Autor: Nino Bjelajac/ Detektor.ba
Evropska komisija već godinama upozorava zemlje Zapadnog Balkana da neusaglašena vizna politika može predstavljati sigurnosni i migracijski rizik. Komesarka za unutrašnje poslove Ylva Johansson još je 2022. godine poručila da zemlje kandidati moraju uskladiti svoje vizne režime sa Evropskom unijom ukoliko žele zadržati kredibilitet procesa pristupanja, upozoravajući da će EU pažljivo pratiti odstupanja koja mogu dovesti do povećanih migracijskih pritisaka.
Slične poruke ponavljane su i u godišnjim izvještajima Evropske komisije, kao i u izvještajima o mehanizmu suspenzije bezviznog režima, u kojima se od Bosne i Hercegovine traži postepeno usklađivanje sa evropskom listom država čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u šengenski prostor.
Prema informacijama Detektora, posljednjih mjeseci evropski zvaničnici intenzivirali su razgovore sa domaćim vlastima o ovom pitanju. Iako se formalno vodi kao tehnički zahtjev iz oblasti migracija i upravljanja granicama, riječ je o jednom od politički najosjetljivijih uslova na evropskom putu Bosne i Hercegovine. Da zahtjev postoji, ranije je potvrdio i ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković.
Govoreći o zahtjevima evropskih partnera, Konaković je rekao da od BiH traže uvođenje viza za državljane pojedinih zemalja, ali da vlasti “ne mogu poslušati“ sve zahtjeve Brisela.
“Naružili su nas zbog toga. Objasnili smo da ne možemo uvesti vize Turskoj, a politički partneri iz Republike Srpske sigurno ne bi podržali uvođenje viza Rusiji ili Kini“, rekao je Konaković.
U januaru ove godine najavio je da će BiH do kraja godine uvesti vize za jednu od država sa kojima trenutno ima bezvizni režim, ali nije precizirao o kojoj zemlji se radi.
Zašto je ovo važno za EU?
Iz Ministarstva vanjskih poslova BiH za Detektor navode da je Bosna i Hercegovina Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu postepenog usklađivanja svoje vizne politike sa pravnom stečevinom Evropske unije.
“Uredbom Evropske unije utvrđen je popis trećih zemalja čiji državljani moraju imati vizu pri prelasku vanjskih granica država članica. Na ovoj listi se nalaze i zemlje čiji državljani mogu ući u BiH bez obaveze pribavljanja viza i to: Katar, Kuvajt, Azerbejdžan, Turska, Kina, Rusija i Vanuatu“, naveli su iz Ministarstva.
Dodaju kako je Bosna i Hercegovina dužna da tokom narednih godina postepeno uvodi vizni režim za pojedine zemlje sa ove liste, ali da će za takve odluke biti potreban politički konsenzus koji trenutno ne postoji.
Od 2025. godine Evropska unija dodatno je pooštrila pravila mehanizma suspenzije bezviznog režima, omogućavajući reagovanje u slučajevima povećanih ilegalnih migracija, zloupotreba azila, sigurnosnih prijetnji ili značajnog odstupanja država kandidata od zajedničke vizne politike EU. Zbog toga se zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu, nalaze pod pojačanim nadzorom.
U posljednjem izvještaju Evropske komisije o mehanizmu suspenzije bezviznog režima navedeno je da je BiH tokom 2025. godine nazadovala u usklađivanju sa viznom politikom Evropske unije. Komisija je konstatovala da BiH zadržava sedam stalnih bezviznih režima sa državama čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU, dok je broj sezonskih izuzeća povećan sa jednog na tri.
Time je broj odstupanja između vizne politike Bosne i Hercegovine i Evropske unije porastao sa osam na deset.
Ekonomski razlozi za odstupanje
Iako se pitanje u Briselu prvenstveno posmatra kroz prizmu migracija i sigurnosti, u Bosni i Hercegovini ono ima i značajnu ekonomsku dimenziju. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, strani turisti su tokom posljednje godine ostvarili 2,87 miliona noćenja. Gosti iz Turske učestvovali su sa 9,7 posto svih stranih noćenja, državljani Saudijske Arabije sa 5,6 posto, Kine sa 3,8 posto, dok su ruski državljani ostvarili oko 0,8 posto ukupnih stranih noćenja.
To znači da na ove četiri države otpada približno petina svih stranih turističkih noćenja u Bosni i Hercegovini.
Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Sead Turčalo smatra da je usklađivanje vizne politike očekivan dio procesa pristupanja Evropskoj uniji, ali upozorava da bi potpuno i brzo uvođenje viza moglo imati značajne posljedice po ekonomiju zemlje.
“Razlog je jednostavan. BiH nije pred okončanjem pregovora i članstvom. Čak i od trenutka kada pregovarački proces bude otvoren u punom kapacitetu, pred nama je višegodišnji proces usklađivanja, otvaranja i zatvaranja poglavlja. Zato nije racionalno da Bosna i Hercegovina već sada preuzme ekonomski trošak pune vizne harmonizacije, a da istovremeno još nema koristi članstva“, kaže Turčalo.
On smatra da BiH treba ostati kredibilna na evropskom putu, ali da evropske integracije ne bi smjele podrazumijevati odricanje od vlastitih ekonomskih interesa bez jasnih rokova i kompenzacijskih mehanizama.
“U ovom trenutku potpuno i brzo uvođenje viza za ove zemlje, posebno za Tursku, Saudijsku Arabiju i Kinu, nije u interesu Bosne i Hercegovine“, dodaje Turčalo.
Sličan stav ima i predsjednik Udruženja bosansko-kineskog prijateljstva Faruk Borić, koji smatra da bi ukidanje bezviznog režima sa Kinom donijelo više štete nego koristi.
“Nama bezvizni režim sa Kinom jednostavno treba. Od trenutka kada su uvedene te olakšice znatno je povećan broj turista. Mislim da možemo samo izgubiti, ne možemo ništa dobiti. Nećemo dobiti ništa time što ćemo uvesti vize Kini ili Turskoj“, kaže Borić.
Iz Evropske komisije odgovor na pitanja Detektora o budućim očekivanjima prema Bosni i Hercegovini nije stigao do objavljivanja ovog teksta.
