Izbori u Crnoj Gori

Šta su ekonomske reforme donele građanima i kako utiču na zdravstvo

Piše: Grujica Andrić (BBC News na srpskom)

Kada je crnogorska vlada usvojila plan ekonomskih reformi poznat pod nazivom Evropa sad u novembru 2021. godine, Iva, 80-godišnja Podgoričanka, doživela je najveći rast penzije koji pamti.

On joj je „kako-tako pomogao” da živi bolje, ali usled inflacije to i dalje „nije dovoljno da živi bez ustezanja”, objašnjava penzionerka za BBC na srpskom, dok u jednom od parkova glavnog grada Crne Gore odmara od šetnje.

„Imam sreću da živim u sopstvenom stanu i od penzije od 400 evra mogu sama da se snađem, ali i dalje gledam cene i pratim akcije u prodavnicama”, priča Iva, koja nije želela da otkrije prezime.

„Dobro je i što moja deca i unuci ne zavise od mene, niti ja od njih – da je drugačije, Boga mi ne znam kako bih”, dodaje.

Crnogorska vlada predložila je Program reformi za inkluzivniji i održiviji ekonomski razvoj na predlog Jakova Milatovića i Milojka Spajića, tadašnjih ministara u ekspertskoj vladi Zdravka Krivokapića, a danas predsednika Crne Gore i lidera Pokreta Evropa sad.

Minimalna plata povećana je na 450 evra, najmanje penzije na 250 evra, uvedeno je progresivno oporezivanje i oslobađanje od poreza za one sa bruto primanjima manjim od 700 evra, dok su ukinuti doprinosi preduzetnicima i radnicima za zdravstveno osiguranje, koje će se sada finansirati iz budžeta.

Jakub Kratki, češki ekonomista i analitičar kompanije Delta Đenerali, kaže za BBC na srpskom da „smanjenje poreza na dohotke možda nije najpametnija odluka u trenucima kada se država suočava sa fiskalnim izazovima”.

„Ali, održivost zaista zavisi od udela radnika koji će dobijati minimalne plate u budućnosti, jer je novi sistem oporezivanja progresivan”, dodaje on.

Kratki ipak naglašava da „slon u sobi” i najveći problem Crne Gore nisu porezi, već „veliki spoljni dug, skupe investicije, poput autoputa koji vodi ‘od ničega do ničega’, i problematični ugovori sa stranim kompanijama, kao što su kineske”.

„Te investicije će i u budućnosti nastaviti da isisavaju sredstva iz budžeta, a ne mogu da donesu željeni profit”, objašnjava.

Više novca u džepu, manje u državnoj kasi – da li je održivo?

Iako joj je prvi utisak bio da sada ima nešto više novca na raspolaganju, 80-godišnja Iva, koja se pre više od pola veka doselila u Podgoricu iz Dalmacije, regiona u Hrvatskoj, razmišlja i „koliko će sve to da potraje”.

„Odakle nama pare za to? Odakle državi pare?”, pita se ona.

„Meni to deluje nerealno – daj Bože da se pokaže da ja nisam u pravu, ali ne verujem u to”, priča starija Podgoričanka, odmahujući šakom na kojoj nosi veliki srebrni prsten.

Prema planu Evropa sad, dodatni prihodi bi trebalo da se sliju u budžet od oporezivanja neprijavljene imovine, povećanja akciza na duvan, alkoholna pića i derivate nafte, kao i ubiranjem poreza na najviše prihode u zemlji.

Ovaj plan kritikovali su i iz Demokratske partije socijalista (DPS): današnji vršilac dužnosti predsednika te partije Danijel Živković, koji ga je u skupštinskoj raspravi o budžetu 2021. godine označio „realno neodrživim u ekonomskom sistemu” Crne Gore.

Rast javnog duga Crne Gore i pad vrednosti obveznica te države tokom 2022. i 2023. zabrinuo je stručnjake, ali i sadašnje i bivše funkcionere, koji su se međusobno pozivali na odgovornost za takvo stanje javnih finansija.

