Izvorni Dejton? Kako ga nazivaju. Pa, sine, pazi šta sanjaš. Da krenem redom samo nekoliko stvari.
Nadležnost države je i vanjska i spoljnotrgovinska politika, zajedno sa carinskom i monetarnom politikom, finansiranje institucija i međunarodnih obaveza BiH, politika i regulisanje imigracija, izbeglica i azila, provođenje međunarodnih i međuentitetskih krivičnopravnih propisa, uključujući i odnose sa Interpolom, uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih i međunarodnih komunikacijskih sredstava, regulisanje međuentitetskog transporta i kontrola vazdušnog saobraćaja.
Skrećem pažnju da je Republika Srpska odbila formiranje imigracionog centra na svojoj teritoriji, iako je to nadležnost države po Ustavu BiH, odnosno izvornom Dejtonu.
Kaže u Ustavu i da će „u periodu od šest meseci od stupanja na snagu entiteti početi pregovore s ciljem uključivanja i drugih pitanja u nadležnost institucija Bosne i Hercegovine, uključujući korištenje izvora energije, i zajedničke privredne projekte”.
Da ne govorim da se jasno kaže da su odluke Ustavnog suda konačne i obavezujuće, a s tim u vezi da pojasnimo da ne oduzima država entitetima šume, ni zemlju, već kaže:
”Ustavni sud zaključuje da osporene odredbe Zakona o šumama nisu u skladu sa čl. I/1., III/3.b) i IV/4.e) Ustava Bosne i Hercegovine, zato što se pitanja koja se odnose na utvrđivanje vlasničkog statusa državne imovine, kao i nadležnost u vezi toga između državnih i entitetskih organa, trebaju regulisati zakonom koji će biti donesen na državnom nivou, jer su ta pitanja u isključivoj nadležnosti države BiH prema navedenim odredbama Ustava BiH.”
Donese se zakon – i Bog te veselio. I ovako se arči kao da zakoni ne postoje i kao da je tata testamentom ostavio. Na primer, ako vam je deda ostavio zemlju pod šumom, pokušajte sprovesti ostavinsku raspravu. Nema, brale, dok sve ne poseku. Evo moja drugarica i njena porodica čekaju već deset godina i uvek neki papir fali. U međuvremenu gledaju kako ostaje ledina gde je bila šuma.
E, a u Aneksu 9 – Sporazum o osnivanju javnih poduzeća u Bosni i Hercegovini stoji: “Strane ovim osnivaju Povjerenstvo za javna poduzeća (“Povjerenstvo”), koje će ispitivati osnivanje javnih poduzeća Bosne i Hercegovine za pružanje zajedničkih javnih usluga, kao što su komunalne službe, energetika, poštanske i komunikacijske usluge, a za dobrobit oba entiteta.”, pa u Članu II kaže:
“Strane, priznajući hitnu potrebu za osnivanjem javnoga poduzeća za organiziranje i upravljanje prometnom infrastrukturom, kao što su to ceste, željezničke pruge i luke, na obostranu korist, ovim u tu svrhu osnivaju Transportno poduzeće Bosne i Hercegovine” (“Transportno poduzeće”), zatim:
”Transportno je poduzeće ovlašteno za izgradnju, pribavljanje, držanje, održavanje i upravljanje te raspolaganje nekretninama i pokretnom imovinom u skladu sa specifičnim planovima koje oblikuje. Također je ovlašteno za određivanje i prikupljanje naknada, tarifa i drugih naplata što se naplaćuju za uporabu objekata kojima upravlja, za sklapanje svih ugovora i sporazuma potrebnih za obnašanje njegovih funkcija te poduzimanje drugih poslova bitnih za provedbu tih funkcija. Transportno poduzeće upravlja transportnom infrastrukturom, kako je to dogovoreno između strana. Strane će, sukladno sporazumu, dati poduzeću potrebna pravna ovlaštenja. Strane se moraju sastati u roku od petnaest dana nakon stupanja na snagu ovoga Sporazuma kako bi razmotrile kojom će infrastrukturom upravljati Poduzeće.”
Imamo li to? Nemamo. A stoji u izvornom Dejtonu, zar ne? Ako se već njemu vraćamo.
