Putujući Peter Handke Srbijom krene ćirom sa Šargana na Ravnu Goru. Posle pola sata, stigne u Mokru Goru i rasplače se. Tri sata im je trebalo da ga uteše i objasne da nije puno pogrešio.

Putujući Peter Handke Srbijom bude u jednoj mehani poslužen prasetom s jabukom u rilu. Što je smrt brza u Srbiji, rastuži se Peter, ni jabuku nije stiglo da pojede.

Putujući Peter Handke Srbijom zatekne se za Božić u Bajinoj Bašti. Prijavi se da i on roni za krstom, ali pošto nije imao naočare, a i voda pod ledom bila mutna, izroni umesto krsta volan od hladnjače.

Putujući Peter Handke Srbijom nabasa na Novi Pazar, ali pošto je bio neradni dan, ostane bez počasnog doktorata na oba univerziteta.

Putujući Peter Handke Srbijom kupi opanke pitajući se čemu oni rogovi služe. Domaćini mu ljubazno objasne da se čovek domaćin za njih drži kad ga nužda natera da čuči u kukuruzima. Ako se usturi i prekopicne dok čuči, znači ili nije Srbin ili su opanci kineski.

Peter ode u kukuruze, izađe za pet minuta sav muzgav i kaže: Kineski.

Putujući Peter Handke Srbijom krene jednom u lov. Jedno mu se lovačko štene posebno dopadne, pa ga uzme i pomazi, a štene od straha glasno prdne. Peter se brzo snađe i upita vlasnika kako se štene zove. Dinamit, odgovori vlasnik.

Putujući Peter Handke Srbijom da se napravi važan naruči u Leskovcu ljute papričice s ledom. Konobar se tome jako začudi, a Peter mu kratko objasni: ljuto je za dušu, a led za uši.

Putujući Peter Handke Srbijom na povratku iz Niške Banje svrati u Ćele-kulu i tu se strašno iznervira što Turci ni tutkalo ne znaju da naprave kako treba.

Putujući Peter Handke Srbijom naumi da u Petlovcu sazna tajnu najboljeg kiselog kupusa na svetu. Uđe u jednu kacu i toliko mu bude lepo na dnu da je skoro zaspao.

Putujući Peter Handke Srbijom svrati u Sirogojno da mu daju mustru za kape tzv. arkanovke. Dovedu mu jednu bakicu s iglama, a ona mu lepo objasni: plete se isto ko čarapa, samo se ostave rupe za oči.

Putujući Peter Handke Srbijom sretne se na jednom mitingu sa Đinđićem i zadrži se s njim u kratkom i neprijateljskom razgovoru.

Putujući Peter Handke Srbijom dođe na Oplenac da se pokloni dinastiji Karađorđevića. Kad se 26. put poklonio preseče ga išijas, pa je kupolu razgledao ležeći.

Putujući Peter Handke Srbijom zastane da sluša guslara na vašaru. Kad čuje stih Što Momčilu do kolena beše, Vukašinu po zemlji se vuče, zastidi se i pobegne.

Putujući Peter Handke Srbijom zaustavi se nakratko u Užicu da pojede kompletušu, od čega mu sva krv iz glave siđe u želudac pa zaboravi da obiđe spomenik Josipa Broza Tita.

Putujući Peter Handke Srbijom pređe slučajno granicu i završi u Štrpcima. Tu strese sneg sa sede kose čekajući voz iz Bara.

Putujući Peter Handke Srbijom poseti selo Dobrić da prisustvuje vežbi gađanja nevidljivih aviona protivgradnim raketama. Dok nije produžio dalje, izbrojao je 2.960 oborenih aviona.

Putujući Peter Handke Srbijom odluči da joggira sa Ivanom Stambolićem u Košutnjaku. Tom prilikom Ivan mu pokaže jednu gljivu koju kad pojedeš nestaneš u Košutnjaku, a nađu te na Fruškoj gori.

Putujući Peter Handke Srbijom svrati u Vranje i tu od odbora Borinih susreta dobije na poklon venac suvih paprika. Ovenčavši se paprikama, vidno ganut, Peter izjavi da mu ni Nobelova medalja oko vrata ne bi lepše stajala.

Putujući Peter Handke Srbijom dođe najzad i u Požarevac, gde mu je najbolji drug sahranjen u dvorištu iza kuće kao kanarinac. Tu je u lipu urezao epitaf: Čovek kom su reči svetlele ko metci ne leži u grobu već u krletci.

OSTAVITI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Unesite Vaše ime