DNEVNIK GLUPOSTI
ILI SE PRIKLONI ILI UKLONI
Grupa mladih ljudi, većina studira politologiju, i ja neki dan u Mostaru. Ćaskali, rekla bih, o ekonomiji, državi i gde ko sebe vidi. E, rekoše mi da ništa ne može da se učini ovde, da moraš da se prikloniš ili ukloniš. Ne kažem da nije tako, no sam se smrzla od pomisli da mladi razmišljaju na taj način. Poražavajuće. Kažu da bi se uključili u neku akciju ako bi neko pokrenuo. Dakle, i kod mladih i kod starih uvek isto – čeka se neko da pokrene. Neko. Šta god to značilo. Jedan mladi momak, svršeni student psihologije, priča kako se uključio u jednu stranku, pokušao da menja i onda ga, naravno, upregli da radi sve ono što njima ne pada na pamet da rade. Recimo, kao potrčko. To je ono kako partije cene tu mladost, o kojoj stalno pričaju. E, a statistika kaže da od ukupnog broja zaposlenih osoba 66,3 posto pripadaju starosnoj grupi od 25 do 49 godina, dok kod nezaposlenih 64,2 posto pripada istoj starosnoj grupi. Podaci za prvi kvartal ove godine, da napomenem. U poređenju sa prethodnim kvartalom, broj zaposlenih osoba je ostao isti, a broj nezaposlenih se smanjio za sedam posto. Ne vidim da se iko zabrinuo šta bi sa tih sedam posto, a ne mislim ni da će se podaci bitno razlikovati u narednom periodu. To su, valjda, oni koji se radije uklanjaju nego priklanjaju. I nikog ne brine razočarenje. Sve mi se čini da ih veseli činjenica da se sklanjaju ovi što se ne priklanjaju. Ne moraju oni da ih uklone.
PODOBNI vs. SPOSOBNI
Ostarela sam slušajući kako će ovi ili oni čim dođu na vlast, uneti promene da će na na rukovodeća mesta doći sposobni, a ne podobni. A onda odmah posle izbora kreću vesti od tome šta je kojoj partiji pripalo! Postalo je nenormalno normalno da se funkcije dele kao u ostavinskom postupku, pa koliko pripada deci, a koliko rođacima. Neverovatno je koliko se o tome otvoreno govori kao da ne postoje zakoni i procedure. Još je neverovatnije kako niko ne reaguje. Ako izuzmemo ministarska mesta, šta im to, zaboga, pripada i po kojem osnovu?! Čuj pripada! I sad gledaj čuda neviđenog – kažu mesto pravobranioca BiH pripalo SDP-u i bio konkurs. Niko se nije prijavio. Oni koji su stručni i možda bi se i prijavili, znali su da to pripada SDP-u, a iz SDP-a ili nema takvih ili ih niko nije obavestio na vreme da se mora fingirati to prijavljivanje na konkurs.
Još jedan primer. U toku je konkurs za direktora Direkcije za evropske integracije. Mesto je, takođe, “pripalo“ SDP-u. Sadašnji direktor, kažu, nema šanse jer je „njihov“. Nisam to tako videla kada je pokojni Svetozar Pudarić, dokazani socijaldemokrata, ostao bukvalno u vazduhu. Sadašnji direktor se potrudio da se nađe radno mesto za njega. Dakle, taj „njihov“. Nisu to uradili „njegovi“, ako ćemo baš na takav način. A ako ćemo i nacionalno, kako to kod nas mora, Svetozar je bio Srbin, sadašnji direktor Bošnjak.
Sposobni znaju da je sudija takav da ako ne predaš utakmicu odmah, dosudiće bar tri penala ‘nako. Nema veze koliko si se dokazao na poslu, koliko su stručan, koliko si doprineo i sarađivao sa svima – šanse nemaš čim te svrstaju u onu kolonu „njihov”. I nema veze koliko si tup, glup, zlonameran ili ne ispunjavaš uslove, politička zvezda možeš biti ti ako si prave nacije i „naš“. A kad pomenu vladavinu prava, onu od ponedeljka i samo što nije, prevrnem se od smeha jer nemaš šanse ni da uđeš u uži izbor ako te neka stranka ne predloži. Jer, pripalo im!
SUKOB INTERESA
Ima toga kod nas i strogo se o tome vodi računa. Vrlo pažjivo i budno. Ne, nisam poludela. Sukob interesa je u onom između privatnog i javnog. Striktno se vodi računa o tom da privatni interes uvek pobedi. Može više funkcija u isto vreme, može i da ministar postane direktor institucije u svojoj nadležnosti i za vreme dok mu mandat ministra teče, može i porodični raspored funkcija i poslova. Dakle, samo treba proširiti ime Komisiji za sprečavanje sukoba interesa u Komisija za sprečavanje sukoba privatnog i javnog interesa. Eto, rešila sam vam i to, kako bi tviteraši rekli.