Na stranu što u tom izvornom Dejtonu stoji da je napisan na bosanskom (Da, braćo Srbi, i to je u Ustavu, onom izvornom u koji se kunete), srpskom, hrvatskom i engleskom jeziku, na stranu što ne stoji odrednica garanta sporazuma, već postoje potpisnici i svedoci, samo sebe onako pripitujem bude li raspakivanja i negiranja Sporazuma hoće li to SAD dopustiti, jer ipak je to njihovo čedo.
I da! Svojim potpisom kao svedok postpisivanja Sporazuma pribeležila se i Ruska Federacija. Može biti da bi i srpske političare trebalo podsetiti da u Ustavu (Član I, tačka 3) stoji da se Bosna i Hercegovina sastoji od dva entiteta, a da „Republika Bosna i Hercegovina, čije će službeno ime od sada biti ‘Bosna i Hercegovina’, nastavlja svoje pravno postojanje sukladno međunarodnom pravu kao država, uz prilagodbu njezina unutrašnjega ustroja prema ovdje sadržanim odredbama te unutra njezinih međunarodno priznatih granica.”
Da prestanemo više sa političkom žvakom koje nema u tom izvornom Dejtonu. Namerno stalno naglašavam ovo “izvornom Dejtonu”, a od izvora dva putića – jedan u izolaciju, drugi u dogovor.
Entiteti se, po Ustavu, dogovaraju o formiranju institucija na nivou države, a zakoni o tome se donose u Parlamentarnoj skupštini BiH.
Evo, recimo, da uđe Republika Srpska u avanturu ukidanja Uprave za indirektno oporezivanje, odnosno poništavanje saglasnosti za njeno formiranje, za šta je ova vladajuća koalicija svojevremeno glasala (uostalom, za sve institucije koje sada hoće da ukinu prvi su glasali). To prvo znači, po pravilu, da mora i to proći kroz parlamentarnu proceduru na državnom nivou, tamo gde je i izglasano. A onda? Vraćaju porez na promet? To znači drastičan pad prihoda, jer PDV se plaća do desetog u mesecu na fakturisanu robu ili usluge, bez obzira na to da li je dobavljač naplatio fakturisanu vrednost i da li će je ikad naplatiti, dok kod poreza na promet naplaćuje robu ili usluge i pripadajući deo plaća u budžet.
Uspostaviće svoju UIO? Da vidim koliko će to tek trajati. U sistem indirektnih poreta spadaju PDV, carine, prelevmani, akcize, a podsećam da su carine po Ustavu i izvornom Dejtonu u nadležnosti države, dok bi ta Tranportna kompanija na državnom nivou po izvornom Dejtonu bila ovlaštena za određivanje i prikupljanje naknada, tarifa i drugih naplata što se naplaćuju za upotrebu objekata kojima upravlja.
Cvrc!
Šta god da odaberu, biće veliki prihodovni vakuum. Od čega će živeti do tada? I kolika će biti poreska evazija? Ne zaboravimo da su sva plaćanja preko Centralna banke, koja jeste u izvornom Dejtonu. Republika Srpska teško da bi mogla bilo gde da se zaduži, a za te jače kredite garant je država, što stoji u izvornom Dejtonu.
Praviće vojsku? Skupa je to nadasve rabota, a potpisao se onaj ANP. Zar ne rekoše da su potpis i rakijom zalili?
Ukidanje VSTV? A mi to kao imamo vladavinu prava? Pa, i ovako su bili na speed dial samozvanog vođe, pa sada da formira svoje, samo bi se ozvaničilo vlasništvo i činjenica da ga neće nikada procesuirati ni za šta. Verovatno bi u novom Ustavu Republike Srpske osvanula odredba da je porodica Dodik nedodirljiva, a svi politički oponenti podložni procesuiranju u svakom momentu.
Nego, nešto ne pominje ukidanje Regulatorne agencije za komunikacije, gde stoluje njegov kadar i život otežava upravo medijima gde i kritičari mogu da se pojave? Eto, RAK nigde pod takvim imenom nije pomenut u tom izvornom Dejtonu.
