Evropski parlament usvojio je 17. juna godišnje rezolucije o Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori, u kojima je naglasio značaj očuvanja ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta BiH, upozorio na političku i institucionalnu krizu na Kosovu te potvrdio da Crna Gora ostaje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uz mogućnost završetka pristupnih pregovora do kraja 2026. godine ukoliko nastavi sadašnji tempo reformi.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u rezoluciji se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.
Rezolucija je usvojena na osnovu godišnjeg izveštaja o BiH koji je prethodno podržao Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET).
U usvojenom dokumentu Evropski parlament izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Christiana Schmidta, te ponavlja podršku OHR-u i misiji EUFOR Altea, ističući njihovu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji.
Evropski parlament je rezolucijom odbacio narative koji podstiču etničke podele, istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca.
Poslanici su izrazili zabrinutost zbog dugotrajnih političkih blokada, govora mržnje, secesionističke retorike i podrivanja državnih institucija, ocenjujući da takvi trendovi dodatno slabe poverenje građana i usporavaju evropski put zemlje.
Rezolucijom se osuđuje i saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, uz upozorenje da takvi odnosi predstavljaju rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine.
Evropski parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije.
Više na RSE
