Sve vernik do vernika i onda nage slike iz toaleta. Svi u povratku tradiciji i običajima i onda malo kokain, malo ekstazi. Porodica kao stub društva i onda prebijanje supruge, snimci sa švalerkom. Malo kocka,  malo krađa, a malo i pretnje i sila, ali šta ćemo kad vole roditelji, a vole im i deca. Sve to baš kako vera i tradicija nalažu, jel’?!

Nigde toliko ljudi koji se kunu u veru, tradiciju i porodicu, a toliko prevara, krađa, sile, pornografije, nasilja u porodici i kocke. Ali, daj malo sada o izvornom Dejtonu, ugroženosti, izbornom zakonu i svetskoj zaveri.

Uspešni smo i svi nam zavide, dok su velike sile bacile oko na naša bogatstva i pamet. Zato je tako brižna vlast (čitaj: populisti) u Bosni i Hercegovini sledila uputstva demokratrskih primera u svetu, kao što su Poljska, Mađarska, Turska, Srbija: smanjenje nezavisnosti parlamenata; moć nad institucijama koncentrisana u vrhu, odnosno rukama partijskih lidera; rat protiv nepodobnih medija, odnosno onih koji daju prostor kritičarima; stalni napori da se kontroliše civilno društvo; opsada državnih institucija lojalnim sledbenicima i etiketiranje i izopštavanje kritičara.

Mora se prihvatiti neprikosnoveni vođa i njegovi poslušnici, a ostalima se osporava legitimnost, često i na verskoj, etničkoj, kulturnoj ili socioekonomskoj osnovi.

Bosna i Hercegovina 26 godina iza rata ima samo 208 kilometara autoputeva, dok nijedan veći infrastrukturni objekat nije sagrađen, osim zgrada za upravu. Recimo, još 2013. godine, a povodom obeležavanje Dana Republike Srpske, prikazan je film o tome kako će Republika Srpska izgledati 2032: kao poljoprivredna sila koja proizvodi auhtohtonu vrstu jabuke pogačarke i prodaje je širom sveta, zatim i automobil na električni pogon, koji bi se proizvodio u RS-u, a u zavisnosti od potreba služio bi kao dvosed, četverosed i šesterosed; ekološka kuća u obliku elipse i otporna na zemljotrese za kojom će kupci poludeti i u Americi, a u Foči će živeti Belgijanac koji će u taj grad godišnje dovoditi oko 100.000 turista. Kraj je 2021, pa stanovništvo em zaboravilo ova obećanja, em ništa videlo od toga nije.

Ili, Bakir Izetbegović, predsednik SDA i član Kolegija Doma naroda BiH, na konvenciji stranke 25. maja 2018. pred 207 prisutnih predstavio je izbornu platformu pod nazivom Agenda SDA BiH 2026.

Između ostalog, administracija će se do 2026. godine svesti na broj od 35.000 uposlenih na svim nivoima, unapređen će biti zdravstveni sistem, dovršena izgradnja autoputeva na trasi Vc, izgrađen autoput Sarajevo-Beograd. Istakao je važnost izgradnje aerodroma u Bihaću, modernizaciju rudnika, izgradnje hidroelektrane Vranduk, povećanja BDP-a, industrijske proizvodnje i izvoza, a sve to će dovesti do povećanje prosečne plate do 1.450 KM i broja zaposlenih do milion. Rekao je da je slogan u SAD-u bio Yes, we can i da SDA neće preuzimati tuđe slogane, ali da može reći: Boga mi i mi iz SDA itekako možemo.

Ostalo je još pet godina da se sve ovo realizuje, a s obzirom da su rudnici u Federaciji BiH u dugovima od nekih 900 miliona, da je na trasi Koridora Vc, koji je započet još 2001., od ukupno 335 km izgrađeno u Federaciji BiH 113 km, a radovi u Republici Srpskoj počinju oko Doboja, da je za hidroelektranu Vranduk nekoliko puta postavljan kamen-temeljac i na kraju se potpuno odustalo, da administracija i dalje raste, da se ne zna tačno kada će taj aerodrom u Bihaću, da je zdravstveni sistem pokazao sve svoje manjkavosti u pandemiji, itd, za očekivati je ista obećanja na nekoj novoj konvenciji stranke.

Dragan Čović, predsednik HDZ-a i član kolegija Doma naroda Parlamenta BiH, bavi se najviše izbornim zakonom i ugroženošću Hrvata, ma šta to značilo, a ekonomijom tako da nikakvih preciznih planova nema, pa se rezultati ne mogu ni meriti. Uglavnom je maglovito, ali da deluje ozbiljno i zabrinuto. Tako je, na primer, aprila 2020, u jeku pandemije, organizovan video-sastanak partije, na kojem je istaknuto da: Predložene mjere morajupodrazumjevati visok stupanj svijesti o trenutku u kome se trenutno nalazimo, sve mora biti usmjereno na oživljavanje posrnulog gospodarstva (…) Plan oporavka mora biti sveobuhvatan te sadržavati konkretene mjere pomoći malim obrtima, malim, srednjim i velikim preduzećima, te je potrebno uskladiti i zakonske smjernice i odluke kako bi se oživjelo gospodarstvo nakon krize. Ključno je ublažiti posljedice pada javnih prihoda, održati fiskalnu stabilnost Bosne i Hercegovine te povećati potpore gospodarstvu, oblasti zdravstva i socijalna davanja”, zaključeno je.

