Sve smo probleme rešili, sve nam ide baš kako treba (akcenat je ovo kako treba), pa nam je sad samo preokupacija ko će biti kalif umesto kalifa onoga što još uvek zovu socijaldemokratija. Bože, hoće li uopšte biti izbora u SDP-u ili će se menjati Statut, koja će strujine struja prevladati i da li će sadašnji kalif ostati kalif ili postati vezir, koji će imati moć nad novim kalifom?! Kod nas je, inače, biti bivši najgore prokletstvo, bez obzira koliko si uspešan kad postaneš bivši nakon vlasti.
U Republici Srpskoj sve oči uprte u to kako će funkcionisati Banja Luka. Izeš sve ostalo, to je jedino bitno. I u Republici Srpskoj ima ta opština koja je vrednija od 10 drugih. Gužve saobraćajne su i dalje u administrativnom centru Republike Srpske, jer valjda oni koje je Stanivuković optužio da su plaćeni da se vozikaju i prave gužvu, nisu još čuli da su izbori završeni. Ne izlaze ljudi iz automobila, pa im promaklo.
Elem, sve nam je potaman i samo nas malo more te dve krucijalne stvari: ko će biti čelnik SDP-a i kako će funkcionisati vlast u Banjaluci. Malo nas zabave i odloženi izbori u poplavljenim opštinama, ali i tamo gde je tesno nam ga skroji, nano. Osim u Konjicu. Tu je stvar vrlo jasna. SDP šanse nema, bez obzira što je predsednik SDP-a i premijer Federacije iz tog grada.
Šta će to doneti uopšte stanovnicima tih opština, nismo baš sigurni, osim da se meri broj osvojenih mesta u takmičenju između partija – čiji je veći. Broj načelnika i odbornika, naravno. Da ne pomislite nešto drugo, ne daj bože.
Dobili smo blizance, ako niste znali. Mašala! Plodni smo, nema šta. Ali, za gubitke. Deficit blizance ili dvojni deficit – i budžetski deficit u oba entiteta, uz standardni deficit tekućeg računa platnog bilansa.
Kada se saberu robni bilans (izvoz roba minus uvoz roba), bilans usluga (izvoz usluga minus uvoz usluga) i kada se na to dodaju, u neto iznosu, strane penzije, radničke doznake i drugi transferi, dobije se tekući račun platnog bilansa.
Sa izuzetkom Slovenije i Hrvatske, sve zemlje bivše Jugoslavije imaju ili dugotrajni ili visoki deficit (stanja) tekućeg računa, ili i jedno i drugo.
E, mi sad imamo i budžetske deficite, te nam se smeši vedra i razvojna budućnost. Posebno kad gledamo da se entiteti ubrzano zadužuju na domaćem tržištu kapitala, na prvom mestu, da planiraju još i više sa obrazloženjem da smo nisko zadužena zemlja (grohotom se smejem!), ali ne pominju da je pad izvoza i industrijske proizvodnje. Naravno, i to što se zadužuju nije u naš razvoj, nego u njihov. Materijalni.
I da dodam, potpunije slike radi, jer mi na živce ide taj ničim pokriven optimizam onih koji su dovde i doveli – deficit tekućeg računa platnog bilansa se može ili finansirati, ili prilagođavati. Prilagođavanje ne dolazi u obzir jer imamo valutni odbor, odnosno nema devalvacije valute da se poskupi uvoz, a pojeftini izvoz. Igranje valutom ovde značilo bi pomor svega! Apsolutni pomor!
Finansiranje deficita tekućeg računa platnog bilansa se vrši uvozom kapitala kroz investicije. Da pitamo koje to ivesticije kod nas?! Obim trgovanja na berzama kod nas je toliko smešan jer su sve učinili da ga obesmisle u ogromnoj korupciji, dajući (posebno jasno kao dan u Federaciji BiH) u ruke komisiji ogromna ovlaštenja i okrenuli glavu na drugu stranu zarad privatnog interesa jedne povlaštene grupe. Inače, procena je da u Federaciji tako stoji zamrznuto oko 12 milijardi KM akcijskog kapitala. Našeg vola su zaklali sebi za kilo mesa.
U Republici Srpskoj se gleda ko će ovladati i imati najveći uticaj, rušeći tako dodatno poverenje u berzu i tržište kapitala.
Ko je od inostranih lud, osim mešetara, da poveri kapital znajući da nikada do pravde neće doći ako se neko nameri da ga ili minira ili mu otme imovinu?!
Evo, grlo me boli postavljajući pitanje hoće li išta tim povodom uraditi, a svesna sad da neće dokle god ne završe svoj privatne poslove, jer su svesni da je opšte ćutanje u državi na sve anomalije.
No da naglasim: finansiranje deficita tekućeg računa ne može se vršiti večno. Osim u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, pa se pitamo zašto ne napreduju i zašto su stalno u potencijalu.
Kad zemlja ima deficit tekućeg računa, ona uvozi više roba i usluga nego što izvozi, a taj neto uvoz se mora platiti trajnim davanjem para inostranstvu, čime se čuvaju radna mesta u inostranstvu, a smanjuje broj radnih mesta na domaćem terenu. Tako se radna snaga i seli u inostranstvo, uz onaj drugi razlog zgađenosti domaćim vlastima koje niti haju, niti šta rade.
Da ponovim i da je u BiH na sceni pad izvoza, odnosno u prvih osam meseci ove godine izvoz iz Bosne i Hercegovine iznosio je 10,524 milijardi KM, što je za 6,3 posto manje nego u istom razdoblju 2023. godine, a uvoz je iznosio 18,848 milijardi, što je za 3,6 posto više nego u istom prošlogodišnjem razdoblju, dok je vanjskotrgovinski robni deficit iznosio 8,424 milijardi.
Na vidiku nikakvih promena nema, osim na gore.
Daj me još jednom pitajte zašto nisam optimista glede i unatoč ove vlasti. Nisam ni u pogledu one. Da ne bude zabune. Samo što je ona imala suficit, bar u Federaciji, a u Republici Srpskoj nema tih para koje SNSD ne može da spiska ‘nako.
Ma, očito nam ide baš kako treba. A znamo svi kome ovako treba.
