O dobrovoljnosti i podršci vođi svedoče naredbe i određena mesta okupljanja za svako ministarstvo i instituciju, zatim to da su morali da se potpišu da su došli, te prozivka da nisu slučajno otišli na drugi stranu nakon potpisa.
Demantovati me ne možete, jer znam za većinu ministarstava i institucija gde je bilo mesto ukupljanja, a da ne govorim da su žene i decu bolesnu morale da ostave da dođu na taj veličanstveni skup, kako kažu, koji je pokazao snagu srpskog roda i neustrašivost. Posebno neustrašivost ako te strahom i ucenama teraju da dođeš.
Ko je pobedio – meni od odgovora na to pitanje više znači da pobedi pravna država, pa da se ustanove sve nepravilnosti i kazne falsifikatori što zapisnika, što listića. Na kojoj god da su strani.
Priča o tome kako je to neka urota političkog (sic!) Sarajeva, jer je sedište Centralne izborne komisije u Sarajevu, ravna je onoj kako Uprava za indirektno oporezivanje ili SIPA rade za Banjaluku jer im je to sedište. Uostalom, videsmo navodnu urotu u obraćanju predsednika CIK-akad je pročitao rezultate kontrolnog brojanja i kako je vođi popustila panika toliko prisutna danima, jer opet pitali o vili na Dedinju, njegovi mediji bili prinuđeni da objavljuju o statističkim greškama u broju glasova, ne govoreći da je i život postao statistička greška.
Oni koji zaista žive punim plućima statistička su greška.
Ta zora će svanuti onda kada se izmire frižider i televizor, odnosno kad ono blagostanje koje se propagira sa režimskih TV ekrana vidimo u vlastitom frižideru. E, tog dana će mnoge stvari doći na svoje mesto, tog dana oni koji zaista žive neće biti statistika greška. Tada će mi značiti taj ko je pobedio na izborima.
Do tada, ni mitinzi ni protesti ne znače ništa, posebno uzimajući u obzir ako je ono slika dobrovoljnih izraza nezadovoljstva (a znamo da je nezadovoljnika mnogo više, ali u strahu su velike oči), kao i ovaj zadnji (pri)morajući miting, gde se boriš za ostanak na radnom mestu i da ne budeš izopšten.
Ako uopšte možemo gradirati pridev „odvratno“, onda je najodvratnija ta kategorizacija ko je pravi Srbin (Bošnjak, Hrvat). Ne samo da je ponižavajuće, već apsolutno zaglupljujuće, pa čim neko o tome počne da govori, razmišljam koju je količinu gluposti tog jutra doručkovao/doručkovala, ili je rođen/rođena tako ograničen-a. A vrlo im je jednostavan kriterij – ako nisi poslušan/poslušna, onda nisi pravi/prava. I mozak sa nekoliko hemijskih sinapsi (one u centralnom nervnom sistemu) vrišti na to.
Kome je ostao mozak uopšte, pita se šta će Čavić kao govornik na tom mitingu podrške gospodaru kad je 25. juna 2015. rekao:
“Mi smo se potpuno udaljili od činjenice da ovdje sjede dva poslanika koja su saslušavana u Specijalnom tužilaštvu. Tražio sam od premijerke da kaže je li ovo njen glas ili nije. Govorite o tome da ova tema nije trebala biti u NSRS, ali je trebala itekako. Mene zanima kako je moguće da je premijerka tako neozbiljna da ili na telefon ili u javnosti kaže ove stvari, šta rade sigurnosni sektori. Premijerka nema sigurnosne kulture”, istakao je Čavić, dodajući da su mnogi snimci donijeli bure u Turskoj, Makedoniji, Hrvatskoj…
Sad se vatreno borio protiv kontrolnog brojanja, rekao da je to udar na Dodika, a na mitingu je bio pored iste te Željke Cvijanović. Vladavina prava kao rastegljiva kategorija isključivo zavisna od vlastitog interesa.
Ne čudim se ja ni poseti Manuela Sarrazina, specijalnog izaslanika Nemačke za područje Balkana, Dodiku upravo na dan mitinga. Istine radi, Dodik ga je zvao na sastanak dve nedelje pre mitinga, jasno ciljajući koja će poruka biti odaslana. Preveslao ga, što bi se narodski reklo.