Andrej Milović, potpredsednik Evrope sad, ističe za BBC na srpskom da su efekti uvedenih promena za građane „nemerljivi i već se osećaju”, iako je „inflacija na svetskom nivou malo umanjila taj efekat”.

On tvrdi da su „novoj vladi (Dritana Abazovića) ostavili nikad stabilnije finansije i punjenje budžeta čijim se efektima danas hvali, iako je to uspeh prethodne vlade i lidera Pokreta Evropa sad”.

Jakov Milatović i Milojko Spajić

AUTOR FOTOGRAFIJE: STEVO VASILJEVIC/REUTERS

Potpis ispod fotografije,Jakov Milatović (levo) i Milojko Spajić (desno) tvorci su ekonomskog plana Evropa sad

Jakub Kratki navodi da u periodima fiskalne nestabilnosti smanjenje poreza može biti problematično, ali da stanovništvu može doneti i boljitak.

Poseže za primerom Rumunije, koja je takođe sprovela reformu oporezivanja zaposlenih u januaru ove godine, umanjujući poreze za male preduzetnike i određene grupe radnika.

„Za sada to relativno funkcioniše, iako bi možda moglo da naruši konkurentnost ekonomije, ukoliko cena rada nastavi da raste u kombinaciji sa ulaganjem u infrastrukturu, što vidimo i u Crnoj Gori”, objašnjava češki stručnjak.

„Sa druge strane, u Crnoj Gori i dalje imamo relativno visoku stopu nezaposlenosti, iako je ona čudom smanjena sa 20 odsto pre pandemije korona virusa na 15 odsto u martu”, dodaje analitičar.

Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, stopa nezaposlenosti krajem maja bila je 17,8 odsto.

Česte promene u stopi nezaposlenosti u Crnoj Gori delom su proizvod i „veoma visoke nestabilnosti tržišta rada zbog sezonske prirode turističkog sektora”, objašnjava Kratki.

Uticaj na preduzetnike: ‘Povećanje zarada koje poslodavce košta minimalno’

Jedan od osnovnih ciljeva programa Evropa sad usvojenog 2021. bilo je i „poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja”.

Vladan Dragićević, 40-godišnji preduzetnik iz Nikšića, smatra da je bivša vlada Crne Gore u tome uspela.

Osnovna delatnost njegove kompanije je izrada i održavanje kompjuterskih softvera, a počela je sa radom 2014. sa samo jednim zaposlenim, priča on za BBC na srpskom.

Sada u njegovoj firmi radi šestoro stručnjaka, a ekonomske reforme su im unapredile poslovanje, dodaje.

„Smanjenje poreza našoj firmi nije donelo uštedu ili smanjenje troškova, već nam je omogućilo da brže i lakše napravimo korak koji nas je svakako čekao, a to je povećanje zarada.

„Dosta nam je ovo pomoglo, došli smo do značajnog povećanja neto zarada, a da je to firmu u bruto iznosu koštalo minimalno”, opisuje Dragićević.

„Primera radi, ako smo nekom zaposlenom povećali platu za 100 do 200 evra, nas je to dodatno koštalo tek 15 ili 20 evra”, pojašnjava na primeru.

Za više od godinu dana, koliko su ove mere na snazi, povećao se i broj zaposlenih.

„Dosta su nam sada olakšani i ti prvi koraci, odnosno prvi ugovori sa zaposlenima.

„Kod nas je tome doprinelo i povećanje obima posla, to moram da istaknem, jer bez toga ne bismo imali ni potrebu za zapošljavanjem, ali su nam finansijske olakšice pomogle”, ističe Vladan.

Ovaj preduzetnik navodi da je njegova kompanija imala jednog zaposlenog sa minimalnom zaradom, koji sada ima primanja od 450 evra, što je dovelo do većeg zadovoljstva na radnom mestu.

