I, eto, pobedio je.
Milorad Dodik je odmah organizovao slavlje što ispred Palate Republike, što unutra. Sa sve slikom Trampa na fasadi i američkom zastavom. To je ona ista Amerika o kojoj je govorio sve najgore do neki dan, a koja ga je, uzgred budi rečeno, dovela svojevremeno na vlast. Valjda sada kada je Tramp opet predsednik, to više neće biti ona prokleta Amerika, kako su joj pevali, ukinuće mu sankcije, srpski narod i on lično će postati vitalni nacionalni interes SAD-a, a Dodik će vladati doživotno. A i posle toga, sa onog sveta.
To je onaj isti čovek koji se zalaže za članstvo u BRICS-u, koji je ponosno isticao kako je kao posmatrač bio na samitu BRICS-a, čovek koji se kune u Rusiju i Kinu, na primer.
Kako se to uklapa sa Trampom, volela bih da nam svima pojasni. Ako može, mimo onoga kako je Rusija baš htela Trampa. Nedavno sam pominjala prvi mandat Trampa, čisto podsećanja radi.
Doktrina iz prethodnog mandata je bila transakcionalizam, merkantilizam i nacionalizam. Tako su sumirali u početku njegovog prethodnog mandata politički komentatori. Oni ozbiljni. To ukratko znači da dugoročni savezi i obaveze u inostranstvu moraju imati neposredni i merljivi u korist za SAD.
NATO iscrpljuje američke resurse, pa je poruka da ako želite zaštitu, platite. SAD nemaju stalne saveznike, samo trgovinske bilanse, koji moraju biti pozitivni. Na nišanu Vašingtona je bila svaka zemlja koja ostvari značajan suficit u trgovini sa SAD.
U inauguracionom govoru je rekao je da je “pravo svih naroda da svoje sopstvene interese stave na prvo mesto”.
Prema načelima ove doktrine, NATO i EU su ne samo smetnja, nego su štetne po SAD, te je ovo načelo nacionalizma ometalo i NATO i EU. Podsetimo da je EU imala veliki trgovinski suficit sa SAD, pa je za njegovu administraciju to rival, možda čak veći nego Rusija, jer merkantilistički gledano, Rusija možda nije prijatelj, ali pitanje je li konkurent i neprijatelj.
Samo da podsetim da je Tramp pozdravio Brexit i da je Boris Džonson bio drag dečko. Kako se hladno i sa visine pozdravljao sa bivšom kancelarkom Merkel, za neupućene dostupno je i danas makar na YouTube.
Takođe, ne manje značjano, dolaskom Trampa na vlast prvi put budžetski deficit
se gotovo udvostručio, mada su republikanci jednu deceniju celu držali govore i kritikovali Obaminu admistraciju zbog povećanja budžetskog deficita.
Tako je bilo u prvom mandatu, a da li će nastaviti sa ovom doktrinom ili ne, jer se globalna slika malo promenila, pitanje je. Na jednom od događaja za prikupljanje sredstava, Tramp je, iznenadivši neke sponzore, izjavio da bi bombardovao Moskvu i Peking, ako bi Rusija, za vreme njegovog predsedničkog mandata, uvela trupe u Ukrajinu, a Kina na Tajvan, kako je objavio Vašington post.
I da! U to vreme, ali i sada vidljivo, centralni princip američke strategije je da se spreči bilo koja sila da dominira Evroazijom. Malo se zaboravilo da su u dvadesetom veku SAD morale da intervenišu dva puta u Evropi i tri puta u Aziji kako bi sprečili da se kontinent ujedini pod jednim hegemonom. A to je ogroman trošak u ljudskim životima i parama. Plus čim je objavljena njegova pobeda, rekao je da će zaustaviti ratove.
Da je svet malo više od crno-bele slike, koju navijački voli i naša politička elita, svedoči podatak da je upravo Tramp bio taj koji je prepoznao značaj puta svile (o kojem se sada kod nas redovno organizuju okrugli stolovi): 2007. godine zaštitio je svoj brend u Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgiziji, Turkmenistanu, Azerbejdžanu i Jermeniji, s namerom da proizvodi votku pod nazivom “Tramp”.
Isto je uradio i 2012, želeći da da svoje ime hotelima i imanjima u svim zemljama duž puteva svile – uključujući Iran, zemlju koju je početkom mandata odmah pokušao da izoluje. Kad je preuzeo dužnost, počeo je da posluje i u Gruziji, a stvarali su se planovi za otvaranje raskošnih kockarnica u saradnji sa finansijskom grupom pod nazivom “Put svile”.
Kina, da naglasimo, doprinosi godišnjem povećanju globalnog rasta više nego SAD, EU i Japan zajedno, a to u geopolici nije beznačajan faktor.
Ne treba podsećati da su i Iran i Kina članice BRICS-a, za koji se zalaže Milorad Dodik dok se kune u Trampa.
Meni se u životu ništa promeniti neće, a sa ovakvom vlašću čisto sumnjam i celoj BiH. Nije samo do onih izvana, nešto je i od ovih iznutra. Još se smejem onom vicu od sastanka državne koalicije, posle kojeg je Čović rekao da je hladno jer nema grejanja u Parlamentu BiH, što pokazuje sposobnost vlasti; Dodik se smejao i rekao da se ništa dogovorili nisu, osim da će se ponovo dogovarati, a jedino je Nikšić opet o popravljanju atmosfere.
Dve godine slušam o atmosferi, a reforme i neki boljitak su još uvek iznad stratosfere. U egzosferi te atmosfere.