni dio mobilne bolnice koštao je 2,5 miliona KM, što znači da je 1,7 miliona KM ostao neocarinjen.
U Srpsku su prvo uvezeni šatori, generatori, kreveti, madraci i rasvjeta i to 24. aprila preko carinske ispostave na banjalučkom aerodromu. Mjesec dana kasnije, 20. maja, preko banjalučke carinske ispostave stigla je ostala oprema prvog dijela bolnice u čijem je sastavu bila značajna količina medicinske opreme i uređaja za koju „Global Balkan“ nikada nije dobio dozvolu.
U carinskoj dokumentaciji iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u koju su naši novinari imali uvid, navodi se da je 22. maja carinsku proceduru prošlo 14 deklaracija. U 13 faktura je sadržana medicinska oprema, dok su u 14. fakturi ocarinjena 52 madraca namijenjena za bolničke krevete. U ovih 13 „paketa“ stigli su sterilizatori, defibrilatori, aparati za stimulaciju rada srčanog mišića, spile za stimulaciju, kanile za inkubaciju, medicinski termometri, sklopive baze, bolnička nosila, maske, silikonske vreće.
Šator prošao, defibrilatori zaustavljeni?
Po carinskoj deklaraciji „Global Balkan“ je imao 14 naimenovanja, odnosno faktura/paketa roba. Bijeljinska kompanija je za tu robu podnijela zahtjev za carinsko skladištenje što je redovan postupak. Procedura podrazumijeva da uvoznik pribavlja ostalu dokumentaciju za carinjenje, ali „Global Balkan“ nikada nije dobio dozvolu Agencije.
Petog juna „Global Balkan“ je carinio samo željeznu kontrukciju mobilne bolnice, ali ostalih 13 faktura nije ocarinjeno, pa su „obračunate vrijednosti predviđene za carinjenje, ali nisu plaćene“.
Direktor „Global Balkana“ i „Tehničkog remonta“ u Bratuncu Slaven Ristić za eTrafiku priznaje da nikada nisu dobili dozvolu Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH, ali dodaje da su uprkos tome pokušali uvesti mobilnu bolnicu u Srpsku.
“Bila je to vanredna situacija. Tražili smo saglasnost za uvoz mobilne bolnice s tim da dokumentaciju dostavimo u narednih 90 dana, ali nismo uspjeli sve da nabavimo i ugovor je poništen. Agencija je odbila da nam da saglasnost i ugovor je poništen”, kaže Ristić za naš portal.
Predsjednik Vlade RS Radovan Višković rekao je da je Vlada Srpske platila prevoz bolnice 400.000 maraka, ali Ristić kaže da to nije istina.
“Mi smo platili prevoz, a ne RS kao što se tvrdi. Sve što je u vezi s tom bolnicom platio je ‘Global Balkan’. Mi smo platili i PDV i nismo dobili niti marku oslobađanja. Bolnica je koštala 4,2 miliona evra sa PDV-om. Pardon – 4,2 miliona maraka”, ispravio se Ristić.
„Global Balkan“ je, kako je za naš portal rekao v.d. direktora Instituta za javno zdravstvo RS Branislav Zeljković, platio i montažu i demontažu mobilne bolnice. Jedino je zemljište na kojem je bolnica montirana bilo – džabe, odnosno nije plaćen ni zakup, ni održavanje zemljišta u Zalužanima.
Podsjetimo, bez raspisivanja javnog tendera i po hitnom postupku, Vlada Republike Srpske, 21. marta donijela je odluku o nabavci pokretne bolnice za smještaj zaraženih korona virusom. Prema toj odluci, bolnica je naručena od kompanije „Global Balkan“ po cijeni od 3,6 miliona KM. Bolnica je kupljena pet dana kasnije, a nakon toga, 28. marta proglašeno je vanredno stanje u Srpskoj.
Napomenimo i to da je „Global Balkan“ u vlasništvu Slavena Ristića, koji stoji i iza „Tehničkog remonta” Bratunac, a registrovan je kao preduzeće za proizvodnju motornih vozila, nespecijalizovanu trgovinu na veliko, kao i za trgovinu dijelovima i priborom za motorna vozila, sa samo dva zaposlena radnika i prihodom nešto manjim od 21.000 KM u 2019. godini.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković objasnio je kako je za bolnicu saznao u telefonskom razgovoru sa prijateljem (op. aut. Slavenom Ristićem).