Uvođenje progresivnog oporezivanja donelo je smanjenje poreza na dohodak sa 39 odsto na 20 odsto za one sa najmanjim primanjima.

Ali, ni na one koji zarađuju daleko više u Dragićevićevoj firmi „u principu neće negativno uticati” promene u načinu oporezivanja plata.

„Imate taj deo bruto plate do 700 evra koji nije oporezovan, pa ako kažemo da neko sa platom od 1.000 evra ima 15 odsto poreza na platu, to je samo za onaj deo od 700 do 1.000 evra, pa ispadne negde oko 27 evra”, pojašnjava on.

Češki ekonomista Jakub Kratki ističe da je „moguće” da će poreske reforme pomoći rast privatnog sektora, posebno zbog ukidanja poreza za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, koji je prethodno išao na teret poslodavaca i zaposlenih.

„Jednostavan način oporezivanja olakšava poslovanje preduzetnicima i postoji verovatnoća da će tržištu rada u Crnoj Gori doneti neke prednosti – sve što kompanijama i radnicima donosi fleksibilnost i predvidivost, bolje je za tržište i ekonomiju generalno”, opisuje on.

Kako će zdravstveni sistem preživeti promene?

Doktor

AUTOR FOTOGRAFIJE: LYNNE CAMERON/PA WIRE

U Crnoj Gori je do 2021. važio Bizmarkov sistem finansiranja zdravstvenog sistema, koji se primenjuje i u nekim drugim evropskim državama, poput Nemačke, Austrije, Francuske ili Srbije.

Sredstva za zdravstvo u ovom modelu pribavljaju se preko doprinosa koje izdvajaju poslodavci i zaposleni, a ona su deo ukupnog poreza na dohodak, objašnjeno je na sajtu Univerziteta Kolumbija.

Planom Evropa sad, koji sproveden u Crnoj Gori, prešlo se na Beveridžov model, koji je na snazi u Velikoj Britaniji i Španiji.

Ovakav način finansiranja znači da vlada „istovremeno plaća i pruža zdravstvene usluge” povlačenjem sredstava direktno iz budžeta, prema definiciji Univerziteta Kolumbija.

Na taj način su dažbine za zdravstveno osiguranje u Crnoj Gori „dovedene na nulu”, što je za zaposlene i poslodavce „bitna stavka, bez obzira na primanja”, kaže preduzetnik Vladan Dragičević.

„Samo smanjenje poreza ne bi toliko doprinelo boljitku da nije bilo i tog ukidanja zdravstvenih doprinosa”, pojašnjava Nikšićanin.

Dok mu kao preduzetniku ova promena oporezivanja ide na ruku, kao građanin je „apsolutno zabrinut bi ona mogla dovesti do nekih problema” u zdravstvenom sistemu, kaže Vladan.

„Ovog meseca sam imao neke rutinske zdravstvene preglede i ogromne su gužve i liste čekanja u državnim bolnicama.

„I ranije se čekalo, ali nisu bili ovoliki redovi, sada sve češće moram da kupujem lekove i ne mogu više da ih uzimam na recept i imam utisak da je nešto lošije posle ovih promena”, opisuje iskustva iz državnih bolnica.

Kako kaže, „nije mu u interesu” da na neke usluge čeka i po nekoliko meseci, pa je tokom maja „potrošio celokupnu neto zaradu na preglede i provere u privatnim zdravstvenim ustanovama”.

„To me je navelo da razmišljam da počnemo preko firme da uplaćujemo dodatne polise zdravstvenog osiguranja svim zaposlenima i dugoročno vidim da će dovesti ljude u situaciju da će morati da traže privatne aranžmane za zdravstveno osiguranje”, strahuje 40-godišnji preduzetnik.

BBC na srpskom poslao je upite o promenama u zdravstvenom sistemu Fondu za zdravstveno osiguranje Crne Gore i Kliničkom centru Crne Gore usled sprovođenja ekonomskog plana vlade, ali do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori.

