DNEVNIK DOSADE
Zadnji dan novembra i vest da je na putu Tuzla-Sarajevo, na Karauli, došlo do velikog odrona. Prelomio se potporni zid koji je i ranije saniran. Dakle, odron na odron.
Za mene personifikacija cele države. Odron od institucija, koje bi trebalo da budu zaštita od odron ljudi i odron partija. Odron morala, odron profesije, odron znanja i obrazovanja, odron empatije…Mogla bih ovako ceo dan. Odron je i sporta i navijanja. Šta vas to čudi navijanje u Skenderiji kad se i sama Skenderija pretvorila u odron jer odron ljudi ne haju?! A da ne govorim da je u masi dozvoljeno sve. Svi obučeni u crno, sabiju se na tribinama i mogu šta hoće. Ništa drugačije ili bolje nije ni na drugim terenima diljem regiona. Kao čudimo se i sablažnjavamo. ‘Ajde?!
Jesu li na tom partije drugačije? Ovde kad te partija štiti možeš krasti, tući ženu, vređati svakog redom, trošiti kao sumanut, uzurpirati institucije kao da ti ih je ćaća ostavio u amanet.
Znate šta naviše boli? Bar mene. Oni mrtvi iz Jablanice, iz Tuzle, one devojčice podvođene i ucenjivane što u Tuzli, što u Sarajevu, a verovatno još na nekim mestima. O njima više niko ne govori, a za mrtve se i više se čak ni ne diskutuje ko je odgovoran. Valjda samo od sebe se rušilo i gorelo. Ni ta dušebrižna masa više ne pita. Ali, zdušno su režali na divnog psa i devojku u tramvaju. Možeš misliti, policija intervenisala! Tu policiju ne vidim nikada na Vilsu u vreme zabrane saobraćaja. A bahati i bahate hladno voze i znaju da im ne možeš ništa. Sve dok neko ne pogine. Onda će se malo talasati, pa zaćutati jednako kao za Tuzlu i Jablanicu. Da ne pominjem druge slučajeve.
Posle slučaja iz tramvaja digla se kuka i motika na društvenim mrežama, a bogami i uživo, da vređe, napada i iskazuje svoju mržnju prema psima i ljudima. A taj pas ima više duše i garantujem čistiji je nego bar pola tog tramvaja. Mi svoje pse vakcinišemo, štitimo od parazita, a i kupamo, za razliku od dobrog dela vas koji ne vakcinišete svoju decu i čudite se zarazama. Vi pametniji od doktora. Sve stručnjak do stručnjaka. Vaše znanje se temelji na onome: „Rek’o mi jedan čo’ek“, jer ne daj bože čitanja i tog napora. Tog što mu rek’o jedan čo’ek puštaju i da glasa, nažalost.
No ta uzavrela masa u napadu na psa i devojku nije reagovala tako burno i ne reaguje ni sada da pita za mrtve, da pita za devojčice, koje su poodvodili oni koji bi trebalo da ih štite. Ne pitaju ni za sve češći femicid. Toliko o hrabrosti i stavovima. Ako bismo sudili po toj masi, kućni ljubimci ne dolaze u obzir, a ubistva, premlaćivanje i podvođenje može.
Sutra ćemo opet o tome kako smo merhametli ili kako nigde tako dobrog naroda nema kao kod nas. Joj, odavno je vreme da se rešimo tih zabluda o sebi kao merhametli duši ili slovenskoj dobroj duši! Takođe, da prestanemo da se busamo u antifašistička prsa sa fašističkim stavovima o višoj vrsti, rasi ili naciji.
O pokradenim milijardama da ne govorim. Sve ispod miliona je sića, ali zato je jako bitno pljunuti u masi onoga ko kaže da je nerazumno ponovo povećati minimalac ako se ne desi fiskalna reforma i smanjenja obaveza poslodavcima. Zašto? Pa, baš ih briga, jednako kao i vlast, šta će biti u drugom koraku i koliko će se smanjiti privredna aktivnost, koliko će opet na crno biti isplata, jer to na plaćaju oni. Jednako kao što i vlast želi povećanje minimalne penzije, jer idu izbori, ali na teret poslodavaca kojima će kroz povećanje minimalne plate uzimati tu razliku. Odnosno, veći minimalac, veći iznos na osnovu doprinosa. Odron od ekonomije. Tamo gde očekuješ da ti poslodavac vodi socijalnu politiku završava se ključem u bravu te iste firme.
A kakav nam je poslodavac vlast, vidi se po stanju u javnim i državnim preduzećima . Odron. Ne možeš prstom da upreš u bar dve koje posluju pozitvno i nisu naprimale partijski odron na svoje jasle. Pardon! Na naše jasle, jer posle se traži povećanje cene. A masa koja neće pse u tramvaju plaća sve, ćuti i glasa.
Neko na tronu, neko na odronu. Ili kad se odron popne ne tron.
