Spuštate li se sa Petrovaradinskog mosta, znanog i kao Duga, ka centru Novog Sada, tek što prođete zgradu Izvršnog veća, tj. vojvođanske vlade, tamo gde su 1989. godine bacali jogurt i u antibirokratskoj revoluciji, počeli gušiti autonomiju Vojvodine, ali i Kosova uz pokliče „Oj, Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela“, ugledaćete monumentalno stakleno zdanje na kom velikim, umirujućim slovima piše: Galens.
Kao da je nasilno umetnuto to monumentalno zdanje iz nekog drugog vremena i nekog drugog prostora. Zovu je Pupinovom palatom, ali Novosađani je od milja ipak zovu Dodikovom palatom, o čemu su mediji ranije izvještavali (https://rs.n1info.com/izbori-2022/beogradski-izbori/ssp-nakon-novog-sada-galens-i-u-beogradu-gradi-dodikovu-palatu/)
Zašto?
Pratimo nastavak priče koja nas smešta koji kilometar dalje od centra Novog Sada. Do te tačke, putovali busom, ili autom, proći ćete naselje zvano i znano kao Liman. Ima ih četiri. A u nastavku Limana, baš kad se već približimo toj tački, naselje je zvano i znano kao Telep. Nekad je tu bila jedna velika praznina koju su tek donekle popunjavale oni vojvođanski kućerci. Danas se ne vidi kraj novim zgradama, a na samom početku jedan je takođe monumentalni kompleks. Na vrhu jedne od zgrada velikim, umirujućim slovima, pogađate, piše: Galens.
KAKO JE “GALENS” METASTAZIRAO
Iz te tačke skrenete levo, te kaldromom pored vojnih objekata dođete do Šodroša, oaze prirode u centru Novog Sada, šumi omeđenoj rukavcem Dunava, prostorom u kom već mesecima kampuju ljudi koji žele da spreče rušenje šume i gradnju nečega što se kolokvijalno zove Novi Sad na vodi.
Odmah do Šodroša nalazi se objekat na kom velikim, umirujućim slovima piše „Brodogradilište Novi Sad“. Kako? Pa još nisu stigli da izmene slova i napišu Galens, ali hoće, ne brinite.
Brogradilište je u vlasništvu Galensa još od 2017. godine, a nakon što su izvršili tu transakciju najavili su da na prostoru brodogradilišta planiraju gradnju „najmodernijeg, humanog stambeno-poslovnog kompleksa, po ugledu na evropska uređena brodogradilišta pretvorena u nove omiljene gradske četvrti“.
Taj „humani kompleks“ dobio je u narodu i ime: Novi Sad na vodi, po uzoru na starijeg i većeg brata Beograd na vodi.
A setimo se, da bi Beograd na vodi postao ono što danas jeste, trebalo je poravnati bagerima kvart zvan i znan kao Hercegovačka ulica. Nelegalno, razume se. Sam predsednik je, osvrćući se na brojna pitanja o dešavanjima u Hercegovačkoj, priznao da su to uradili „potpuni idioti“, ali tu se stalo. Odgovarao nije niko, gradonačelnik, koji je sad ministar finansija se pravio glup i lud i nemoguće je postalo moguće. Nikao novi grad na temeljima krivičnog dela.
Slično se sprema i u Novom Sadu, tvrde aktivisti koji su mesecima branili šumu Šodroša.Nelegalna seča šume zbog navodne gradnje novog mosta u Novom Sadu za mnoge je samo paravan baš za gradnju Novog Sada na vodi. To je neka vrsta preko potrebnog i opravdanog iskoraka jer će se most predstaviti kao javni interes, a kad se jednom uđe u šumu onda je nebo granica, a na tom nebu će velikim, umirujućim slovima pisati: Galens.