“U razgovoru sa jednim dobrim prijateljem, tražio sam od njega neku drugu uslugu, a on je rekao – eto imam i to i onda smo jednim telefonskim razgovorom to riješili. Možeš li ti to zaustaviti i vratiti? Mogu, i tako se odigralo”, rekao je tada Višković.
Naručena bolnica je bila površine 6.000 kvadratnih metara i trebalo je da obezbijediti smještaj za 500 pacijenata. Uz nju je trebalo da stigne i kompletna medicinska oprema. Rok za isporuku je bio 12 dana, i trebalo je da budu ostvarena tri avionska leta da bi se isporučila sva oprema. U Srpsku je stigao prvi dio bolnice avionom na banjalučki aerodrom Mahovljani 3. aprila, dok drugi nikada nije ni ušao u carinsku proceduru, najvjerovatnije zbog ogromnog pritiska koji se stvorio u javnosti i zbog čega se na kraju i odustalo od cijelog posla.
Ko je platio prevoz?
Da je Vlada RS platila prevoz, premijer je potvrdio 27. aprila da je „naknadno odlučeno da pokretna bolnica bude transportovana avionom, a ne drumskim prevozom, zbog čega je donesena i odluka o plaćanju avionskog transporta“. Prema njegovim riječima, „plašili su se da će oprema biti zaplijenjena na putu do Srpske”, a pošto u ugovoru nije bila predviđena ta vrsta prevoza, odlučeno je da se plati novcem iz budžeta. On je tada rekao da je bolnica plaćena 4,2 miliona maraka, a za prevoz je izdvojeno 400.000 KM. Prema Ristićevim riječimo, to nije tačno.
Iako je bolnica trebalo da bude isporučena za 12 dana, procedura je naglo obustavljena, a Republički štab za vanredne situacije je, umjesto da ugovor raskine već u prvoj polovini aprila, to učinio čak dva mjeseca kasnije, 29. maja. Tek tada je data saglasnost Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske da pokrene proceduru jednostranog raskida ugovora, pod izgovorom da dobavljač nije ispoštovao odredbe ugovora. Pretpostavlja se da je svemu „kumovao“ ogroman pritisak javnosti koji su izazvale afere sa nabavkom respiratora firme „Zlatna malina“ iz Srebrenice, ali i druge sumnjive nabavke.
Početkom juna, MUP RS izuzeo je dokumentaciju više preduzeća i institucija u vezi sa nabavkom pokretne bolnice na osnovu zahtjeva Republičkog javnog tužilaštva Srpske. Formiran je predmet, ali više informacija javnost nije dobila. Bolnica je, kako je objavljeno prije nekoliko dana, prodata Turskoj za 4,8 miliona evra. Ipak, ona još nije stigla u Tursku.
“Bolnica još nije kompletno izvezena iz Republike Srpske. Još smo u procesu demontaže. Lagerujemo je u Njemačku. Imamo rok od 45 dana da to sve završimo. Iz komercijalnog ugla, nama se desila najbolja stvar – našli smo kupca. Bilo je nemoguće dobiti sve saglasnosti u roku. I dalje smo na usluzi ovom narodu, iako nas je posao sa mobilnom bolnicom skupo koštao. Pojedinci su iskoristili ovo da nas diskredituju”, istakao je Ristić.
Portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH Ratko Kovačević kaže da je po carinskoj prijavi od 22. maja u carinskoj ispostavi Banjaluka uskladištena pošiljka sa 14 naimenovanja firme „Balkan Global“ dok uvoznik ne pribavi sve potrebne dozvole i papire.
“Petog juna ocarinjeno je samo jedno od ukupno 14 naimenovanja robe koja je bila uskladištena, jer se radilo željeznim konstrukcijama za koje nije bila potrebna dozvola Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH. Ostalih 13 naimenovanja medicinske opreme izvozno je ocarinjeno 15. juna po izvoznoj carinskoj prijavi, jer uvoznik nije dobio potrebnu dozvolu za uvoz, pa je roba izvezena za Njemačku”, rekao je Kovačević za naš portal.
