Advokatica i aktivistkinja Jovana Kisin Zagajac, javnosti poznata kao borac protiv nasilja, u razgovoru za Inforadara analizira zašto BiH i dalje nema mehanizme za odbranu od SLAPP tužbi, uprkos evropskim standardima. Upozorava da se SLAPP tužbe u BiH sve češće koriste kao sredstvo pritiska na građane, novinare i aktiviste koji javno govore o pitanjima od interesa za društvo, ali i o potpunom izostanku pravnog okvira koji bi takve prakse prepoznao i sankcionisao.
Koliko su SLAPP tužbe danas prisutne u Bosni i Hercegovini i koga najčešće
pogađaju? Da li su novinari, aktivisti, organizacije civilnog društva?
KISIN ZAGAJAC: SLLAP tužbe u BiH mnogo su pristunije nego što mi to mislimo, upravo iz razloga što ljudi često budu meta SLLAP tužbi bez da su svjesni da je u pitanju SLLAP tužba. Mete su šireg ranga nego što mi pretpostavljamo da jesu. Nisu samo novinari i aktivisti, već prosto to može biti bilo koji građanin i građanka koji se u okviru svog ličnog ili profesionalnog angažmana bave pitanjem od javnog interesa, a taj njihov angažman zasmeta nekoj poluzi moći.
Koliko se one razlikuju od običnih sudskih postupaka?
KISIN ZAGAJAC: Već smo filtrirali neke glavne kriterijume po kojima možemo prepoznati SLLAP tužbu. Među strankama uvijek postoji ta disproporcija moći. Dakle, tužilac je uvijek ekonomski, politički ili na bilo koji drugi način moćniji od onoga koga tuži. Sama legitimacija stranaka u smislu učešća u temama od javnog interesa. Znači, istraživački novinari, generalno novinari, aktivisti, branitelji ljudskih prava, predstavnici nevladinih organizacija…dakle svi koji se bave pitanjem od javnog interesa.
To je uvijek pozadina i to nećete vidjeti kroz tužbu, jer je ona uvijek fingirana nekom navodnom klevetom, štetom, navodnom uvredom, koja je potpuno neosnovana. Također, indikator je i očigledna neosnovanost tužbenog navoda a to je tvrdnja koja nije potkrijepljena apsolutno nikakvim dokazima.
Možete li navesti konkretne primjere SLAPP slučajeva u BiH i objasniti kako su ti
postupci uticali na javni interes?
KISIN ZAGAJAC: One o kojima mogu javno da pričam jeste slučaj Amele Ahmečković. To je klasični i školski primjer SLLAP tužbe protiv ekološke aktivistkinje. Zatim predmet kolege Darija Sandića, tuženog zbog otvorenog kriticizma prema političkom nastupu Sanje Vulić, koja ga je tužila zbog toga i koja je to predstavila kao klevetu iako je on iznio vrijednosni sud, a ne činjenicu. Brojne tužbe koje možemo vidjeti u medijima jesu upravo protiv medija zato jer mediji imaju moć da javno pišu o onome što im se dešava u sudnici, a to je sličan alat protiv SLAPP tužbi kad već neko zloupotrebljava taj mehanizam tužbe da vi javno o tome pričate.
Da li domaći pravni okvir trenutno prepoznaje SLAPP kao poseban oblik zloupotrebe prava?
KISIN ZAGAJAC: Apsolutno ne. Domaći pravni okvir ne prepoznaje ništa u vezi SLAPP tužbi, pa zbog toga i postoji više inicijativa na različitim nivoima vlasti BiH da pod hitno, u skladu sa onim što je Evropska unija uradila, što je Savjet Evrope preporučio da se uradi, da se izmijeni zakonodavni okvir na način da se zloupotreba prava da nekoga tužiš prepozna u procesnim i materijalnim zakonima.
Kad bi se to moglo desiti?
KISIN ZAGAJAC: Teško je procijeniti volju naših političara na svim nivoima vlasti. Na žalost, ono što je istinski važno za građane ove države, često bude predmet političke trgovine i ucjene, jer smo mi godinama taoci političkih ucjena, ali računam na istrajnost građana da ćemo im stvoriti dovoljan pritisak da to zaista uzmu u razmatranje.
Koliko su sudovi u BiH senzibilisani na činjenicu da se pojedine tužbe ne pokreću radi pravde, nego radi ušutkivanja kritike?
KISIN ZAGAJAC: To je poprilično individualno. Svako od sudija prolazi kroz svoje stručne edukacije. Stvar je ličnog i profesionalnog pristupa. Susretala sam se u praksi da sudija vrlo dobro zna šta je SLAPP tužba, do sudije koji za to nikada nije čuo. Vrlo je šareno u praksi.
Koliko je važno usklađivanje domaćeg zakonodavstva s evropskim standardima i inicijativama za borbu protiv SLAPP-a?
KISIN ZAGAJAC: Direktiva na nivou Evropske unije je, ne do kraja, ali poprilično učvrstila taj anti SLAPP mehanizam. Mislim da nemamo zakonodavne prepreke u smislu naših nacionalnih zakona. Naš pravni sistem ne prepoznaje bilo kakvu prepreku da usvojimo ono što je Evropa uradila već prije par godina.
