Otvorim portale jutros i nađem naslov:“Ozbiljno upozorenje iz sarajevske Hitne pomoći: U BiH i regionu nema seruma za ugriz zmije”.
Piše i da u u BiH živi 14 vrsta zmija, od čega su samo tri otrovne. Ovaj broj tri me ubi psihički, jer je neminovna acocijacija na naša tri konstitutivna, počesto zlobna naroda. To ujeda tako da nijedan serum ne pomaže. Još ga nisu pronašli.
A opet želim da mislim da su ljudi mnogo bolji od ovih otrovnih komentara, pretnji i etiketiranja, koje su nam postali svakodnevnica. I da li će ikad biti ta neka vakcina koja će nas zaštiti kolektivno od izliva mržnje, zajedljivosti, kletvi, a na prvom mestu neznanja, koje rađa predrasude, podele i netrpeljivost. Broj tri kao usud.
I na ova otvorena vrata Srbije za svakog u BiH ko hoće da se vakciniše ima komentara da se čovek smrzne. Hajde što se takvi ne pitaju zašto u svojoj državi nisu još dobili priliku da se vakcinišu i tako zaštite i sebe i druge, nego ne preispituju onoliko slučajeva sa smrtnim ishodom koji su se mogli izbeći samo da su na vreme vakcinisani. Kako je njihovim najbližima – pitaju li se?!
Na kraju, pitaju li se svaki put kad vide platnu listu na šta ide onaj deo koji se uplaćuje za zdravstvo? A na šta idu ostali porezi i parafiskalni nameti? I kako to da je Srbija uspela da nabavi toliki broj vakcina i počne s vakcinisanjem već u decembru, a BiH nije?
Hajde da shvatim da Bošnjaci doživljavaju Srbiju kao agresorsku zemlju, da pamte izjave Aleksandra Vučića, samo teško mi da shvatim da ne pitaju za efikasnost svoje/naše države i užasnu tugu onih koji su ostali bez najbližih samo zato što nisu vakcinisani na vreme. Više ne mogu da nabrojim koliko mojih prijatelja i poznanika više nema i koliko puta sam u zadnje vreme izjavljivala saučešće, a da reči utehe ne postoje.
Da napomenem da se i tzv. indijski soj virusa pojavio u susednoj Hrvatskoj, a mi raspravljamo treba li ući na ta otvorena vrata za besplatnu vakcinu u Srbiji. Jer, kažu stručnjaci da je visoka efikasnost vakcine protiv ozbiljnijih ishoda bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda visoka.
Devojka iz Tuzle izvršila je samoubistvo. Ne znam šta mi bi da pogledam komentare. Užas! Za boga milog, gde je zakon, gde su kontrolni mehanizmi da ukinu i kazne ovakve “komentatore”, gde je tu mrva empatije prema porodici?!
Nije u pitanju politički komentar ili navijanje za svog voljenog partijskog vođu da bismo ih klasifikovali kao botove ili trolove. Po popisu iz 2013. godine, ustanovljeno je da je kompjuterski nepismeno 38,7 posto stanovništva. U ovu kategoriju spadaju osobe koje ne znaju nikako da koriste kompjuter. Odakle ovolika mržnja i primitivizam među kompjuterski pismenima?! Treba li da konstatujemo da živimo u mizoginoj državi i državi u kojoj ni saosećanje ne stanuje?
Jer, svaki dan gledam kako iz kontejnera ljudi vade hleb, gladni i nemoćni, svaki dan nekom pokušam bar za taj dan da obezbedim hranu i boli jer znam da je to samo kratkoročna pomoć, a trajnog rešenja ni na vidiku. Ili ona slika u marketima kad vidite stariju osobu kako prebraja onu žutu siću da vidi može li da plati hleb i neku konzervu.
Takvi ne mogu ni do te Srbije da se vakcinišu, a vlastita država im ne pruža ni pomoć u hrani, a kamoli da dođu na red za vakcinu! Nemaju ni za osnovne lekove i zdravstvenu pomoć.
A studija Svetske banke (Redovni ekonomski izvještaj broj 17, 2020) napominje i ovo: “Zabrinjavajuće je da preko 60 procenata onih koji će vjerovatno postati siromašni zbog COVID-19 krize, trenutno nije obuhvaćeno nikakvim programom socijalne zaštite.”
I mnogo više razmišljam o ovome nego ko će biti visoki predstavnik i kako je imenovan. Hoće li njegov izbor, osporavanje ili prihvatanje, promeniti ovu tužnu sliku? Znalo se da će doći, znalo se da će Rusija reći svoje njet, a sa Nemačkom dogovarati nešto kao, uostalom, i sve ozbiljnje države koje vode svoju spoljnu politiku i znaju šta je geopolitika.
Mi ni svoju spoljnu politiku, a da ne govorimo o znanju geopolitike. Vučić će ponovo biti onaj koji može držati Republiku Srpsku pod kontrolom i u ovom slučaju osporavanja Šmita, a mi ćemo o tome debatovati na društvenim mrežama i portalima sa pojačanim otrovom. Za koji, ponavljam, još seruma nema, vakcina ni na vidiku.
Serum bi moglo biti učenje i znanje, a vakcina vladavina prava, na primer, ali daleko je sunce, a još dalje su znanje i pravo od ove države. Da ih ima, pored svih ostalih stvari kažnjavani bi bili svi ovi trovači života i govornici jezikom mržnje.
Plus demografska katastrofa. Za deset poslednjih godina broj upisanih osnovaca je smanjen za 61.369, srednjoškolaca za 38.884, a broj studenata za 34.310. Ovoliki pad broja upisanih osnovaca samo pokazuje, sledom logike, da nam radno sposobno stanovništvo u najboljim godinama nepovratno odlazi. Ko će zarađivati za penzije, a ko za otplatu dugova, ne zna se.
Odgovor ne nude ni oni koji su za to plaćeni. Vrlo brzo uopšte više neće biti bitno kakva je struktura BiH, ima li visokog predstavnika i je li dejtonska ili ne. Ni Republike Srpske, ni onoga od čega hoće da se otcepi. Izgleda da je to jedini smisao u ovoj besmislenoj politici, a možda i jedini spas za preživele i preostale. Jer, dokle god ima šta da se otme i od koga uzme – trovanje prestati neće.
