Nedavno me kontaktirao poslovno čovek iz ne baš bliskih krajeva Bosni i Hercegovini. Pregledao moj CV i želeo da zna više o okolnostima. Naravno, pojma nema o državi, a onda ja treba u pet minuta da mu objasnim šta smo, ko smo, kako živimo, šta se to kod nas dešava i politički i ekonomski. U pet minuta maksimum! Naglašavam.
Da kažem it is complicated, baš kao oni kad na društvenim mrežama unose status svoje veze (ono malo sam slobodan, ali i nisam), ne ide. Da krenem od postanka države, pa bivše države i njenih ostataka, rata i Daytona, ustrojstva države, do današnjice i blokade države i pregovora o izbornom zakonu, kuda to zapravo idemo, hoće li biti rata…
Trebalo bi brat bratu jedno satak. Minimum. Jer, moram da objasnim i status nepodobnih, izdajnika, državnih neprijatelja, UZP, FGR, uticaj drugosrbijanaca, te šta su i ko su legitimni. Najteže od svega zašto nam se istorija ponavlja, a onda i ono da je sistem ključa uvek postojao, što bi rekao Branko Anđić, samo se brava promenila.
Jer, i u bivšoj državi, on je postojao i ljudi su i tada kopali po poreklu da dokažu da su manjina i time ostvarivali brži ulazak kroz kadrovsku bravu tamo gde se znalo ko je većina. Da se ne lažemo. Da se ne lažemo da je i kroz mnogo dalju istoriju toga bilo da bi se sačuvale ili ostvarile privilegije kod Turaka, Austro-Ugara ili bilo koga ko je zaposedao ovo područje i određivao pravila.
Naravno, morala bih u tih peti minuta i da ga upozorim da dobro vodi računa šta od istorijskih udžbenika da čita ako bi se kojim slučajem zainteresovao, jer su nam mitovi osnova za busanje u konstitutivna nacionalna prsa. Možeš kao šišmiš da se okreneš naopako objašnjavajući da to u šta se zaklinju i kome se klanjaju nije istorijska činjenica, džaba ti je. Samo zaradiš modrice po leđima i glavi, izopštenost i nešto od pratećih etiketa.
Danas se samo obrnulo nekako u BiH, odnosno ključevi su postali konstitutivni, a brava i dalje nije demokratska. Kako da, objašnjavajući radnu etiku javne uprave, objasnim i da je ključ postao ne samo konstitutivan, već i partijski? Da ostali uslovi apsolutno nisu bitni, ni školska sprema, ni znanje, ni iskustvo i da nam to tvori sistem? To piše zakone, to tumači zakone, to izdaje rešenja, donosi odluke i, na sve to, nema svoje mišljenje – ni lično, ni stručno.
I još u to malo vremena da naglasim da nam je zemlja lepa: reke, jezera, čak i malo mora, šume, polja… Ali, da smo i dalje počesto na listi najzagađenijih gradova u svetu, da ga ne iznenade deponije smeća usred te lepote, nepregledna pusta neobrađena polja, kamioni balvana iz šume usred noći. Ono svega imamo i ništa nemamo, jer ništa što valja ne cenimo. Pa ni ljude. Ali, rado se klanjamo moćnim bilmezima.
U pet minuta objasniti okolnosti u kojima živim i nešto radim? I zašto radim to što radim? I da mu bude jasno? Pa, u pet minuta je samo moglo ovako nekako:
“Gospodine, ovo je lepa, mala zemlja, koja uobražava da je jako bitna i da i globalna politika od nje zavisi. Njeni stanovnici nisu narodi ili ljudi, već konstitutivni vojnici.
Korupcija je način života i merilo uspešnosti.
Vlast je toliko efikasna i dobra da je stopa registrovane nezaposlenosti u julu 2019. iznosila je 36,8 posto, za žene 45 posto, a baš ovih dana se zakazuju sastanci kako olakšati uvoz radne snage iz Turske ili Bangladeša. Ne, ne!
Nije zbog toga što se u tom periodu ekonomija digla na neslućene visine, uprkos pandemiji. Niste me shvatili, sačekajte. Ljudi su toliko srećni i zadovoljni da masovno odlaze. Jer, vlast je takva da što ne može da pokori – rastera. Kako u ratovima, tako i danas. Ovde se ljudi ne bune, već mirno odlaze. Uzgred, i dalje nam je registrovana nezaposlenost (podatak iz novembra prošle godine) 31,2 posto. Statistika kod nas nije zbir činjenica, već zbir politika na vlasti.