Stanić: Krali su kao da im je posljednje
Bivši ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Slobodan Stanić kaže da u slučaju nabavke mobilne bolnice nije ništa učinjeno po zakonu. On govori da lično nije protiv nabavke ovakvog objekta, ali jeste protiv iskorišćavanja vanredne situacije da se preko leđa građana nekažnjeno krše zakoni.
“Krali su kao da im je zadnje, a na kraju će se sve slomiti na Zolaku. Ne branim ga jer je moj opozicioni kolega, ali ne mislim da je on odgovoran. Mobilna bolnica se koristi u hitnim stanjima, ali se ne nabavlja tada. Kada su potopljeni Dom zdravlja u Doboju i Šamcu, tada je trebalo napraviti evaluaciju i nakon što je prošlo vanredno stanje, kupiti mobilnu bolnicu. Pa i Banjaluka je na osjetljivom terenu, može se desiti zemljotres ili neka druga nepogoda i onesposobiti bolnicu koju imamo. Nama bolnica treba, to je jasno, ali ne treba je kupovati ovako. Ovaj put im nije pošlo za rukom kao 2014. godine kada su sve muljaže izveli maestralno i kada na njihovo potapanje Robnih rezervi RS gotovo niko nije obratio pažnju”, kaže Stanić za eTrafiku.
On objašnjava da nama treba drugačiji tip mobilne bolnice, jer da je ova i ostala vjerovatno ne bi mogla ni da se koristi ako duva jak vjetar ili temperatura padne ispod nule.
“Nama bi mnogo više odgovarala bolnica kontejnerskog tipa koja se doveze na šleperima, istovari, poveže i postavi. Nažalost, naši su se epidemiolozi bavili nabavkama umjesto epidemijom, a političari njihovim poslom. Da nije pomenuo telefonski poziv, Višković bi bio čist kao suza. On je u svojoj pismenoj odluci naveo da je potrebno sprovesti proceduru javne nabavke, a onda je vjerovatno usmeno rečeno Zeljkoviću da se uradi drugačije. On je mudro uradio zahtijevajući da se ispoštuju procedure, ali je u postupku sve urađeno nezakonito. Na kraju, to uopšte nije trebalo da radi Institut za javno zdravstvo RS, već Civilna zaštita”, rekao je Stanić.
Bez dokumentacije uvezli testove i respiratore
„Global Balkan“ nije uvezao samo mobilnu bolnicu, nego i testove za koronavirus vrijedne 34.854 KM sa PDV-om i respiratore vrijedne 798 KM (!). U dokumentaciji UIO BiH, koja je u posjedu našeg portal, navodi se da je uvezeno testova vrijednosti 28.359 KM a na koju je plaćeno PDV-a i dažbina 6.494 KM. S obzirom na to da nisu imali dozvolu za uvoz medicinskih sredstava postavili smo pitanje kako su uspjeli uvesti testove za Covid-19 testove.
Iz UIO BiH su nam objasnili da se radilo o donaciji. Na pitanje zašto donacija nije oslobođena PDV-a, kao što su oslobođene sve ostale donacije, rečeno nam je da „Global Balkan“ nije imao kompletnu dokumentaciju zbog čega su morali da plate porez na dodatu vrijednost. Ristićeva kompanija je testove nabavila za Vladu Republike Srpske.
Međutim, poreza bi bili oslobođeni da je kao krajni korisnik ovih testova označena bilo koja zdravstvena ustanova u Srpskoj. Ostaje nejasno zašto se „Global Balkanu“ isplatilo da plati porez za testove od skoro 6.500 maraka na donaciju od gotovo 29.000 KM, umjesto da usmjere svoje dobročinstvo na neku bolnicu ili Institut čiji je osnivač sama Vlada RS. Posebno ako imamo u vidu da je ova kompanija imala ukupan prihod prošle godine od nepunih 21.000 maraka i koja je, barem prema papirima, donirala više nego što ima.
“Očigledno ‘Global Balkan’ nije ispunjavao neki uslov za oslobađanje od PDV-a. Oni koji doniraju ne trebaju dopuštenje Agencije za lijekove, nego rješenje entitetskog ministarstva zdravlja. U evidenciji UIO BiH postoji rješenje Ministarstva zdravlja RS za uvoz tih testova. Ne znamo zašto ‘Global Balkan’ nije ispunio uslov za donaciju da ga oslobode plaćanje poreza”, kazao je sagovornik našeg portala.
Zašto je razlika u PDV-u 185.000 KM?