I ušla je policija. Baš na dan kad se obeležavao dan oslobođenja grada od fašizma, 23. oktobra, branio se Šodroš. Pozvani su bili i stari i mladi, svi kojima je Novi Sad u srcu. A onda su, baš iz srca brodogradilišta, na kom još ne stoji velikim, umirujućim slovima Galens, ali ne stoji ni neki znak MUP-a, u formaciji izašle jedinice regularne policije, interventne policije, žandarmerije…
Na stotine njih. I uputili su se pravac u šumu. Pod punom ratnom opremom.
I pitamo se kako smo došli do situacije da stotine građana pokušavaju probiti kordone policije kako bi zaštitili šumu? Kome policija čuva leđa? Šta traže u privatnom vlasništvu, odnosno u brodogradilištu?
AKUMULACIJA RATNO-PROFITERSKOG KAPITALA
Odgovor je jednostavan, reći će nam dugogodišnji novinar, pa i aktivista, Dinko Gruhonjić.
„Ovo što danas gledamo je deo šire slike, tzv. tranzicije, odnosno kontrarevolucije koja je izvršena u ovoj zemlji, odnosno militantnog nacionalizma za koji je karakteristična akumulacija prljavog ratno-profiterskog kapitala, a koji ne preza ni od krčenja šuma. Jer, zašto bi strepio od krčenja šuma kad nije strepio ni od krčenja ljudskih života“, pita se on.
Prisetio se za čas i vremena Miloševića gledajući te jake policijske snage:
„U pitanju je restauracija devedesetih. Opet imamo kordone, policajce koji, ne samo da ne dozvoljavaju da se šeta kroz šumu, nego i biju. Živimo neki Dan mrmota, moglo bi se reći da živimo neku vrstu pakla gde se sve ponavlja“.
A na ulasku u taj pakao velikim, umirujućim slovima piše: Galens. Baš kao i na brojnim zgradama po Novom Sadu. Galens, koji je nedavno postao jedan od suvlasnika Pavlović banke, čiji su osnivači dva brata iz Zvornika, Galens čije ime krasi Pupinovu, odnosno Dodikovu palatu. Galens je glavni izvršitelj radova po Novom Sadu, ali i po Vojvodini.
„Javna je tajna da Dodik stoji iza Galensa“, reći će nam Miran Pogačar, aktivista i jedan od ljudi koji su aktivno branili Šodroš, podsećajući šta je ta firma radila i po Fruškoj Gori, nacionalnom parku.
„Usred nacionalnog parka su napravili privatnu hacijendu i to na vrhu brda poput gospodara i kmetova. Nikome ništa ne obrazlažu, a sve to rade u dogovoru sa vlastima,“ zaključuje Pogačar.
Gruhonjić je nešto oprezniji u izjavi oko Dodika, jer nema dokaza koji ukazuju da je Dodik iza svega.
„Nemam dokaze za to, ali ne bih bio iznenađen. Ne verujem da jedna takva megalomanska kompanija kao Galens, koja je postala vlasnik ne samo Novog Sada, nego i dobrog dela Vojvodine, Fruške Gore, gde je kupila stotine hektara placeva čak i u zaštićenom području nacionalnog parka, to može uraditi bez jake političke pozadine. A sad, da li je ta pozadina Andrej Vučić ili Milorad Dodik, sve je to ista banda“, razočarano će Gruhonjić.
Sad smo dobili i odgovor na gore postavljeno pitanje.
Možda samo još jedna simbolika za kraj. Famozna Pup… Dodikova palata izgrađena je na ostacima najstarijeg naselja u Novom Sadu i to iz perioda od pre 3.000 godina.
Tu se nekad nalazila i jermenska crkva sa grobljem.
I kako je Gruhonjić rekao: „Zašto bi se strepilo od krčenja šuma kad se nije strepilo od krčenja ljudskih života“?
Nema razloga onda da se strepi i od krčenja istorije, a posebno mrtvih. Oni su tek moneta za potkusurivanje, a jermensko groblje u ovom našem koordinatnom sistemu nema ama baš nikakvu vrednost. Palata, sa druge strane, ima.
