Pogotovo ako tone sa vlasti.
Dok prave onako važne face što Rusi i Kinezi nisu priznali novog visokog predstavnika, valjalo bi se podsetiti na kinesku poslovicu da nesreća dolazi iz usta (šta ti bi, crni sinko, da onakve gnusobe pričaš?), a rusku da je lakše svađe izbeći, nego ih okončati (koja je izlazna strategija sada?).
Kažu Rusi i da će se prijatelj složiti sa tobom, ali pravi prijatelj će se raspravljati (jesu li pravi prijatelji interesni takojevići?), a Kinezi da pametan čovek nauči deset stvari, a veruje u jednu, dok budala nauči jednu stvar, a veruje da ih zna deset (odakle da počenem da nabrajam svekoliko neznanje?).
Nemci dodaju da gde se čast kupuje novcem, ona traje dok novca ima. Ima ona njihova i da bogataš nosi mozak u džepu. Tapšu dok imaš para i vlast, a tvoj mozak sav u tome. Nestane vlasti, istopi se uticaj i nestanu pare.
Zna to, barem, Dodik dobro. Otud panika. Samo ne zna očito sve ovo drugo. Jer, prvi put kada je sišao sa vlasti, a pričali njegovi prijatelji ili šta su već, telefon odjednom zaćutao, pare nestale. Tada je rekao i da će sledeći put drugačije. I, eto, kad se vratio, ja se kladila sa njegovim pokojnim prijeteljem da će biti još gori i da ne verujem da je išta iz tog telefonskog muka naučio.
Dobivenu opkladu nisam naplatila, a i čemu?! Mala bi to satisfakcija bila za sve ono što su poltroni bili u stanju da mi urade dokazujući se njemu. Očekujem da će ti isti uskoro pričati kako su podrivali iznutra, da su uvek bili na pravoj strani, a da je hrabrost bilo biti unutra, imati sigurnu platu i privilegije, a ne vani na vetrometini, bez ikakve sigurnosti i sa bezbroj prepreka i etiketa.
Priznajem da se naslađujem kad gledam kako se udvaraju, mede i stoje mirno i na promašenim tribinama i skupovima poput onog na Kozari, a onda i kako onaj u čijoj se pozadini nastanjuju, hvali onog iznad sebe, odnosno Vučića, sve u desetercu veličajući njegovu ulogu kao najboljeg predsednika ikad. A ko bi znao ako ne on kojem su svi redom na slavu dolazili, po koje je helikopter ili avion odašiljao, kojima se u kampanju dolazilo?
I svi su bili najbolji dok nije došao najbolji od najboljih sa još više vlasti, više sile i više BIA uz sebe. BIA, sinko, BIA vrti gde burgija neće. BIA i pare. Ako mi ne verujete, pitajte Vulina i tetku mu.
Elem, Kinezi i Rusi nisu priznali Schmidta, ostali jesu i šta sada da radimo? Da slušamo Vučića, koji je glede Schmidta malo za, malo protiv, a više za jer investicije i 70.000 zaposlenih u Srbiji, koji direktno zavise u ovom trenutku od tih nemačkih investicija.
Pored svih obećanja datih Mutti Angeli Dorothei Merkel. Njen uticaj će se smanjiti odlaskom s vlasti, ali nikada prestati neće. Za razliku od balkonoidnih političara, koji imaju prijatelja koliko traje vlast i dok pare ne nestanu, a jednako toliko dugo su im i porodice uspešne. Nažalost, što bi rekla ona srpska poslovica, svi vole hajduke, ali niko za njima u goru neće, pa vlast podugo traje i ima razorne posledice po imovinu, psihu i sve ono u šta se upravo takvi kunu vladajući beskrupulozno i neodgovorno.
Miloradu Dodiku je kao kec na desetku došao Valentin Inzko sa zadnjim potezom. Da se čupa, vadi, ima razlog da trči do Vučića, sabija redove i krpi partijske popucale veze, a opoziciji zabaci uvek istu varalicu.
Uostalom, zna i Valentin kako je na slavi i među njegovim karijeristima bez pokrića. Tamo se nekada išlo kao na slet. Red bio od raskrsnice pre Laktaša do Bakinaca. Slavski pokloni se kao štafeta predavali. Tu je i Valentin jeo, pio i nazdravljao. Nije prvi, ali moguće da je zadnji visoki predstavnik za tom sofrom. Možda važi za žene da je bolje biti zadnji nego prvi u njihovom životu, ali za političare je to karijerna smrt.
I onda predsednik Erdogan. Vitalni interes srpskog naroda zbog kojeg treba prekinuti navodnu blokadu rada državnih insitucija, jer je u interesu srpskog naroda.
U interesu srpskog naroda nisu bili, recimo, požari ili obnova mandata guvernera i upravnog saveta Centralne banke BiH. Pare koje je poklonio MMF lako i brzo su se razdelile i sa blokadom, pa se s njima možemo samo pozdraviti. Pitati gde će i kako biti potrošene, jer date su za sanaciju posledica pandemije, nema smisla, jer pravog odgovora neće biti. Osim da se prate nabavke.
Da li ima smisla i pitati zašto je Erdogan toliki interes srpskog naroda, pošto se čini da je vitalni interes Milorada Dodika? Kao u pitanju je autoput Sarajevo-Beograd, a ja nešto mislim da su više interesi u pitanju. Videti pod nekretnine i poslovi u Turskoj.
Slika s Erdoganom za to mnogo znači.
Kupuje se brzom brzinom sve po državi, a i šire. I zato ne sme da se izgubi vlast po bilo koju cenu. A cenu znamo ko plaća.
BiH je retka zemlja gde se građani dokazuju stalno ovome što se naziva državom, a ne država kvalitetom usluga njima. I zato će ili platiti svaku cenu ili otići, pa i od tamo dokazujući ko je veći patriota.
Kad dođu u posetu, čekaće ih ili neka šuplja da bi valjalo da ulažu u domovinu, ili onakav Dodikov govor sa skupa na Kozari da “kada nam se vrate u iznajmljenim automobilima i za nekoliko dana spucaju sve svoje plate da bi se pokazali kako su moćni, odlaze na teške poslove koje rade tamo negdje na zapadu i kažu da im je dobro, a nama je najbolje ovdje”.
Valjda su otišli zbog tog silnog dobra i poštovanja.
A kaže srpska narodna da ekser drži potkov, potkov konja, konj junaka, junak grad, a grad zemlju. Eksera gde god se okreneš, potkivanje smo gledali i gledamo u vidu korupcije, konji i dalje tegle, samo nigde junaka da prave grad i zemlju.