Prema podacima koje nam je dostavila UIO BiH, porez na dodatu vrijednost i carinske dažbine za uvezeni dio mobline bolnice iznosili su 437.472 KM. Međutim, isto smo pitali i Institut za javno zdravstvo RS, gdje su nam rekli da je PDV na mobilnu bolnicu iznosio 623.025 KM. Razlika između ova dva podatka je 185.553 KM.
Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Jelena Trivić kaže da je u slučaju nabavke mobilne bolnice učinjeno mnogo neregularnosti koje ne mogu stati u jedan video razmontiravanja i odnošenja.
“Niko nam neće nadoknaditi štetu, pogotovo sada, kada nam možda i zatreba bolnica, a opet je nemamo. Neko je u cijelom ovom procesu nabavke i vraćanja pokretne bolnice trebalo da snosi odgovornost. Organi države morali su da postupe po službenoj dužnosti i istraže, a ne da se time bave opozicioni političari i novinari. Problem je izgubljeni novac građana, a ako krenemo dalje, zakazalo je na ovom mjestu i Tužilaštvo RS koje je naočigled sumnji i u javnosti iznesenih informacija moralo da pokrene istragu o ovom pitanju, a nije”, ističe Trivićka.
Ona kaže da institucije neće dati informacije novinarima niti bilo kome ko je zainteresovana strana jer je očigledno dosta toga učinjeno neregularno i saznalo bi se gdje je novac otišao.
“Prepoznali bi se kanali, jer novac ne može tek tako da nestane. Sve se radilo i radi se pod sumnjivim okolnostima. Na žalost, u situaciji u kojoj smo i u društvu u kojem mi živimo, ne znate ni kome to da prijavite, jer Tužilaštvo, koje je očigledno pod kontrolom, ne radi svoj posao. Trebalo bi da su preokupirani poslom po službenoj dužnosti a ne da ih novinari i političari opominju podnoseći tužbe i prijave”, kaže ona.
Trivićeva dodaje da iskreno žali što je vlast konačno uspjela ubijediti narod da nije ništa strašno ako se krade i da ljudi često uopšte ne shvataju da je to njihov novac i da budžet nije u vlasništvu političara, nego građana.
“Ljudi su ubijeđeni da je potpuno normalno da političari kradu na javnim nabavkama, da nikoga više ni ne dotiče neki ukradeni million”, kaže ona.
Milena Mastalo, programski saradnik za istraživanje izvještavanje i pružanje pravne pomoći u Transparency International-u kaže da je čin nabavke mobilne bolnice od samog početka sporan jer je bio izuzet iz javnih nabavki.
“Bolnica je nabavljena početkom aprila, a kako nije bilo hitnosti, mogao je biti sproveden zakonski postupak. Imali smo na početku izjave dobavljača i premijera Radovana Viškovića gdje je on rekao da se njegov prijatelj telefonski javio i rekao da ima mobilnu bolnicu na raspolaganju nakon čega je i pokrenut taj proces nabavke. Kao što javnost zna, nabavka je krenula od dobavljača koji nema dozvolu za uvoz medicinske opreme i sredstava. Koliko se zaista ovdje radi o dokumentaciji, a koliko o nečemu drugom, to bi trebali otkriti istražni organi”, kaže ona.
Mastalo kaže da je TI tražio od Vlade RS ugovor o avioprevozu, ali da ga nikada nisu dobili.
“Tražili smo da vidimo šta se sve nalazi u ta dva miliona maraka koje su potrošene, ali ga još nismo dobili. Cijela ta priča je obavijena velom tajne i uzimajući u obzir i prevoz i ko ga je platio. Što se testova tiče, ne znam gdje su oni na kraju završili i za koga su uvoženi. PCR može samo Institut da nabavlja, a ostale mogu i ostali. TI je već objavljivao priču o izuzeću Zakona o javnim nabavkama FZO RS gdje smo našli da je 21 milion KM izuzet iz zakona, a tri dana kasnije o još dodatnih 13 miliona. Svaki naredni dan možemo očekivati da saznajemo novo. Očekujemo da će dosta toga uskoro biti dostupno na portalu Javnih nabavki i da ćemo saznati još više detalja šta se dešavalo posljednjih mjeseci”, rekla je Mastalo za eTrafiku.
Izvor: eTrafika.net
