Uvek na strani pravde, istine i potlačenih, nepokolebljiv, vredan i pošten – ovo su neki od epiteta kojim su se kolege i prijatelji, u prisustvu najuže porodice oprostili od novinara Dejana Anastasijevića koji je preminuo 24. aprila, posle duge i teške bolesti.
„Samo razmislite koliko je taj čovek bio talentovan kada je na radiju, podvlačim na radiju, uspeo da napravi emisiju o stripu, i to sjajnu emisiju“, rekao je okupljenima novinar Aleksandar Vasović, prisećajući se početka Anastasijevićeve karijere na nekadašnjem Radiju B92, gde je uređivao kultnu emisiju „Oblačić u stripu“.
Emisiju o devetoj umetnosti zamenio je ratnim izveštavanjem tokom devedesetih, kada je krvavi raspad Jugoslavije pratio sa frontova u Hrvatskoj, Bosni i kasnije na Kosovu
Aleksandar Vasović, koji je u to vreme izveštavao sa Dejanom, kaže da je Anastasijević svoj posao radio bez ostatka.
„Pisao je tačno, pisao je pošteno, nije fermao ni boga ni ćesara, ni političara, ni ubice, ni koljače. Veoma sam pazio kako piše i šta piše, pokrao sam zanata od njega i hvala mu na tome“, rekao je Vasović.
Ulazak u novinarstvo za njega je bio moralni imperativ, rekao je Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“, redakciju u koju je Anastasijević došao po odlaska sa Devedesetdvojke, i u kojoj je napisao veliki broj tekstova.
„Deki je uvek bio na strani istine, pravde i potlačenih. On se toga držao i kad je razobličavao ratne zločine, i kad se nosio sa vojnim i paravojnim protuvama, i kad je pisao o kriminalu, i kad je pisao o političkoj bestijalnosti i lažima, on nije imao svoje, nije se vezivao ni za jednu stranu. On je samo želio da svoje priče ispriča sa stanovišta javnog interesa i sa stanovišta onih čiji je on glas. A, on je bio glas onih koji su bili poniženi i potlačeni i koji nikakvu drugu zaštitu, osim njega, nisu imali“, rekao je Švarm.
Oktobra 2002. godine, Anastasijević je bio prvi srpski novinar koji je pred Haškim tribunalom svedočio protiv Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije optuženog za ratne zločine. Pet godina kasnije, na simsu prozora njegovog stana u Beogradu eksplodirala je bomba. Druga bomba, koja je takođe bila postavljena, nije eksplodirala. Taj slučaj do danas nije rasvetljen.
Od Dejana Anastasijevića se pismom oprostila i grupa novinarki i novinara sa Kosova, sa kojima je delio svakodnevicu tokom ratnih izveštavanja sa tog područja. Njihovo pismo je na komemoraciji pročitala novinarka Antonela Riha:
„Većina nas je Dejana upoznala na Kosovu, prvo na studentskim protestima 1997. godine, a zatim i u onim mračnim noćima marta ’98. Taj rat je za njega predstavljao nastavak razaranja kojima je prisustvovao u Hrvatskoj i Bosni, a za nas prvo suočavanje sa krvoprolićem. Dejan je za svakog od nas predstavljao nešto drugo. Za nas, on je bio sigurnost da će mnogi u Srbiji saznati šta se sve radilo u njihovo ime. Između dugih pauza ispunjenih dimom cigarete i zvezdanim nebom policijskog sata, Dejan je bio mentor koji nam je u trenucima kada je mnogima bilo teško to da vide, pomogao da proširimo svoje vidike i razumemo da su žrtve – žrtve i da dolaze sa različitih strana i u različitim oblicima“, navodi se u pismu koje potpisuju Aljban Bujari, Ardjan Arifaj, Nebi Ćenaf, Isnik Abraši, Garentina Kraja, Đeračina Tuhina, Iljbej Barjaktari, Iber Husa i Virtut Gacaferi.
Osim u „Vremenu“ i na B92, Anastasijević je pisao i za američki magazin „TIME“, a bio je i dopisnika agencije Tanjug iz Brisela.
Novinarsku karijeru je završio u redakciji BBC na srpskom jeziku. Njegova urednica i dugogodišnja koleginica Aleksandra Nikšić kaže da je Dejan bio redakcijska enciklopedija, čovek kome su mlađe kolege i koleginice uvek mogle da se obrate ukoliko traže savet ili konsultaciju.
„Dejan je bio i ostaće pokretačka sila naše male redakcije. Svaki tekst koji budemo objavili i svaki video koji budemo pustili biće posvećen njemu. Nećemo da kažemo da ga nema, nego da ostaje sa nama“, rekla je Aleksandra Nikšić.
Dejan Anastastasijević dobitnik je domaćih i stranih nagrada, među kojima su Nieman Fellowship za novinarstvo Harvard Univerziteta 2002. godine,nagrada holandskog Oxfama Novib/PEN za zalaganje za ljudska prava i slobodu izražavanja 2008, te dve nagrade iz Srbije za novinarstvo (Nezavisnog udruženja novinara Srbije i nagrade Dušan Bogovac).
Njegove kolege kažu da je najveću nagradu Dejan imao u poverenju svojih čitalaca.
Slobodna Evropa