I javna uprava bi trebalo da se preimenuje u privatna uprava da ne zavaramo takve kao Vi da oni možda, kao kod Vas, rade u javnom interersu.
Ne, ne. Oni su privatna uprava vodećih partijskih lidera, koji sebi prisvajaju i pravo da budu ekskluzivni zastupnici konstitutivnih vojski. Sve mimo toga je nelegitimno, remetilački faktor, izdajnici, sa posebnim akcentom na strani plaćenici. Zašto s posebnim akcentom na strani plaćenici? Jer, jedni znaju ko ih je doveo na vlast, kako i kojim grantovima i donacijama i u stalnom strahu su, a drugi sanjaju da budu pogurani i da se preporuče. Zato im je u govorima najviše zastupljen taj strah da će neko nekog platiti, mimo njih. Krize su kod nas, gospodine, najčešće izazavane s vrha upravo ne bi li stigle i pare s kojima će postati odjednom mirotvorci i konstruktivan faktor.
U ovoj lepoj zemlji sve možete, ali baš sve – pod uslovom da ste lojalni partijskom šefu. I da sakrijete obrazovanje i znanje – da šef bude što pametniji i da mu ne nabijate komplekse. Čitanje i učenje odavno je u njihovim očima postalo rabota zaludnih i ludih. Niste čuli da od mnogo učenja i čitanja može da se poludi? E, to će kod nas uskoro biti i zvaničan stav naše vlasti.
Vidite da mi idemo ka toj Evropskoj uniji, bez obzira ko navijao za Ruse i Kineze, ko za Turke, ko za Ameriku. Idemo u koloni, nemo i sa nadom da će brzo praznici da se vidi familija. I to jenjava s vremenom, ali ostanu spomenici u vidu lepih kuća i navučenih roletni. Vlast ih, doduše, obiđe u inostranstvu, odnosno Zapadnoj Evropi i Americi. Pred izbore. Da im kaže da nisu sami i da traže pare i glasove. Ionako ih niko od ozbiljnijih političara ne zove u posetu, pa je dijaspora uvek dobar izgovor i za putovanja.
Mi smo retka zemlja koja se hvali nivoom inostranih doznaka. Obično niko nije ponosan kad rastera stanovništvo i čeka da pošalju pare. Ali, mi smo drugačiji. Shvatili ste, zar ne?
Vlada kako ko hoće, to je vrlo indivudualno i nacionalno obojeno. Osim Pravde. Ona ne može. Odnosno, vladavine prava nema, to nećemo ni da uvezemo, ni da se ugledamo. Istine radi, ništa ni od uvezenih reformi pravosuđa nismo mi podanici imali. Reformatori jesu, i karijerno su napredovali.
Mi smo dokazali i da nema te uspešne reforme koju mi ne možemo da napravimo neuspešnom, nema te odredbe Daytonskog sporazuma koju mi nismo u stanju da upotrebimo, zloupotrebimo ili da je navedemo kao izgovor, nema te nezavisne institucije na koju se nije atakovalo da postane od partije zavisna. O javnim i državnim preduzećima ne moram, shvatili ste kako se upravlja i za šta i kome služe.
O sebi mogu samo da kažem da živim ne baš lepe i lake dane na divnoj zemlji čiju državu niti ko poštuje, niti ko shvata ozbiljno. To Vam, je, gospodine, kao kad se zaigrate sa nečim, upropastite, pa kažete da ne valja. Država nema garantnog roka da se izvrši reklamacija i popravi. Sad bi reklamaciju da ulože svi oni koji su se nemilosrdno njome igrali, pa ugrozili i sastavne delove. Da ukratko opišem i sadašnje stanje te blokade i pregovora.“
Ostalo je još da u prostalom vremenu do pet minuta zapevam i himnu, ali ne verujem da bi mu prijalo mumljanje, pa jedino da sam izvela splet himni konstitutivnih naroda.
Saslušao čovek, onda je nastala značajna tišina, pa se konačno zahvalio i zamolio da pređemo na lakše teme. Mir u svetu, na primer.