Farmaceut Miloš Mugoša, koji u Crnoj Gori radi za jednu stranu kompaniju, svakodnevno sarađuje sa doktorima i drugim zaposlenima u zdravstvenom sistemu.

Od njih do sada nije čuo da su ljudi „uskraćeni za bilo kakvu uslugu” koja im je prethodno bila na raspolaganju, niti je zbog reformi dolazilo do nestašica lekova, priča 27-godišnji stručnjak za BBC na srpskom.

„Znam to i po prometu lekova koje moja firma distribuira, a mogu čak da pohvalim to što su ranije lekovi prodavani ‘na reč’, odnosno za njih je plaćano naknadno, dok je sada okej situacija”, tvrdi Mugoša.

Poput Dragičevića, i on u reformi crnogorskog zdravstvenog sistema vidi korak ka većoj komercijalizaciji tog sektora, odnosno masovnijeg prelaska građana na lečenje u privatne zdravstvene ustanove.

Samo što Mugoša u tome vidi pozitivnu stranu.

„Apsolutno, pa tako i treba da bude – ne 100 odsto, ali u određenoj meri da.

„Ako ja odlučim da ne želim da se moj novac daje za to, već da ću sam da plaćam kada budem želeo ili mi bude potrebno, onda to treba i da mi bude omogućeno.

„Dosad nisi imao to pravo izbora”, opisuje farmaceut.

Ekonomista Jakub Kratki ističe da još ne može da se zaključi kakva budućnost čeka zdravstveni sistem Crne Gore.

„Moguće je da je ovo dobar korak unapred, ali će biti potrebno vreme da građani osete neke prednosti.

„To će takođe zavisiti i od načina na koji će promene biti sprovedene u zdravstvu”, priča Čeh.

Trka obećanjima: Mogu li se ostvariti dalje reforme?

Iz Pokreta Evropa sad najavljuju dalji rast plata, ukoliko budu imali ulogu donosioca odluka u novoj vladi.

Ukoliko se obistine predizborna obećanja njihove liste, minimalne penzije biće povećane na 450 evra, minimalne plate na 700 evra, prosečna zarada biće 1.000 evra, a zaposleni u Crnoj Gori imaće sedmočasovno radno vreme.

Bilbord Evrope sad

AUTOR FOTOGRAFIJE: BBC/GRUJICA ANDRIC

Potpis ispod fotografije,Pokret Evropa sad tokom predizborne kampanje izašao je sa novim obećanjima o povećanju životnog standarda

Pitanja ekonomije i životnog standarda postala su glavna tema predizborne kampanje i drugih učesnika na izborima 11. juna.

Povećanje penzija obećao je i premijer Abazović, kao i uvođenje „13. penzije”, dodavši da je Crna Gora od aprila 2022. do juna ove godina dobila još 21.000 zaposlenih.

Iz koalicije Zajedno, okupljene oko Demokratske partije socijalista (DPS), obećavaju minimalne penzije od 350 evra, dok Pokret za promene najavljuje prosečnu platu veću od 1.000 evra, prenosi Radio slobodna Evropa.

Kako su „druge partije kroz primer Pokreta Evropa sad uvidele da je to ono što im sada garantuje veći broj glasova kako bi politički preživeli”, tokom predizborne kampanje došlo je do „licitacije obećanjima” u polju ekonomije, rekla je Ana Nenezić, izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanja (CeMI), za BBC na srpskom.

„Ako jedna partija ponudi prosečnu platu od 1.000 evra, druga nudi 1.500, a treća 2.000 – došlo se do nečega što nije utemeljeno u realnoj politici”, dodala je.

Penzionerka Iva bi volela da se ta obećanja ispune, ali je skeptična da je to moguće.

Kako kaže, „navikla je da političari ne sprovode obećano, pa zbog toga uvek ima rezervisan stav”, kaže ova žena kraće sede kose.

„Posle ovoliko godina i iskustva, navikao si da ne veruješ političarima”, zaključuje Iva.

Povezane vijesti

NAJNOVIJI ČLANCI