Odavno je jasno da je priča o brizi za narod samo jeftina politička patetika i domaćih i inostranih. Došao da vidi oko ukidanja viza za Kosovo u svetlu Berlinskog procesa i uopšte dalje sudbine tog procesa. Što ga ni diplomatski ne amnestira od ove količine naivnosti.
Koja diplomatija bi tako nešto uradila?! A isto to veče Milorad Dodik reče pred (većinom na silu) ukupljenima kako će se Republika Srpska otcepiti. Dobro to zalaganje za Berlinski proces nema šta. Vidim napredovaćemo. Posebno kod tog kandidatskog statusa, za koji dobismo, kao, preporuku. I opet ne zbog naroda, već globalnih interesa i ruskog uticaja ovde. Naravno, od toga očito neće biti ništa, jer su Francuska i Nizozemska protiv. Možda i jeste sve za interes naroda – da se sludi potpuno, otupi načisto i da mu se servira svakog jutra lopata gluposti našte srca. Guta i ne pita. Eh, nenarode moj!
Eto, slavilo se na Palama, vođa je pevao, a što i ne bi?! Budžet mu je pet puta veći i trošiće kao da su njegove. A plan zaduženja (što direktnog, što indirektnog) Republike Srpske za narednu godinu nikada veći – 1,9 milijardi KM.
Opet će ići žvaka kako je Republika Srpska, zaboga, najmanje zadužena i može se. Naravno da to nije tačno, kao što niko ne govori kako će se vraćati dugovi sa sve manje stanovnika. Nikoga očito ne zabrinjava ni podatak da je u septembru u Banjaluci prodato samo 19 stanova, a kad tržište nekretnina pada, znak je da će i sve ostalo.
“U 2023. i 2024. godini videćemo globalno sinhronizovan pad vrednosti tržišta nekretnina”, prognozira Hideaki Hirata, bivši ekonomista Banke Japana i koautor analize globalnih cena stanova Međunarodnog monetarnog fonda.
Tržište nekretnina se sada nalazi na prelasku iz faze euforije u fazu nervoze, što nam sugeriše da se tržište polako okreće na dole. Životni standard građana je u padu poslednjih meseci zbog inflacije, koja je dostigla visine neviđene u zadnjih 40 godina u USA i EU, a o nama da ne pričam. Niži i srednji socijalni slojevi stanovništva se bore za egzistencijalni opstanak, tako da ne mogu ni da razmišljaju o kupovini stana ili kuće.
Kupci za keš su se prilično ispucali, što bi se reklo, krediti su naglo postali jako skupi, a ovaj trend poskupljenja kapitala je tek krenuo. Šta ako dođe do ogromne ponudu nekretnina na tržištu? E, onda dolazi do velikog pada cena i ulazimo u faze straha, očaja i panike na tržištu. Jer, kao što ni pravna država ne stanuje ovde, tako ni logika nema svoje mesto, a ona uvek kaže da kupujete kad su cene na dnu, a prodajete kad su na vrhuncu.
Nema balona koji može da izdrži takvo naduvavanje, koje smo gledali u poslednje vreme. Pukne kad tad, a mi ništa ne naučimo iz prošlosti. Kako i da naučimo kad je friziramo, posebno mi ovde?! Još jednom: kada pada tržište nekretnina, ono povlači za sobom i sve ostalo.
Ali, šta nas briga! Nama je obećano blagostanje i sada nam je ostalo samo da ga čekamo i da zahvaljujemo beskrajno našoj mudroj vlasti i njihovoj ekonomskoj strategiji, koju niko nije video. I pusti sad te brige kad valja rešavati koalicije i nacionalnu slagalicu!
Za vreme diktature u Portugalu, cigarete su bile skuplje od heroina. Nikakvo to čudo nije, jer daj narodu droge i lakše podnosi diktaturu. Koliko ih je kod nas na lakim drogama i kokainu, biće da je i kod nas tako.
Nekima kokain kao navrtka da budu mačo tipovi, važni obnašatelji vlasti sa lažnom sigurnošću čak i velikih švalera, a sirotinji raji daj droge u vidu Zadruge, jeftine zabave i nacionalnog urlikanja. Uz jeftin alkohol.
Pa, živeli!
