Peščanik
Dejan Ilić
Juče su se jedan ratni zločinac i njegovi jataci u parlamentu nesmetano iživljavali nad jednom poslanicom opozicije. I nije im to bio prvi put. Nešto slično, podsetićemo se, dogodilo se takođe u parlamentu i 2006. godine. Tada je pak meta bila jedna ondašnja ministarka. Sve ostalo je bezmalo isto.
Sve što poriču u protekle dve decenije radikali su dakle ponovili i juče na očigled prisutnih u parlamentu Srbije. Naučeni na nepoštovanje ljudskih prava i zakona, naprosto su i ovaj put uradili jedino što znaju. Sačekali su da žrtva ostane sama, a onda su je u čoporu okružili, kukavički napali i iživljavali se nad njom. Par minuta kasnije složno su porekli da se bilo šta dogodilo.
Sve što je u protekle dve decenije parlament propustio da uradi, jednostavno nije uradio ni juče. Umesto da se pozove na poslovnik o radu skupštine, predsedavajući je prozvao upravo žrtvu da poštuje siledžije. Umesto da se drže zakona, na šta ih je pozvala opoziciona poslanica, i oduzmu mandat osuđenom ratnom zločincu, poslanici su zakone ili izvrtali naglavce ili otvoreno kršili, objasnivši nam, na primer, da je volja većine iznad zakona – što je moguće u totalitarnim diktaturama, ali ne i u ustavnim demokratijama.
Sve za šta su se borkinje za zaštitu žena od nasilja zalagale u protekle dve decenije i juče je, ponovo, po ko zna koji put, pregaženo. Nijedna od članica koalicije na vlasti nije ustala u odbranu koleginice iz opozicije. Naprotiv, stranačka slepa poslušnost i ovaj put je od njih napravila neme posmatračice ako ne već i saučesnice u nasilju nad političkom suparnicom, koja kao takva – dakle, kao politička suparnica – prestaje da bude žena, nije više ni ljudsko biće vredno poštovanja, već ostaje samo arbitrarno izabrana meta za kukavičko muško iživljavanje.
Sve što pravosuđe u vezi sa govorom mržnje i zločinima iz mržnje nije preduzelo u protekle dve decenije, jednako spokojno i tupo nije uradilo ni juče. Na otvorene pretnje osuđenog ratnog zločinca da se na iživljavanju od juče neće stati i da će se teror nad poslanicom opozicije nastaviti i ubuduće, pravosuđe opet odgovara nemim odobravanjem i implicitnim davanjem garancija da ni ubuduće neće ništa preduzimati protiv osuđenih ratnih zločinaca ili osumnjičenih za ratne zločine.
Sve što su mediji zaobilazili kao vest i što su propuštali da osude, uglavnom su zaobišli i izbegli da osude i juče. Javni servis se dakle i juče ponašao kao javna kuća za režimske klijente – prećutao je nasilje i ostao (i dalje) tup na njegove pogubne posledice. Novinarke sa javnog servisa, kao i njihove koleginice iz režimske koalicije, uskratile su saosećanje i solidarnost ženi izloženoj ogoljenoj muškoj obesti ratnog zločinca, samo zato što im od te žene, budući da je ona poslanica opozicije, očigledno ništa ne zavisi, bar koliko one mogu, a izgleda da ne mogu mnogo, da zaključe.
Sve što je ratnim zločincima u protekle dve decenije stajalo na raspolaganju u Srbiji i juče je pušteno u puni pogon. Parlament ih je zaštitio osuđujući umesto njih njihovu žrtvu. Pravosuđe je izbeglo da poštuje zakone i primeni ih. Ženska solidarnost popustila je pred sebičnim stranačkim i privatnim interesima. A mediji su zločin uglavnom prećutali.
Još jedan običan dan u Srbiji, dakle.
A moglo je i drugačije. Mogao je, recimo, Vučić da posluša Merkel i obrati joj se za pomoć, kad mu je ona već ljubazno ponudila, ako zaista jeste, da može da je pozove i u po noći ako iskrsne problem. Mogao je, dakle, juče odmah da je pozove i požali joj se – šta da radim, u parlamentu mi sedi ratni zločinac i pravi nered? Koliko znamo, nije to uradio ni juče ni sinoć jer, sva je prilika, ispravno pretpostavlja da bi mu ona rekla – nije to ništa, evo i ja se svaki čas viđam i čujem s jednim istim takvim kriminalcem i kabadahijom.
Peščanik.net, 18.04.2018.
