Ako je ćevabdžinica, buregdžinica i aščinica, moga bi za Bosnu i Hercegovinu i kakva sporazumnica. Ionako se to (ne)sporazumevanje najčešće odigrava u kakvom ugostiteljskom objektu, pa da zarad popravljanja obrtničke krvne slike uvedemo i sporazumnicu u svakom većem centru mile nam države i za sve nivoe vlasti. Što samo za državni nivo ili reforme-deforme?!
Zapne u kantonu, pa u kantonalnu sporazumnicu i udri po onome opredeljeni, zabrinuti, rešeni, odlučni…
Evo, sad čekamo je li istekao rok upotrebe ovom zadnjem zblebanom sporazumu u prisustvu pomoćnog evropskog kuvara. Mislim, piše tamo upotrebljivo do petog septembra, ali hajd’ znaj hoće li biti neko prepakivanje i udaranje novog datuma. Zato ova državna sporazumnica i treba da se zove Kod tri šešira, jer je jedino jasno kome glava ne gori nikada. Ostalima šta Bog da. Kad već neće da brinu o sebi.
Da ne pominjem da znamo koja se glava ispod koje kape krije, da se kape promene očas, a posebno je brzo tekao proces skidanje one sa petokrakom napred. Ona se iz naftalina izvadi samo onda kad se obeležavaju tekovine narodnooslobodilačke revolucije, kad su svi dokazani antifašisti i sve veći od većeg.
Ništa bolje ni u susedstvu, samo sa manje kapa. Eventualno dve. Kod nas tri puta po dve minimum. Kad čujem kako se i u okruženju licitira sa brojem boraca protiv fašizma iz vlastitih redova, pitam se kako li se okupator toliko i zadržao. Recimo, u Hrvatskoj, za koju predsednica Kitarević kaže da je imala najviše braca protiv fašizma. Sigurno je tako. Evo ih gledamo na delu. Doduše, mrtva je trka.
Broj boraca iz zadnjeg rata raste svakog dana, pa me zaista čudi da jedni druge nismo potamanili načisto. Sve oslobodilac do oslobodioca i na kraju sporazum.
I tako očekujući šta je sledeće u sporazumnicama, otišao rezidentni predstavnik za MMF u BiH, otišao prvi čovek EBRD za BiH, otišao i Wigemark, duša svih sporazumnica tokom svog mandata. Došli novi ljudi, sad im valja videti ideje.
E, ima i jedan novi iz one „odlazeće američke administracije“, kako to voli da kaže srpski dvokapić, a to je gospodin Palmer, posebni izaslanik američkog državnog sekretara za zapadni Balkan. Pre jedno dve sedmice srpski dvokapić je o njemu rekao:
“Mene ne zanima šta taj Palmer misli, baš me briga za njega, on je jedan neugodan tip koji svašta govori kada je na sastanku”, a 17. avgusta ove godine i ovo: “Nisam se prepao Palmera, on je dio stare američke administracije.”
Sad je li odlazeće, kako kaže srpski dvokapić, ili dolazeće, kako imenovanje pokazuje, nama je podsetiti se kada je američka administracija onomad za uši odvela ceo skup sa tadašnjih sporazumica u Dayton i to je bilo the end.
Doduše, Rusija se tada o jadu svom zabavljala i nije bila isto što i danas, da ne pominjem ostale zemlje, koje su sada intenzivno barem začin u svakom sporazumu. Pre ili posle sočinjenija. Srpski dvokapić ima i onu novosašivenu rusku šubaru, nju stavlja kao zaštitu na radu, no izgleda da je tesno krojena i sa uzicama. Da ne spadne, a i da se dotegne kad treba.
Očekujem i da kad presahnu doznake iz inostranstva, odnosno ono što naša dijaspora zvanično šalje, a to je nekih četiri milijarde, njih zamenimo sa barem četiri sporazuma za poneti. Drugo i nemamo. Kad malo bolje razmislim, čemu i rađanje dece?!
Davalac semena se sporazume sa primateljkom istog da su voljni napraviti dete. Overi se kod nadležnih i tom prilikom uzme potvrda o legitimitetu ili se prvo da izjava da će sporazum predstavljati legitimnu volju izabranog naroda.
Onda se da neko ime, budu i političke babine i dedine. Natalitet računamo po broju sporazuma. Evo, zamislite da se neki ovdašnji i današnji, pa neki i bivši nisu materijalizovali, već ostali na sporazumu. Koji bi to napredak za društvo bio! Realizacija predmetnog interpolnog sporazuma uopšte nije bitna sledom tradicije svih ostalih sporazuma u državi, pa i sporazuma o agendi, onoj reformskoj.
Na kraju, i ishrana može da bude sporazumna. Mozak i stomak se sporazumeju o sitosti. Hrana i ne treba. Doduše, koliko mozga uopšte i ima, nije ni čudo da se niko ne buni da je gledan. Očito je napravljen sporazum sa stražnjicom, ali tuđom.
Samo neka je sporazumno, pa makar i maloumno. Rezultat je ionako isti.