Samo da se podsetimo da je osnovana 2. marta, 2001. godine spajanjem nadležnosti Nezavisne komisije za medije i Regulatorne agencije za telekomunikacije, koje su do tada radile odvojeno. Mandat je definisan Zakonom o komunikacijama BiH (Službeni glasnik BiH, br.31/03), koji je prvobitno nametnut odlukom visokog predstavnika oktobra 2002. godine, a Parlamentarna skupština BiH ga je usvojila septembra 2003. Možeš misliti, visoki predstavnik nametnuo, a Dodik to sada nešto zaboravlja?
Uostalom, ako će ukidati sve odluke visokih predstavnika, čije je postojanje regulisano izvornim Dejtonom, ukida odluke legitimnih visokih predstavnika, ako već ovaj sad po njemu nije legitiman, a onda da vratimo Poplašena za predsednika, onog koji je odbio čak i pod pritiskom međunarodne zajednice, na koju Dodik sada pljuje punih usta, da mandat za sastav vlade da upravo Dodiku? A i onih bar šezdesetak smenjenih sa funkcija, pa i Šarovića, naravno.
To što hoće svoju SIPA ništa novo nije, još od prvog pominjanja Saveta za zaštitu ustavnog poretka, a u prevodu Saveta za obračun sa neistomišljenicima i zaštitu Milorada Dodika i porodice.
Agencija za lijekove i medicinska sredstva sa radom je počela 2009. Ako me sećanje dobro služi, tad mu je partija bila na vlasti u državi, Nikola Špirić na čelu Saveta ministara, njegov kadar na čelu Agencije. E, sad ne valja. Jer, industrijski kiseonik! Znate li šta je democid? To je izraz koji je skovao američki politolog Rudolph Rummell i, prema njemu, democid označava “svaku aktivnost države koja uključuje masovno usmrćivanje njenih građana, podanika ili osoba koje su se našle pod njenom vlašću, pri čemu se kao tri najčešća oblika pojavljuju genocid, politicid i masovna ubistva”. Ja se zaista pitam hoće li istorija jednog dana o respiratorima i industrijskom kiseoniku pisati kao o democidu ili pokušaju democida.
Vrhunac je da će sve Srbe iz državnih institucija udomiti u institucije Republiike Srpske. Ko god da otkaz u državnim institucijama. Akcenat je na „dati otkaz“ i onda čekati raspored. Do tada deca neka preživljavaju fotosintezom, a Dodik da otplaćuje kredit.
I da razbijem Sneška potpuno: pravilo u svetu je da se niko neće osvrnuti za srednjim nivoom vlasti. Za državom i opštinom hoće, jer to je garancija demokratskih prava građana. Čisto da znaju kad se im se bude tražio taj patriJotizam, u prevodu odanost vođi i partiji.
Eh, reče Dodik svašta, pa i da je sve ovo sada rezultat pogrešne politike SAD i EU. Slažem se. Najveća njihova greška je što su decenijma njega baš forsirali i čuvali na vlasti. Nikada i nikoga tako u BiH, ni tenkove onomad žalili nisu, mada su u leđa duvali i Izetbegoviću i Čoviću.
I baš tog dana kada je od korone umrlo 44 ljudi, harmonika je ušla u Predsedništvo. Nije do harmonike, nije do svirača, već je do muzičkog i političkog urednika. Koji peva i majci Srpkinji iz svog kabineta. Ene! I tako svako malo imamo te umetničke momente sa majkom na društvenim mrežama. Svaka čast majci, ali psihologija kaže (ne ja, da se razumemo već neko mnogo stručniji u toj oblasti)) da to često pozivanje majke znači samo jedno – nemoć. Svako dete kada je sjađeno, uplašeno, nemoćno, junači se s jedne strane, a zove mamu, s druge.
Ljudski se bojati, znaju to građani koji decenijama žive u strahu, a pomoći ni odakle. Od izvora im je dva putića i vode na dve strane: otići ili boriti se da ova noćna mora konačno završi.
Može, naravno, i pod poderane političke skute voljenog vođe. Samo, od toga se neće moći ni jesti, ni piti, ni lečiti, a kamoli slava slaviti i zastavama paradirati. A ni majka ne može pomoći.