Šta god to značilo, a koliko je brige za očivljavanje privrede, vidimo kroz nove predloge zakona o dohotku i doprinosima u Federaciji BiH. Ako se usvoje, sledi spektakl! U punini će se oživeti gospodarstvo. Kad bismo se šalili, i to grubo.

Nerealna ekonomska obećanja i, naravno, njihovo neizvršenje, gotovo uvek je najlakše “prodati” ukoliko su praćena jakim ideološkim i retoričkim narativom, pa da se vratimo izvornom Dejtonu, izbornom zakonu i ugroženosti.

Da li je Bosna i Hercegovina nefunkcionalna, krha ili neuspešna država, ili je sve to zajedno, predmet je diskusije. Ono što nije predmet diskusije i što je vidljivo za zemlju koja je visoko na lestvici korumpiranih država, siromašnih država, lestvici država organizovanog kriminala, to je da država neodgovorne vlasti i neodgovornih politika – prvenstveno domaćih, a onda u sadejstvu i međunarodnih pod čijim patronatom se rade reforme, od kojh se uzimaju krediti i donacije i sa kojima se dogovara o svim ključnim koracima.

Prema Indeksu percepcije korupcije, BiH je najlošije pozicionirana država u regionu zapadnog Balkana i deli mesto sa Severnom Makedonijom. Bosna i Hercegovina zauzima 49. mesto od 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija po zastupljenosti organizovanog kriminala, dok je među 44 evropske zemlje peta na listi – podaci su to Globalnog indeksa organizovanog kriminala za 2020.

Bosna i Hercegovina je peta najsiromašnija zemlja u Evropi sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku od 5.674 američkih dolara. Što se tiče potrošnje po stanovniku, BiH (43) je na začelju sa Albanijom.

Indeks krhkih država (FSI – Fragile State Index), koji radi The Fund for Peace (FFP), daje procenu političkog rizika i rano upozorenje na sukobe kreatorima politike i javnosti. BiH je na 77. mestu 2021. godine od ukupno 180 zemalja. U 2020. godini bila je na 84. mestu, što znači da rapidno nazaduje. Najkrhkija je država u regiji i poređenja radi, Slovenija je na 163. mestu, Hrvatska na 138, Crna Gora 120, Albanija 119, Severna Makedonija 108. mestu i Srbija na 101. mestu.

Je li negde objavljen ovako porazan podatak? Da li se neko zabrinuo među političkom elitom? Ne, kao što nikoga nije zabrinuo podatak o lošem globalnom indeksu demokratije, gde je Bosna i Hercegovina u grupi zemalja sa hibridnim režimima, zajedno sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, dok su Slovenija, Hrvatska, Srbija i Albanija svrstane su u kategoriju “manjkavih demokratija”. Bosna i Hercegovina je i ovde najgora.

Podaci iz septembra kažu da je Bosna i Hercegovina izbila na prvo mesto po smrtnosti u Evropi od koronavirusa na milion stanovnika, a od 21. septembra je druga u svetu, odmah posle Perua.

Hoćemo li malo o investicijama? Kada investicije rastu, veća je verovatnoća da će se ekonomski rast ubrzati. S druge strane, ekonomije se suočavaju sa slabim izgledima i padaju kada su investicije niske, otprilike 20 posto bruto domaćeg proizvoda. Između 2005. i 2008. godine investicije su činile 24 posto godišnjeg BDP-a.

Od tada, njihov doprinos BDP-u je opao na ispod 20 posto i ostao je relativno stagnirajući. Ovaj nivo ulaganja je nizak u odnosu na regionalne i globalne konkurente i naprednije ekonomije EU i OECD.

Privatne investicije su bile posebno niske, doprinoseći sa sedam posto bruto domaćeg proizvoda u 2019. i procenjenih tri posto bruto domaćeg proizvoda u 2018. BiH se, takođe, bori sa privlačenjem stranih direktnih investicija: između 2015. i 2019. godine prilivi stranih direktnih investicija činili su samo 2,2 posto bruto domaćeg proizvoda, znatno ispod većine regionalnih i globalnih konkurenata (za 2021. godinu Direkcija za ekonomsko planiranje BiH predviđa 1,64 posto bruto domaćeg proizvoda).

Od svega, jedino nam je valuta stabilna. Zašto? Zato što ne mogu na štampariju para da stave svoje ruke i žulja ih valutni odbor više nego išta. Nije savršen, naravno, ali sa ovakvim “stručnjacima” i “stratezima”, naidealniji mogući! I sva sreća da je i Centralna banka u tom izvornom Dejtonu. Kako li bi samostalna Republika Srpska u okviru Bosne i Hercegovine ubacila štanc-mašinu u petu brzinu!

Zato daj još o izvornom Dejtonu, izborima i ugroženosti, sa posebnim akcentom na neligitimne i nekonstitutivne, uz domaće izdajnike i strane plaćenike.

Obavezno i o samoproglašenim stručnjacima, gde se redovno ubroji nas nekoliko glasnih i sa pitanjima. Ama, nije ni čudo kad vidim njihovu stručnost na svim poljima, potkrepljeno prethodno iznetim pokazateljima. Pardon! Samo nekim od pokazatelja. Uz onaj da nam je statistika, uz kosovsku, najnekvalitetnija u Evropi. Toliko su stručni da misle da ako šninkaju svoju statistiku – time šminkaju i stvarnost.

Nego, dajte meni jedan izvorni Dejton, društvu izborni zakon, a kafani ugroženost, a malo i tradicionalnih vrednosti i vere pradedovske. Kada se šmrče, nek’se šmrče!

OSTAVITI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Unesite Vaše ime