Elem, iskritikovaše me do besvesti raznorazni optimisti zbog moje sumnje u uspešnost sabijanja osam u jednu trećinu. Ovakva, onakva… Za koga ona radi i navija, ništa joj ne valja, neće da vidi da je med odmah iza formiranja Saveta ministara, a mleko čim se formira Vlada FBiH.
Kašike smo dobili kad je Dodik sa satelitima potvrdio vlasništvo nad Republikom Srpskom. Zapravo, Dodik. Sateliti ili statisti jednako je, a što je vidljivo na pobuni krila SNSD-a iz Istočnog Sarajevazbog imenovanja Nešića na mesto ministra bezbednosti u Savetu ministara. Prođe pobuna dok si rekao sky. Kao da su se ikad išta i pitali!
Nešić nagrađen, između ostalog, zbog preskakanje gume između vlasti i opozicije, pa sa svi u glas ono ema esesa esesa pipija… Ili eni esaj si… Za neupućene, ono što smo deklamovali nekad igrajući gume je, zapravo, spelovanje reči Mississipi, pa bi sledom toga mogli spelovati i Nešićevo prezime – eniesajsi – i udri preko opozicione gume do ministarskog mesta.
No da se vratim optimistima ili, bolje reći, odsustvu vlastitog optimizma. Sve sam se pripitivala šta to nije u redu sa mnom kad ne vidim tu promenu u Dodiku ili Čoviću koju su oni videli. Hteli su da vide i ovi iz osmorke. Nazor, što bi se u Bosni reklo. Te eto ga evropejac, te HDZ nije mogao sa SDA, ali sa njima će biti kao u priči ili pesmi.
Meni to ličilo kao kad žena umišlja da će ona promeniti barabu, kriminalca, kockara, pijanicu i pri tome sklonog nasilju. Njega sredina jednostavno ne razume, ali ona će izneti na površinu sve ono dobro u njemu i biće to čovek na svom mestu. Posle prvog udarca to isto kaže, posle drugog krivi sredinu i okolnosti, posle trećih batina ostaje s njim zbog dece… I tako do smrti ili do sigurne kuće. Kamo puste sreće da imamo toliko sigurnih kuća. Sa grobljima je već drugi slučaj.
Onda malo je, brate, pozicija za toliko stranaka – u onaj klin od jedne trećine smestiti toliko apetita, bogami poteško. Jer, i ti reformatori rade potpuno isto – potpisuju koalicione sporazume prvo na državnom nivou, pa dele između sebe onaj komad što im pripao. E, ali ima i nivo Federacije, pa se stvar komplikuje, jer na državnom nivou nije više osmorka, ali na nivou Federacije jeste, a već se postavilo pitanje ko je koga izdao kod domova naroda, ko koga hteo da izigra oko mesta potpredsedavajućeg Saveta ministara. SDP trenutno zamrzao svoje mesto u osmorci, šestorci, trojci…Ko bi znao gde je i kada šta od toga.
Možda su zamrzli to oko šestorke na državnom nivou i osmorke na entitetskom, ali nisu trojke na kantanalnom? Čekamo rasplet i čitamo pisma i saopštenja. Ja treba da budem i dalje optimista?!Eto, ne znam. Ne vidim ja tu ni iskoračić iz onoga da nam trebaju sposobni i da je dosta podele vlastikao da je plen.
Profesionalnost očekujem samo u tragovima, jer taman da su ti “tragovi” suvi genijalci, omeđeni su sporazumom, partijskom odanošću i većinom. Isti je trougao, samo je na jednom kraku malo više igrača, odnosno veća je gužva. Ako se trougao nakrivi, prvi će popadati bilo da se zovu osmroka, šestorka ili trojka. Trgovačka matematika, ona najprostija.
Bilo je i ljubljenja i čestitanja oko budžeta Federacije da sam se opet preispitivala šta je to što ja ne vidim. Kao glasanje za budžet je pokazalo novu većinu. Gledam brojke koje kažu da od 6,7 milijardi KM 1,1 milijarda ide za otplatu dugova, a 3,1 milijardi na isplatu penzija. Za sve ostalo ostaje 2,5 milijardi. Ta moguća nova većina neka vidi šta će, a toliko i o istorijski najvećem budžetu o kojem priča premijer (još uvek) Federacije.
Pokušavam i da dokučim čemu one silne zakletve pojedinih partija iz Federacije kako nikada, ali ni po koju cenu neće sa nacionalnim strankama.
Prvo, koja to u Republici Srpskoj nije?! Drugo, koji je njihov uopšte uticaj na to ko će pobediti u Republici Srpskoj?! Treće, je li to ne znaju da sa nekim iz Republike Srpske moraju u državnu vlasti?! Od onoga ništa i ni po koju cenu, sad su progutali i HDZ i SNSD sa sve Nešićem pride. U šta će se zaklinjati narednih izbora?
Naravno da je Dodik (sa Čovićem) brzo formirao državnu vlast, jer valja doći do kredita i para. Toliko ih nema da je Lanaco ostao bez posla vrednog četiri miliona za opremanje osnovnih škola informatičkom oprem, i internetom u Republici Srpskoj, jer su pare bez najave preusmerene u druge stvari. Odnosno, od četiri miliona, ministarstvu je ostavljeno samo 500.000.
A i šta ima deca i nastavnici da uče?! To em nije popularno, em nije podobno za političku karijeru. A ako i budu nešto od toga dobili, valjda je preči Prointer u ovim teškim vremenima kada su izgubili SAP licencu, a samim tim i pare!
Čim stigne kakav kredit preko države da se nagradi Dodik kao kooperativni evropejac – eto informatike, eto softvera, eto nadoknade za izgubljenu SAP licencu. Može mu se. Sposoban je da probije put u umove ljudi, bez obzira da li to oni žele. Pronašao je način da bude prisutan silom i obmanom, bahatošću i i insinuacijama – svuda i u svakome. On deli ljude na pobednike i gubitnike– pobednicima ukazuje poštovanje dokle god može da ih iskoristi za svoje ciljeve, gubitnicima sleduje isključivo prezir. Zato voli da priča o pobedama. Kome nije nešto jasno, neka se osvrne na odnos sa svim političkim partijama u Srbiji – kad su bile u vlasti i kad nisu.
No malo je ostalo onih koji imaju tu beznadežnu naivnost da veruju kako lojalnost naciji pobeđuje lični interes. Obratno je i kod onih koji glasaju i kod onih za koje se glasa.
Naravno, Evropska unija (i SAD) je u očaju da prikaže bilo kakav uspeh, jer su prvo poklonili kandidatski status, a onda i aplaudirali, da ne kažem skandirali i suflirali novoj koaliciji na državnom nivou. Sad će se sniziti lestvica da ovi politički invalidi prekoče nekako, a posle idemo kroz već viđene faze: impresioniranost, pa zabrinutost, pa razočarenje…
I, naravno, izveštaj o nepretku gde se pominje ono čuveno “postignut je ograničen napedak”. Naravno, kad smo ograničeni i duhovno i moralno kao francuski balkon – onaj gde ni da iskoračiš ne možeš, već samo da naslonjen posmatraš.
I možda bih mogla da iscedim neki optimizam u ovakvim političkim i sebičnointeresnim odnosima da ne gledam kako se od nekoliko voljnih da zaista nešto urade zarad opšteg interesa broj svodi na nikoliko. Samo jedno slovo, a takva razlika – od nekoliko do nikoliko.
