PISMO MIGRANTA (V): Kad je pobijedila Švicarska Ibro i cijeli kamp mlatarali rukama ko orlovi

Migrantska kriza i dalje traje u Bosni i Hercegovini, iako su sada svi fokusirani na Svjetsko prvenstvu u fudbalu.

Tako i migranti, koji zajedno s domaćinima gledaju utakmice. Jedni su se već uveliko snašli i prilagodili, drugi se pokušavaju politički aktivirati, a treći nastavljaju da liječe nostalgiju pismima. Kako i na koji način migrant piše majci u Afganistan o aktuelnim događajima u BiH opet je pokušao da dočarao naš saradnik Bosanski Bukvalista

Priredio: Nedžis HALILOVIĆ

Selam alejk, stara majko,

pišem ti kako bi znala da ti pišem. I dalje sam u Bosni i Hercegovini i zasad se ne mičemo odavde.

Skoro su u kamp zalazili neki sumnjivi ljudi i tražili od nas pare da nas prebace preko granice, ali ih Ibro otjero rekavši da će nas zajebat. Ja i Ibro svaku noć gledamo utakmice na crnobijelom televizoru kojeg je on donio od kuće u kamp.

Eto, neku noć smo gledali meč između Srbije i Švicarske i pobijedila ta Švicarska. Ibro se radovao ko malo dijete, mada ja ne razumijem kakve veze on ima sa Švicarskom?

Kasnije mi je ispričo da za tu Švicu igra par muslimana, pa on zato za njih navijo. Kad je Šaćiri dao gol Srbima Ibro je stalno rukama pravio orla i skakuto po kampu kao da hoće poletit. Svi mu se smijali čak i izbjeglice iz Sudana i Etiopije, a oni su vazda bili namrštene face. A ja ništa nisam razumio. Pogotovo ništa nisam skonto kad je jedan Ibrin drug, čuvar iz kampa, reko da bi taj Šaćiri i taj drugi Džaka, da postoji ta njihova bivša zajednička država Jugoslavija, sada negdje prodavali limunadu.

VOLE JEDNI DRUGE PODJEBAVAT

Kakve ima veze limunada sa fudbalom, orlovima i skakutanjem? Kažem ti majko, to ti je sve datebogmilisačuva čudan narod…

Ali kad smo vidjeli da oni skakutaju, kasnije smo se i mi pridružili, pa je cijeli kamp skakuto za Ibrom i mlataro rukama. Mi, kako bismo odletjeli iz ove zemlje, a Ibro da zajebaje Srbe.

Kažem ti, ovi narodi vole jedni druge zajebavat i to im dođe ko hrana i vazduh koji udišu. Fudbaleri su tamo otišli da šutaju loptu, a navijači da podjebavaju jedni druge. Tako su do sad od svih učesnika Hrvatska i Srbija dobili najviše kazni, a prvenstvo tek počelo.

A poslije utakmice Srbija-Švicarska u Bosni su kamenovane tri pekare, dvije slastičarne i četiri buregdžinice. Jel vidiš majko da ovi ovdje nisu normalni, kakve sve to ima veze sa fudbalom i tom utakmicom, haj ti meni sad reci?

Ali tako ti je to u ovoj državi otkako su nas ovdje istovarili. Jedni rove po kontejnerima, drugi skupljaju željezo, treći prose po ulicama i naljute se kad im kažeš da su isti, a ima i ovih koji voze merdecese i ferarije. Ali to su ti uglavnom ti njihovi političari koji puno rade pa i zarade.

Ali ima i tih nekih neopoštenih političara, a ima i ovih koji kad zinu slažu, al’ im narod vjeruje dvaest godina.

Priča Ibro, taj neki Dodik i taj neki Bakir, čim narodu prigusti i dođe do grla ono što pojede hljeba i peperminta, njih dvojica se dogovore da opet suju jedan drugom sve muslimansko i sve srpsko, i onda se narod ponovo napali. I onda više zaboravi da je jeo hljeba i peperminta, nego opet suju jedni drugima srpsku tetku i muslimansku strinu, isto ko Dodik i Bakir.

A sad nas taj Dodik čak optužuje da želimo da muslimaniziramo tu neku njegovu Srpsku, a nama na kraj pameti da ostaneo ovdje ili da odemo u te njegove Laktaše. Želimo samo da idemo odavde!

KAŽE IBRO JEDVA ČEKA BRAZIL

Što sam majko duže ovdje sve maje razumijem. Eto malo dalje od našeg kampa neki su se vozali sa turskim zastavama, iako je ovo Bosna. Kaže Ibro drago im zbog pobjede tog njihovog precjednika Tajipa Erdogana na izborima u Tuskoj pa su onda blokirali cijeli glavni grad ove države.

A Ibru to ne dotiče od tolike sreće zbog komšijine muke. Samo se veseli i govori: “Jedva čekam da ih Brazil dohvati!”

Ono što je taj fudbaler Albanac mlataro rukama ko orao, to Ibru veseli. Ja ga pito zar nije Švajcarcima krivo zbog toga?

A on će: “Ma ko ih j…, dobili su pobjedu, Albanci su dobili što su htjeli, a i ja sam dobio malo sreće. Svi su dobili po nešto, samo Srbi nisu…”

I onda je nastavio da skače po kampu ko orao. Gledo sam za njim i nije mi to bilo nimalo smiješno. Sutra će ponovo sa tim komšijama da gradi ovu državu, a on ovako… Nikada Ibru nisam vidio takvog.

A i šta me to briga. Ionako jedva čekam da dođu po nas i da nas napokon odvezu na granicu.

Možda nas istovare u Švicarkoj, ko zna.

 

Povezane vijesti

NAJNOVIJI ČLANCI